Концепт игре је заједнички пројекат компаније „House of Knowledge” и организације METSTA (Mechanical Engineering and Metals Industry Standardization) из Финске, на коме тренутно раде Магнус Хаквог и Ховар Алмос из компаније „House of Knowledge”, као и Паиви Бруно и Франс Нилсен из организације METSTA.
Можете ли укратко представити компанију „House of Knowledge”, њену основну мисију и објаснити на који начин се у вашем раду преплићу учење, иновације и системско размишљање?
„House of Knowledge” је компанија са седиштем у Норвешкој и специјализована је за развој компетенција и креирање едукативних игара (serious games). Сарађујући са универзитетима, невладиним организацијама и индустријским партнерима широм света, компанија развија игре које подстичу сарадњу, размену знања и развој вештина. Са експертизом у областима интелектуалне својине (IP), стандарда и трансфера технологије, „House of Knowledge” је креирао више едукативних игара за велике међународне организације, као и иновативна решења заснована на играма за прикупљање података, управљање и међукултурну размену у истраживачким пројектима финансираним из фондова Европске уније.
Имате велико искуство у развоју едукативних игара. Зашто сматрате да је учење засновано на играма посебно ефикасно у помагању људима да разумеју сложене и апстрактне теме, као што је стандардизација?
Постоји много разлога због којих игре могу бити моћан алат за организационо учење. Пре свега, оне представљају нешто ново и другачије – могу да разбију уобичајену рутину и понуде пријатнији приступ променама и учењу. Учесници имају прилику да се активно укључе и нешто сами ураде, развијајући сопствено знање, уместо да само слушају или читају. Поред тога, наше едукативне игре заснивају се на чврстој теоријској основи, а принципи проистекли из истраживања управо су оно што их чини тако ефикасним. Пре свега, реч је о учењу. Приликом развоја игара узели смо у обзир чињеницу да људи најбоље уче када раде заједно. То се додатно подстиче пружањем могућности да учесници у игри користе сопствена искуства из стварног живота. Осим тога, игре укључују сложене, отворене, али конкретне проблеме, што додатно унапређује процес учења. Друго, ту су ангажованост, мотивација и уживање. Ови елементи су кључни за успешну сесију игре. Кроз саму игру и уз подршку модератора, учесници остају заинтересовани и суочени са одговарајућим изазовима, што додатно повећава мотивацију. То играчима улива поверење у сопствене вештине и знање, што повећава вероватноћу да ће оно што су научили применити у пракси. На крају, ту су фактори игре, односно правила и концепти који усмеравају дизајн и ток игре. Један од примера је обезбеђивање да групе функционишу на оптималан начин уз одговарајуће вођење. Други је настојање да игра што више одражава стварност учесника. То такође обухвата и контекстуалне факторе које је неопходно узети у обзир, као што су ниво образовања, искуство и култура учења. Када се све ово има у виду приликом осмишљавања и спровођења игара, добија се рецепт за успех!
Шта је инспирисало идеју о увођењу концепата стандардизације деци у вртићима кроз игру, као што је активност са гуменим бомбонама?
Идеја је потекла из Финске. Паиви Бруно из организације METSTA желела је да пронађе једно-ставан и забаван начин да објасни шта су стандарди, посебно деци и породицама. Током дискусије са Амели Лајпранд из Немачког института за стандарди-зацију (DIN), гумене бомбоне су деловале као савршен пример јер су препознатљиве, визуелно привлачне и лако се могу поредити по величини, облику, паковању и квалитету. Прве пробе спроведене су током дана „Поведи дете на посао” у Финској, када је METSTA организовала радионицу на којој су деца разврставала гумене бомбоне у категорије „стандардних” и „нестандардних”. Кроз дегустацију, посматрање, па чак и дизајнирање сопствених имагинарних гумених бомбона, малишани су брзо схватили идеју доследности, безбедности и заједничких очекивања. Овај забавни експеримент касније је подстакао разговоре између организације METSTA и компаније „House of Knowledge”, који су почели да разматрају претварање овог концепта у шире искуство учења. То је на крају довело до креирања едукативне игре о стандардима на Форуму високог нивоа (HLF) о стандардизацији, одржаном у Делфту у јуну 2024. године.
Како деца интуитивно схватају идеје попут правила, заједничких решења или сарадње без експлицитног коришћења речи „стандарди”?
Деци није потребна реч „стандарди” како би разумела шта су стандарди. Уместо тога, покушавамо да их научимо чему они служе. Сам концепт и функција стандарда заправо нису толико тешки за разумевање. На најосновнијем нивоу, то је само уговорени начин обављања ствари – „сви се слажемо да то радимо на овај начин, како би сви знали шта могу да очекују”. Ти уговорени начини већ су свуда присутни у животима деце. Правила попут подизања руке пре говора у школи или чекања зеленог светла за прелазак улице стварају предвидиве обрасце у свакодневним активностима мале деце. Оно што ми радимо јесте надоградња тог осећаја како бисмо им помогли да схвате да су слична, али мање видљива правила свуда око нас. Да бисмо им помогли да то уоче, постављамо питања попут: шта ако би гумена бомбона одједном била кисела уместо слатка? Шта ако би се у кесици слаткиша одједном нашла једна огромна гумена бомбона уместо много малих? Они разумеју да би то било погрешно и, што је кључно, непредвидиво. Управо зато су нам потребна заједничка решења како бисмо испунили очекивања – а то захтева сарадњу.
Ако бисте овај пројекат могли да сажмете у једну кључну поруку за доносиоце одлука и просветне раднике, која би то порука била?
Магнус Хаквог: „Ништа није превише сложено, ствар је само у томе како се то представи и учини доступним кроз блиским кроз непосредно искуство. Игра почиње (Game ON)!”
Пеиви Бруно: „Почели смо са гуменим бомбонама, али оно што су деца открила јесте сама суштина стандарда: заједничка очекивања.”
Припремила: Јована Корићанац
