(1) Овај европски стандард се примењује на бетон за конструкције бетониране на лицу места, префабриковане бетонске конструкције и префабриковане бетонске производе за зграде и инжењско-грађевинске конструкције. (2) Бетон обухваћен овим европским стандардом може бити:
– бетон нормалне тежине, тешки бетон и лаки бетон;
– бетон справљен на месту уградње, испоручени бетон или бетон произведен у постројењу за израду префабрикованих бетонских производа;
– збијени или самозбијајући бетон, тако да не садржи значајну количину заосталог ваздуха, осим увученог ваздуха.
(3) Овим стандардом се дефинишу захтеви за:
– састојке бетона;
– својства свежег и очврслог бетона и њихова верификација;
– ограничења везана за састав бетона;
– спецификацију бетона;
– испоруку свежег бетона;
– поступке контроле производње;
– критеријум усаглашености и вредновање усаглашености.
(4) Други европски стандарди за специјалне производе, нпр. за бетонске префабриковане производе или за процесе у оквиру предмета и подручја примене овог стандарда, могу захтевати или дозволити одступања. (5) Додатни или различити захтеви могу бити дати за посебне примене у другим европским стандардима, на пример за:
– бетон који се користи за путеве или друге саобраћајне површине (на пример бетонски коловози у складу са EN 13877-1);
– специјалне технологије (на пример прскани бетон у складу са EN 14487).
(6) Додатни захтеви или различити поступци испитивања могу да буду утврђени за одређене врсте бетона и примене, на пример:
– бетон за масивне конструкције (нпр. бране);
– суво мешани бетон;
– бетон чији је Dmax 4 mm или мањи (малтер);
– самоуграђујући бетони (SCC) који садрже лаке или тешке агрегате или влакна;
– бетон са отвореном структуром (на пример пропусни бетон за дренажу).
(7) Овај стандард се не примењује за:
– ћелијасти бетон;
– пенобетон;
– бетон запреминске масе мање од 800 kg/m3;
– ватростални бетон.
(8) Овим стандардом нису обухваћени захтеви за заштиту здравља и безбедност радника током производње и испоруке бетона.
