(1) Ovaj evropski standard se primenjuje na beton za konstrukcije betonirane na licu mesta, prefabrikovane betonske konstrukcije i prefabrikovane betonske proizvode za zgrade i inženjsko-građevinske konstrukcije. (2) Beton obuhvaćen ovim evropskim standardom može biti:
– beton normalne težine, teški beton i laki beton;
– beton spravljen na mestu ugradnje, isporučeni beton ili beton proizveden u postrojenju za izradu prefabrikovanih betonskih proizvoda;
– zbijeni ili samozbijajući beton, tako da ne sadrži značajnu količinu zaostalog vazduha, osim uvučenog vazduha.
(3) Ovim standardom se definišu zahtevi za:
– sastojke betona;
– svojstva svežeg i očvrslog betona i njihova verifikacija;
– ograničenja vezana za sastav betona;
– specifikaciju betona;
– isporuku svežeg betona;
– postupke kontrole proizvodnje;
– kriterijum usaglašenosti i vrednovanje usaglašenosti.
(4) Drugi evropski standardi za specijalne proizvode, npr. za betonske prefabrikovane proizvode ili za procese u okviru predmeta i područja primene ovog standarda, mogu zahtevati ili dozvoliti odstupanja. (5) Dodatni ili različiti zahtevi mogu biti dati za posebne primene u drugim evropskim standardima, na primer za:
– beton koji se koristi za puteve ili druge saobraćajne površine (na primer betonski kolovozi u skladu sa EN 13877-1);
– specijalne tehnologije (na primer prskani beton u skladu sa EN 14487).
(6) Dodatni zahtevi ili različiti postupci ispitivanja mogu da budu utvrđeni za određene vrste betona i primene, na primer:
– beton za masivne konstrukcije (npr. brane);
– suvo mešani beton;
– beton čiji je Dmax 4 mm ili manji (malter);
– samougrađujući betoni (SCC) koji sadrže lake ili teške agregate ili vlakna;
– beton sa otvorenom strukturom (na primer propusni beton za drenažu).
(7) Ovaj standard se ne primenjuje za:
– ćelijasti beton;
– penobeton;
– beton zapreminske mase manje od 800 kg/m3;
– vatrostalni beton.
(8) Ovim standardom nisu obuhvaćeni zahtevi za zaštitu zdravlja i bezbednost radnika tokom proizvodnje i isporuke betona.
