Prehrambeni proizvodi – Određivanje toksina iz grupe saksitoksina u školjkama – HPLC metoda sa pretkolonskom derivatizacijom peroksidnom ili perjodatnom oksidacijom
Foodstuffs - Determination of saxitoxin-group toxins in shellfish - HPLC method using pre-column derivatization with peroxide or periodate oxidation
Ovim dokumentom utvrđuje se metoda za kvanitativno određivanje saksitoksina (STX) i dekarbamoil-saksitoksina (dcSTX), neosaksitoksina (NEO), dekarbamoil- neosaksitoksina (dcNEO), goniautoksina 1 i 4 (GTX1,4; zbir izomera), goniautoksina 2 i 3 (GTX2,3; zbir izomera), goniautoksina 5 (GTX5 ; čiji je naziv i B1), goniautoksina 6 (GTX6; čiji je naziv i B2), dekarbamoil-goniautoksina 2 i 3 (dcGTX2,3; zbir izomera), N-sulfokarbamoil-goniautoksina 1 i 2 (C1,2; zbir izomera) i ( u zavisnosti od dostupnog sertifikovanog referentnog materijala (CRM-a)) N-sulfokarbamoil-goniautoksina 3 i 4 (C3,4; zbir izomera) u (sirovim) dagnjama, ostrigama, školjkama kapesante i školjkama-džinovskim kapicama.
Laboratorijsko iskustvo je pokazalo da se ovaj dokument može primeniti i na druge morske beskičmenjake [2], [3] i prerađene proizvode tih vrsta, međutim, do sada nije sprovedena sveobuhvatna međulaboratorijska validacija u skladu sa ISO 5725-2 [21]. Opisana metoda je validisana u međulaboratorijskoj studiji [4], [5], a takođe je verifikovana od strane Referentne laboratorije Evropske unije za morske biotoksine (EURLMB) u ispitivanju performansi usmerenom na ukupnu toksičnost uzoraka [6]. Toksini koji nisu bili dostupni u prvoj međulaboratorijskoj studiji [4], [5] kao dcGTX2,3 i dcNEO su validisani u dve dodatne međulaboratorijske studije [7], [8]. Najniži validisani nivoi [4], [5], [8], dati su kao maseni udeo toksina (slobodna baza) u µg/kg tkiva školjki, a takođe i kao µmol/kg tkiva školjki i navedeni su u Tabeli 1.
