Dr Jelena Dobrić je redovni profesor na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, uža naučna oblast Metalne konstrukcije.
(website http://www.grf.rs/fakultet/pro/e?nid=86, ORCID ID 0000-0003-1001-9154)
1. Budući da ste član Komisije za standarde i srodne dokumente U250-3,4,9 Instituta za standardizaciju Srbije, kao i evropske Radne grupe CEN/TC 250/SC 3/WG 4, kako je započela Vaša saradnja sa ISS-om i koliko Vam profesionalno znači rad na standardima u evropskim tehničkim telima?
Najpre, želim da Vam zahvalim na pozivu za intervju u Biltenu Instituta za standardizaciju Srbije.
Ekspertiza u oblasti primene nerđajućih čelika u konstrukcijskom inženjeringu, koju sam stekla kroz izradu doktorske disertacije, doprinela je uspostavljanju jake interakcije sa rukovodiocem i članovima Radne grupe CEN/TC 250/SC 3/WG 4 (Eurocode 3 – Design of steel structures – Supplementary rules for stainless steels), koji su predstavnici najuticajnijih evropskih naučnih centara, poput engleskog Instituta za konstrukcijski čelik, Imperijal koledža, Univerziteta Oksford i Češkog tehničkog univerziteta. Logičan korak nakon toga jeste članstvo u Komisiji za standarde i srodne dokumente U250-3,4,9 (Proračun čeličnih konstrukcija, spregnutih konstrukcija od čelika i betona i aluminijumskih konstrukcija) Instituta za standardizaciju Srbije, koji je punopravni član evropskih organizacija za standardizaciju CEN-a i CENELEC-a. Moj naučni rad u okviru CEN/TC 250/SC 3/WG 4 karakteriše kontinuirani razvoj i unapređenje postojećih procedura za proračun konstrukcijskih elemenata od nerđajućih čelika. Objavila sam 18 radova u vodećim međunarodnim časopisima, koji su indeksirani na SCI listi, i ostvarila zapažen broj citata. Posebno sam ponosna na činjenicu da je moj načuni rad Behaviour of stainless steel plain channel section columns, Thin-Walled Structures, 2020. godine uvršten u osnovni dokument standarda nove generacije evrokodova EN 1993-1-4, Background documents for the revision of Eurocode 3 – Part 1-4: Supplementary rules for stainless steels.
2. S obzirom na to da imate više od 20 godina iskustva u pedagoškom radu sa studentima, koliko je, po Vašem mišljenju, današnja generacija upoznata sa standardima i standardizacijom uopšte i ima li razlike u znanju i interesovanju mladih za ovu oblast danas više nego što je to slučaj kod starije generacije?
Tokom nedavne radne posete Univerzitetu u Koimbri rečeno mi je da studenti Građevinskog fakulteta u Beogradu sveobuhvatno integrišu kvalitetna znanja i veštine i da su u tom kontekstu među najboljima u Evropi. To potvrđuje izvrsnost postulata naše škole koji daju primat aplikativnom inženjerstvu i primeni standarizovanih procedura za projektovanje građevinskih konstrukcija u odnosu na njihovu naučnu pozadinu. Kao deo tradicije, većina profesora na Katedri za materijale i konstrukcije, čiji sam član, poseduje cenjena profesionalna iskustva u oblasti projektovanja i izvođenja konstrukcija, koja doprinose širem transferu znanja i efikasnijem procesu edukacije studenata. U tom kontekstu, smatram da je Građevinski fakultet u Beogradu obezbedio kontinuitet interesovanja i osposobljavanja studenata u oblasti standardizacije, koja je tokom prethodnih godina uspešno pratila tehnološki razvoj srpskog građevinarstva.
3. Koliko u svom redovnom profesorskom radu uspevate da ukažete mladima na značaj poznavanja i korišćenja standarda? Da li pokazuju zainteresovanost da se uključe u proces razvoja standarda? Na koji način bi mogli biti podstaknuti da učestvuju u tom procesu?
Iako su stari SRPS propisi do pre dve godine imali punu primenu u srpskom građevinarstvu, savremeni evropski standardi integrisani su u nastavne jedinice grupe predmeta iz metalnih konstrukcija preko 15 godina. U cilju značaja poznavanja i korišćenja standarda, u nastavi naglašavamo važnost primarne primene pravila i procedura za projektovanje i izvođenje konstrukcija navedenih u relevantnim SRPS EN standardima i nacionalnim prilozima, a ne u poglavljima univerzitetskih udžbenika koja su ih na odgovarajući način preuzela. U razvoju i unapređenju standarda aktivno učestvuju studenti doktorskih studija kroz svoj naučni rad. Tokom poslednjih godina tome doprinose i studenti završnih studija koji u svojim master radovima sprovode statističke procene tačnosti specifičnih standardizovanih proračunskih procedura.
4. Kako evropski projekti doprinose unapređenju standarda u oblasti metalnih konstrukcija u građevinarstvu i da li postoji mogućnost da se evropske prakse u standardizaciji primene na domaće projekte?
