Овим документом се утврђују методе за мерење нивоа звучног притиска услед рада опреме за одржавање у зградама или из других извора звука унутар или ван зграде. Овим документом су нарочито обухваћениа мерења за санитарне инсталације, механичку вентилацију, сервисну опрему за грејање и хлађење, лифтове, канале за смеће, бојлере, вентилаторе, пумпе и другу помоћну сервисну опрему, и гаражна врата са моторним механизмом; међутим, такође може да се примењује за мерење од активности и опреме у близини зграде. Ту је обухваћена бука са спортских терена, пабова и осталог унутар и ван зграде. Овим стандардом није обухваћено мерење буке која потиче од спољних подземних извора звука. Методе су погодне за просторије запремине до приближно 300 m3, на пример, у становима, хотелима, школама, канцеларијама и болницама. Стандард обично није намењен за мерење у великим слушаоницама и концертним салама, ни тамо где је извор звука удаљен од зграде где простирање звука може да буде променљиво услед климатских услова. Међутим, код таквих случајева могу да се примењују радни услови и циклуси рада из Прилога B. Ниво притиска звука од сервисне опреме је одређен као максимални А-пондерисани, и опционо, C-пондерисани ниво звучног притиска уочен у току утврђеног циклуса рада при испитивању сервисне опреме, или као еквивалентни континуални ниво звучног притиска терцним опсезима који су одређени са утврђеним временом интеграције.
