Др Јелена Добрић је редовни професор на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, ужа научна област Металне конструкције.
(website http://www.grf.rs/fakultet/pro/e?nid=86, ORCID ID 0000-0003-1001-9154)
1. Будући да сте члан Комисије за стандарде и сродне документе U250-3,4,9 Института за стандардизацију Србије, као и европске Радне групе CEN/TC 250/SC 3/WG 4, како је започела Ваша сарадња са ИСС-ом и колико Вам професионално значи рад на стандардима у европским техничким телима?
Најпре, желим да Вам захвалим на позиву за интервју у Билтену Института за стандардизацију Србије.
Експертиза у области примене нерђајућих челика у конструкцијском инжењерингу, коју сам стекла кроз израду докторске дисертације, допринела је успостављању јаке интеракције са руководиоцем и члановима Радне групе CEN/TC 250/SC 3/WG 4 (Eurocode 3 – Design of steel structures – Supplementary rules for stainless steels), који су представници најутицајнијих европских научних центара, попут енглеског Института за конструкцијски челик, Империјал колеџа, Универзитета Оксфорд и Чешког техничког универзитета. Логичан корак након тога јесте чланство у Комисији за стандарде и сродне документе U250-3,4,9 (Прорачун челичних конструкција, спрегнутих конструкција од челика и бетона и алуминијумских конструкција) Института за стандардизацију Србије, који је пуноправни члан европских организација за стандардизацију CEN-a и CENELEC-a. Мој научни рад у оквиру CEN/TC 250/SC 3/WG 4 карактерише континуирани развој и унапређење постојећих процедура за прорачун конструкцијских елемената од нерђајућих челика. Објавила сам 18 радова у водећим међународним часописима, који су индексирани на SCI листи, и остварила запажен број цитата. Посебно сам поносна на чињеницу да је мој начуни рад Behaviour of stainless steel plain channel section columns, Thin-Walled Structures, 2020. године уврштен у основни документ стандарда нове генерације еврокодова EN 1993-1-4, Background documents for the revision of Eurocode 3 – Part 1-4: Supplementary rules for stainless steels.
2. С обзиром на то да имате више од 20 година искуства у педагошком раду са студентима, колико је, по Вашем мишљењу, данашња генерација упозната са стандардима и стандардизацијом уопште и има ли разлике у знању и интересовању младих за ову област данас више него што је то случај код старије генерације?
Током недавне радне посете Универзитету у Коимбри речено ми је да студенти Грађевинског факултета у Београду свеобухватно интегришу квалитетна знања и вештине и да су у том контексту међу најбољима у Европи. То потврђује изврсност постулата наше школе који дају примат апликативном инжењерству и примени стандаризованих процедура за пројектовање грађевинских конструкција у односу на њихову научну позадину. Као део традиције, већина професора на Катедри за материјале и конструкције, чији сам члан, поседује цењена професионална искуства у области пројектовања и извођења конструкција, која доприносе ширем трансферу знања и ефикаснијем процесу едукације студената. У том контексту, сматрам да је Грађевински факултет у Београду обезбедио континуитет интересовања и оспособљавања студената у области стандардизације, која је током претходних година успешно пратила технолошки развој српског грађевинарства.
3. Колико у свом редовном професорском раду успевате да укажете младима на значај познавања и коришћења стандарда? Да ли показују заинтересованост да се укључе у процес развоја стандарда? На који начин би могли бити подстакнути да учествују у том процесу?
Иако су стари SRPS прописи до пре две године имали пуну примену у српском грађевинарству, савремени европски стандарди интегрисани су у наставне јединице групе предмета из металних конструкција преко 15 година. У циљу значаја познавања и коришћења стандарда, у настави наглашавамо важност примарне примене правила и процедура за пројектовање и извођење конструкција наведених у релевантним SRPS EN стандардима и националним прилозима, а не у поглављима универзитетских уџбеника која су их на одговарајући начин преузела. У развоју и унапређењу стандарда активно учествују студенти докторских студија кроз свој научни рад. Током последњих година томе доприносе и студенти завршних студија који у својим мастер радовима спроводе статистичке процене тачности специфичних стандардизованих прорачунских процедура.
4. Како европски пројекти доприносе унапређењу стандарда у области металних конструкција у грађевинарству и да ли постоји могућност да се европске праксе у стандардизацији примене на домаће пројекте?
