Ovim dokumentom se utvrđuju metode za merenje nivoa zvučnog pritiska usled rada opreme za održavanje u zgradama ili iz drugih izvora zvuka unutar ili van zgrade. Ovim dokumentom su naročito obuhvaćenia merenja za sanitarne instalacije, mehaničku ventilaciju, servisnu opremu za grejanje i hlađenje, liftove, kanale za smeće, bojlere, ventilatore, pumpe i drugu pomoćnu servisnu opremu, i garažna vrata sa motornim mehanizmom; međutim, takođe može da se primenjuje za merenje od aktivnosti i opreme u blizini zgrade. Tu je obuhvaćena buka sa sportskih terena, pabova i ostalog unutar i van zgrade. Ovim standardom nije obuhvaćeno merenje buke koja potiče od spoljnih podzemnih izvora zvuka. Metode su pogodne za prostorije zapremine do približno 300 m3, na primer, u stanovima, hotelima, školama, kancelarijama i bolnicama. Standard obično nije namenjen za merenje u velikim slušaonicama i koncertnim salama, ni tamo gde je izvor zvuka udaljen od zgrade gde prostiranje zvuka može da bude promenljivo usled klimatskih uslova. Međutim, kod takvih slučajeva mogu da se primenjuju radni uslovi i ciklusi rada iz Priloga B. Nivo pritiska zvuka od servisne opreme je određen kao maksimalni A-ponderisani, i opciono, C-ponderisani nivo zvučnog pritiska uočen u toku utvrđenog ciklusa rada pri ispitivanju servisne opreme, ili kao ekvivalentni kontinualni nivo zvučnog pritiska tercnim opsezima koji su određeni sa utvrđenim vremenom integracije.