Nedavno sam na poziv Evropske komisije radila ekspertsku evaluaciju predloga HORIZON EU projekata. Ovaj proces mi je omogućio uvid u ideje i inovacije u neverovatnom tehnološkom razvoju koji se odvija u svetu kao posledica strategije borbe protiv klimatskih promena, procesa digitalizacije i korišćenja veštačke inteligencije. Obavezni ciljevi poziva projekta, između ostalih, bili su unapređenje i doprinos standardizaciji. Istraživači i naučnici prepoznaju da, pored naučnih publikacija i patenata, standardizacija obezbeđuje širenje znanja jer predstavlja važan segment aplikativne primene tehnoloških inovacija koji svoju prethodnu potvrdu imaju u nauci. Kroz definisanje tehnoloških infrastruktura i platformi na kojima se mogu izgraditi novi proizvodi i usluge, standardizacija omogućava i ubrzava transfer i širenje tržišta novih tehnologija i time bitno utiče na razvoj i održivost privrednog sistema društva. Srazmerno znanju kojim kao zajednica mislećih ljudi raspolažemo, Srbija ima potencijal da obezbedi uslove za unapređenje i razvoj naučnoistraživačkih i inovacionih sistema kroz regulisanje ciljnih nivoa finansiranja, razvoj ljudskih resursa i infra-strukture u skladu sa međunarodnom praksom i odgovarajućim normativima i standardima.
5. Krajem marta, na veliko zadovoljstvo stručne javnosti, objavljena je knjiga „Čelične konstrukcije u zgradarstvu”, iza koje stoje veliki trud i rad, a pripremili ste je zajedno sa doc. dr Ninom Gluhović i prof. emeritusom Draganom Buđevcem. Šta Vam je bila glavna motivacija i kome je ova knjiga prvenstveno namenjena?
Hvala Vam na lepim rečima. Kao prvi autor knjige nalazim da smo i kvantitativno i kvalitativno uspeli da u nju integrišemo znanja koja smo stekli kroz višegodišnji pedagoški rad u obrazovanju studenata Građevinskog fakulteta u Beogradu, ekspertizu i praktično iskustvo u projektovanju i izvođenju čeličnih konstrukcija, ali i međunarodne reference u naučnom i istraživačkom radu. Opšta pravila za projektovanje čeličnih konstrukcija u zgradarstvu, u skladu sa važećim SRPS EN standardima i nacionalnim prilozima, prezentovali smo numerički i grafički s namerom da ciklus interakcije i razmene znanja ne samo sa studentima već i inženjerima u praksi bude što efektivniji i efikasniji. Naročito sam ponosna na činjenicu da su recenzenti ove knjige profesor dr Milan Veljković (Tehnički univerzitet u Delftu), profesor dr Duško Lučić (Univerzitet u Podgorici) i vanredni profesor dr Milan Spremić (Univerzitet u Beogradu).
6. Vaš profesionalni rad podrazumeva angažman na brojnim projektima. Pored toga što ste učestvovali u projektantskom timu Atletske dvorane Beograd, koja je proglašena za građevinsko autorsko delo od nacionalnog značaja, da li planirate angažman na nekom sličnom projektu? Koliko je uopšte angažovanost na različitim poljima u okviru jedne oblasti važna da se shvate značaj standarda i njihova upotreba?
Pored naučnog rada, tokom prethodne 24 godine profesionalne karijere, aktivno sam učestvovala u izradi velikog broja stručnih radova, uglavnom iz oblasti projektovanja čeličnih konstrukcija. Imam znanje i iskustvo u dimenzionisanju konstrukcijskih elemenata i veza, ne samo prema evrokodovima za građevinske konstrukcije već i prema ruskim SNiP i američkim ANSI/AISC i AISI S100 nacionalnim standardima. Posle projekta Atletske dvorane, na kojem sam radila u okviru projektantskog tima sa profesorom Markovićem i profesorom Buđevcem, usledilo je desetine uspešno realizovanih projekata, koji se po rasponu, ukupnoj visini ili nameni svrstavaju u kategoriju objekata od značaja za Republiku Srbiju. S ponosnom ističem da sam zajedno sa ekspertima Instituta za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu aktivno učestvovala u izradi kontrolnih statičkih proračuna noseće čelične konstrukcije glavnog pogonskog objekta novog bloka B3 u Termoelektrani „Kostolac”. Takođe sam radila kontrolne proračune nosivosti i stabilnosti noseće čelične konstrukcije glavnog pogonskog objekta u Termoelektrani „Kolubara”, koja je delimično izvedena pre više od 30 godina, a u cilju procene mogućnosti za nastavak njene izgradnje. Svi proračuni su rađeni u skladu sa SRPS EN standardima i odgovarajućim nacionalnim prilozima. Rekla bih da rezultati koje sam ostvarila do sada u profesionalnoj karijeri govore da je za pravilno razumevanje, razvoj i korišćenje standarda važno angažovanje pojedinca u različitim poljima jedne oblasti, dakle, i nauci i praksi.
Pripremila: Aleksandra Bogdanović