Недавно сам на позив Европске комисије радила експертску евалуацију предлога HORIZON EU пројеката. Овај процес ми је омогућио увид у идеје и иновације у невероватном технолошком развоју који се одвија у свету као последица стратегије борбе против климатских промена, процеса дигитализације и коришћења вештачке интелигенције. Обавезни циљеви позива пројекта, између осталих, били су унапређење и допринос стандардизацији. Истраживачи и научници препознају да, поред научних публикација и патената, стандардизација обезбеђује ширење знања јер представља важан сегмент апликативне примене технолошких иновација који своју претходну потврду имају у науци. Кроз дефинисање технолошких инфраструктура и платформи на којима се могу изградити нови производи и услуге, стандардизација омогућава и убрзава трансфер и ширење тржишта нових технологија и тиме битно утиче на развој и одрживост привредног система друштва. Сразмерно знању којим као заједница мислећих људи располажемо, Србија има потенцијал да обезбеди услове за унапређење и развој научноистраживачких и иновационих система кроз регулисање циљних нивоа финансирања, развој људских ресурса и инфра-структуре у складу са међународном праксом и одговарајућим нормативима и стандардима.
5. Крајем марта, на велико задовољство стручне јавности, објављена је књига „Челичне конструкције у зградарству”, иза које стоје велики труд и рад, а припремили сте је заједно са доц. др Нином Глуховић и проф. емеритусом Драганом Буђевцем. Шта Вам је била главна мотивација и коме је ова књига првенствено намењена?
Хвала Вам на лепим речима. Као први аутор књиге налазим да смо и квантитативно и квалитативно успели да у њу интегришемо знања која смо стекли кроз вишегодишњи педагошки рад у образовању студената Грађевинског факултета у Београду, експертизу и практично искуство у пројектовању и извођењу челичних конструкција, али и међународне референце у научном и истраживачком раду. Општа правила за пројектовање челичних конструкција у зградарству, у складу са важећим SRPS EN стандардима и националним прилозима, презентовали смо нумерички и графички с намером да циклус интеракције и размене знања не само са студентима већ и инжењерима у пракси буде што ефективнији и ефикаснији. Нарочито сам поносна на чињеницу да су рецензенти ове књиге професор др Милан Вељковић (Технички универзитет у Делфту), професор др Душко Лучић (Универзитет у Подгорици) и ванредни професор др Милан Спремић (Универзитет у Београду).
6. Ваш професионални рад подразумева ангажман на бројним пројектима. Поред тога што сте учествовали у пројектантском тиму Атлетске дворане Београд, која је проглашена за грађевинско ауторско дело од националног значаја, да ли планирате ангажман на неком сличном пројекту? Колико је уопште ангажованост на различитим пољима у оквиру једне области важна да се схвате значај стандарда и њихова употреба?
Поред научног рада, током претходне 24 године професионалне каријере, активно сам учествовала у изради великог броја стручних радова, углавном из области пројектовања челичних конструкција. Имам знање и искуство у димензионисању конструкцијских елемената и веза, не само према еврокодовима за грађевинске конструкције већ и према руским СНиП и америчким ANSI/AISC и AISI S100 националним стандардима. После пројекта Атлетске дворане, на којем сам радила у оквиру пројектантског тима са професором Марковићем и професором Буђевцем, уследило је десетине успешно реализованих пројеката, који се по распону, укупној висини или намени сврставају у категорију објеката од значаја за Републику Србију. С поносном истичем да сам заједно са експертима Института за материјале и конструкције Грађевинског факултета у Београду активно учествовала у изради контролних статичких прорачуна носеће челичне конструкције главног погонског објекта новог блока Б3 у Термоелектрани „Костолац”. Такође сам радила контролне прорачуне носивости и стабилности носеће челичне конструкције главног погонског објекта у Термоелектрани „Колубара”, која је делимично изведена пре више од 30 година, а у циљу процене могућности за наставак њене изградње. Сви прорачуни су рађени у складу са SRPS EN стандардима и одговарајућим националним прилозима. Рекла бих да резултати које сам остварила до сада у професионалној каријери говоре да је за правилно разумевање, развој и коришћење стандарда важно ангажовање појединца у различитим пољима једне области, дакле, и науци и пракси.
