Прехрамбени производи – Одређивање токсина из групе сакситоксина у шкољкама – HPLC метода са претколонском дериватизацијом пероксидном или перјодатном оксидацијом
Foodstuffs - Determination of saxitoxin-group toxins in shellfish - HPLC method using pre-column derivatization with peroxide or periodate oxidation
Овим документом утврђује се метода за кванитативно одређивање сакситоксина (STX) и декарбамоил-сакситоксина (dcSTX), неосакситоксина (NEO), декарбамоил- неосакситоксина (dcNEO), гониаутоксина 1 и 4 (GTX1,4; збир изомера), гониаутоксина 2 и 3 (GTX2,3; збир изомера), гониаутоксина 5 (GTX5 ; чији је назив и B1), гониаутоксина 6 (GTX6; чији је назив и B2), декарбамоил-гониаутоксина 2 и 3 (dcGTX2,3; збир изомера), Н-сулфокарбамоил-гониаутоксина 1 и 2 (C1,2; збир изомера) и ( у зависности од доступног сертификованог референтног материјала (CRM-а)) N-сулфокарбамоил-гониаутоксина 3 и 4 (C3,4; збир изомера) у (сировим) дагњама, остригама, шкољкама капесанте и шкољкама-џиновским капицама.
Лабораторијско искуство је показало да се овај документ може применити и на друге морске бескичмењаке [2], [3] и прерађене производе тих врста, међутим, до сада није спроведена свеобухватна међулабораторијска валидација у складу са ISO 5725-2 [21]. Описана метода је валидисана у међулабораторијској студији [4], [5], а такође је верификована од стране Референтне лабораторије Европске уније за морске биотоксине (EURLMB) у испитивању перформанси усмереном на укупну токсичност узорака [6]. Токсини који нису били доступни у првој међулабораторијској студији [4], [5] као dcGTX2,3 и dcNEO су валидисани у две додатне међулабораторијске студије [7], [8]. Најнижи валидисани нивои [4], [5], [8], дати су као масени удео токсина (слободна база) у µg/kg ткива шкољки, а такође и као µmol/kg ткива шкољки и наведени су у Табели 1.
