Uticaj terapijskih pasa na razvoj dece – Uloga standarda u oblasti rada sa službenim i terapijskim psima
Stručno-edukativni skup „Uticaj terapijskih pasa na razvoj dece” održan je 24. aprila 2026. godine u prostorijama hotela Mona Plaza u Beogradu, u organizaciji Centra za pet terapiju „Prijateljska šapa” i Instituta za standardizaciju Srbije. Događaj je realizovan povodom obeležavanja Međunarodnog dana pasa vodiča, kao i rođendana terapijskog psa Nane, sa ciljem da stručnoj i široj javnosti približi značaj terapijskih pasa u radu sa decom, praktična iskustva u ovoj oblasti i ulogu standarda u uređivanju rada sa psima pomagačima.
Centar „Prijateljska šapa”, specijalizovan za tretmane uz asistenciju pasa već više od decenije pruža podršku deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama. Od osnivanja prvog terapijskog tima u Srbiji 2014. godine do danas, Centar je razvio programe koji obuhvataju obuku pasa asistenata i njihovih vodiča, kao i edukaciju stručnjaka koji u svoj rad žele da uključe terapijske pse. Od 2020. godine „Prijateljska šapa” je i punopravni član međunarodne organizacije „Animal Assisted Services International”. Skupu je prisustvovalo oko sto učesnika, što potvrđuje veliko interesovanje stručne i šire javnosti za temu primene terapijskih pasa u radu sa decom. Kroz više tematskih predavanja predstavljeni su različiti aspekti ove oblasti, od praktičnog rada sa decom i uloge terapijskih pasa u obrazovnom okruženju, do značaja dobrobiti životinja i primene standarda.
Osnivač Centra za pet terapiju „Prijateljska šapa” Svetozar Stevin govorio je o terapijskim psima u radu sa decom i razvoju tretmana uz asistenciju pasa u Srbiji, predstavljajući iskustva Centra i razvoj ove oblasti tokom prethodne decenije. Istaknuto je da je 2014. godine formiran prvi terapijski tim u Srbiji, dok je od 2018. godine Centar započeo organizovano sprovođenje tretmana uz pomoć terapijskih pasa sa decom sa smetnjama u razvoju, kao i sprovođenje grupnih aktivnosti uz asistenciju psa za decu u novosadskim vrtićima. Naglasio je da postoje različite kategorije pasa u službi ljudi, uključujući terapijske pse, pse vodiče za slepa i slabovida lica, pse pomagače i pse asistente za emocionalnu podršku, kao i razlike u njihovim ulogama i načinu obuke.
U okviru predavanja predstavljen je i značaj tretmana uz asistenciju terapijskih pasa kao dopunskog i individualno prilagođenog oblika podrške deci sa smetnjama u razvoju. Naglašeno je da obučen terapijski pas, zajedno sa terapeutima, učestvuje u aktivnostima koje su usmerene na razvoj fine motorike, kognitivnih sposobnosti, komunikacije, socijalnih veština i empatije. Pored individualnih tretmana, predstavljene su i grupne aktivnosti sa psima namenjene deci tipične populacije, čiji je cilj razvijanje osetljivosti, odgovornosti i pravilnog odnosa prema životinjama od najranijeg uzrasta. Posebno je istaknut značaj članstva Centra u organizaciji „Animal Assisted Services International”, što omogućava praćenje međunarodnih praksi i standarda u ovoj oblasti.
O ulozi bihevioriste u životu i radu terapijskog psa govorila je dr Dunja Kovač, koja je ukazala na važnost dobrobiti životinja i potrebu da se tokom rada prepoznaju granice i potrebe samog psa. Istaknuto je da terapijski pas ne sme biti izložen stresu, preopterećenju ili sagorevanju, kao i da pravilna selekcija, socijalizacija i razumevanje temperamenta imaju ključnu ulogu u uspešnom radu terapijskih timova.
Vodič terapijskog psa Nemanja Savić predstavio je iskustva primene terapijskih pasa u školskom okruženju, sa posebnim osvrtom na rad labradora Moka u Osnovnoj školi „Miloje Pavlović”. Kroz primer iz prakse prikazano je na koji način aktivnosti sa terapijskim psima doprinose stvaranju sigurnog i podsticajnog okruženja za učenje, razvoj koncentracije, senzornu podršku i socijalizaciju dece.
V. d. direktora Instituta za standardizaciju Srbije Tatjana Bojanić govorila je o ulozi standardizacije u oblasti pasa pomagača i predstavila rad Komisije za standarde i srodne dokumente Z452, Psi pomagači, koja je formirana u okviru Instituta za standardizaciju Srbije krajem 2025. godine. Istaknuto je da je formiranje ove komisije predstavljalo važan korak ka sistemskom uređivanju oblasti pasa pomagača u Republici Srbiji i njenom usklađivanju sa evropskim i međunarodnim praksama. Komisija se bavi standardizacijom u oblasti pasa pomagača, korisnika i osoblja za obuku, sa ciljem da se obezbede jasni kriterijumi i visok nivo kvaliteta u radu. U izlaganju je posebno naglašeno da je početkom 2026. godine usvojen prvi standard iz ove oblasti, čime su postavljeni temelji za razvoj pouzdanog i bezbednog sistema podrške osobama koje koriste pse pomagače. Objašnjeno je da standardi obuhvataju terminologiju, dobrobit pasa, kompetencije osoblja, procese obuke i pitanja pristupačnosti, kao i da njihova primena ima za cilj zaštitu i korisnika i samih životinja. Istaknuto je da pas pomagač predstavlja opšti pojam za različite kategorije pasa koji su posebno obučeni da obavljaju zadatke radi povećanja samostalnosti osoba sa invaliditetom i prevazilaženja svakodnevnih ograničenja. Takođe je naglašeno da standardi predstavljaju prvi korak ka stvaranju adekvatnog zakonskog okvira, koji bi omogućio lakše funkcionisanje sistema podrške i jasnije prepoznavanje uloge pasa pomagača u društvu.
Nakon zvaničnog dela skupa usledila je živa diskusija, tokom koje su učesnici pokazali veliko interesovanje za standarde u oblasti pasa pomagača, radne terapije, mentalnog zdravlja i obuke pasa za različite namene. Predstavnici Instituta za standardizaciju Srbije odgovarali su na brojna pitanja u vezi sa primenom standarda u praksi i mogućnostima daljeg razvoja ove oblasti u Srbiji.
Stručno-edukativni skup „Uticaj terapijskih pasa na razvoj dece” potvrdio je značaj povezivanja teorije, prakse i standardizacije u oblasti rada sa terapijskim psima. Posebno je istaknuta potreba za daljim razvojem profesionalnih i zakonskih okvira, usklađenih sa evropskim praksama, kako bi se obezbedio kvalitetan, bezbedan i održiv sistem podrške deci i njihovim porodicama. Skup je ujedno pokazao da postoji veliko interesovanje i značajan potencijal za dalji razvoj ove oblasti u Srbiji, kao i potreba za kontinuiranom edukacijom, saradnjom stručnjaka i primenom standarda u praksi.
