Стандарди за све – значај родно одговорних стандарда

Стандарди обликују наш свакодневни живот постављајући јединствене захтеве за производе, услуге и технологије. Они представљају основу ефикасне комуникације и сарадње у различитим областима, а да би били релевантни и корисни, важно је да се заснивају на најновијим научним сазнањима и искуству. Стога, стручњаци за стандардизацију користе научне податке као основу за свој рад. Они проучавају научна истраживања, анализирају искуства корисника и примењују најбоље праксе из различитих области. На пример, стручњаци за стандардизацију у области телекомуникација користе научне податке о брзини светлости, капацитету мрежа и потребама корисника. Ово им омогућава да дефинишу стандарде који су корисни и ефикасни. Употреба научних података у стандардизацији је од суштинског значаја за развој иновативних и квалитетних производа, услуга и технологија. Поред тога, када су стандарди прилагођени потребама већег броја људи, могу бити заиста моћан алат за побољшање квалитета живота.

Међутим, иако је наука напредовала, још увек постоје области у којима су жене занемарене. То се може видети у великом броју научних података у којима се јавља тзв. „јаз” када је у питању род. То значи да су само испитаници мушког пола узимани у обзир за студије или су питања постављена из мушке перспективе, или су направљене претпоставке које одражавају реалност живота мушкараца. Ова пристрасност може да има значајне последице. На пример, може довести до тога да се жене третирају као мање важне од мушкараца, или да се њихове потребе и искуства занемаре. Како би се ово променило, важно је да се повећа укључивање жена у научне студије и користе репрезентативни узорци испитаника, као и да се узму у обзир питања која су значајна за жене. Ово је важан корак ка добијању научних података који су тачнији и репрезентативнији за све људе.

Они који су укључени у развој стандарда не представљају само индустрију и интересе једне земље, већ у процес стандардизације уносе и своју перспективу. На пример, жене имају другачије потребе од мушкараца, људи из различитих култура могу имати различита схватања о безбедности и квалитету, а да би стандарди били корисни за све људе, важно је да буду засновани на различитим перспективама јер када је у питању навој шрафа, родна равноправност није значајан фактор, али када је у питању тежина цементних врећа физичке разлике су заиста важне.

Родно одговорни стандарди развијају се тако што се узима у обзир начин на који род утиче на садржај, захтеве и примену стандарда. Они обезбеђују да потребе и искуства жена и мушкараца буду интегрална димензија у пројектовању и перформансама производа, процеса или услуге које стандардизација обухвата. Укратко, родно одговорни стандард је стандард који одражава разумевање физичких разлика и родних улога и подједнако се бави потребама жена и мушкараца. Родно одговорни стандарди обухватају и пол и род. Они који раде на развоју стандарда треба да узму у обзир постојање биолошких реалности, као и друштвене и културне елементе који дефинишу улоге/очекивања за жене и мушкарце. Биолошке и социјалне/културне димензије такође се морају узети у обзир у развоју стандарда.

Како бисмо разумели како пол и род могу утицати на стандард, можемо размотрити неколико примера: 

Током 2018. године ISO је објавио нове смернице за шпорете. ISO је сарађивао са Глобалном алијансом за чисте шпорете како би побољшао безбедност и ефикасност. Шпорети за кување на чврста горива и керозин били су главни узрок загађења у затвореном простору. Ово загађење највише је утицало на жене и децу јер због културних норми жене често троше више времена на припрему хране повећавајући тиме своју изложеност штетном загађењу. 

Пандемија ковида 19 довела је до повећане употребе личне заштитне опреме и одеће као што су маске за лице како би се зауставило ширење епидемије. Стандарди за маске за лице су стога имали за циљ да заштите здравље и безбедност оних који их носе. Међутим, први стандарди развијени су на основу испитивања у коме су као модели учествовали мушкарци беле расе од 25 до 30 година. Ово је довело до већег ризика за жене које чине велики део особља у здравству. Технички комитети одговорни за овај стандард увидели су овај проблем и решили га, обезбеђујући да стандард на коме се овај производ заснива узима у обзир антропометријске потребе жена, у циљу побољшања здравствене безбедности целокупног особља.

Лутке које су се у прошлости користиле за испитивање понашања возила приликом судара биле су направљене по узору на тело мушкарца. С обзиром на то да приликом ових испитивања нису узете у обзир физиолошке разлике и рањивости женског тела, резултат је био већи ризик за жене у сценаријима несрећа у стварном животу. Такође, још један добар пример је и дизајн ауто-седишта. Нека истраживања су показала да жене мање конституције седе у неправилном положају у коме немају подршку за леђа. Стога су за удобност, ергономију и безбедност потребне промене у дизајну ауто-седишта у погледу варијација положаја наслона, а стандарди су кључни за спровођење таквих промена.

Утицај рода може се уочити и у стандардима из области електротехнике који се односе на интеракције са људима. На пример, у стандардима за безбедност фотонапонских система узети су у обзир различити подаци о отпорности људског тела, како за жене тако и за мушкарце, приликом израчунавања потенцијалне струје која би могла да протиче кроз тело.

Декларација UNECE

Међународне организације за стандардизацију (ISO и IEC) су 19. маја 2019. године потписале Декларацију UNECE која се односи на развој родно одговорних стандарда, обавезујући се на тај начин да ће стандарде које развијају и процес развоја стандарда учинити родно одговорним. Декларација UNECE препознаје да су стандарди тренутно више прилагођени мушкој него женској популацији. Ова декларација подстиче све организације за развој стандарда да креирају родно одговорне стандарде (Gender Responsive Standards (GRS)) и постигну родну равнотежу у својим окружењима за развој стандарда. Декларација и њена примена имају за циљ да организацијама за стандардизацију и онима који учествују у овом процесу обезбеде практичан оквир који ће им помоћи да стандарде које развијају, као и процес развоја стандарда који прате, учине родно одговорним. 

Декларација је део UNECE иницијативе за родно одговорне стандарде (UNECE GRSI) која је успостављена 2016. године и има следеће циљеве: 

1. повећање употребе стандарда и техничких прописа као моћних алата за постизање петог циља одрживог развоја (постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојчица); 
2. интегрисање родне перспективе у развој стандарда и техничких прописа; и 
3. разраду родних индикатора и критеријума који би се могли користити у развоју стандарда.

У складу са Декларацијом UNECE и у оквиру ISO и IEC акционих планова за родну равноправност и разноликост, обе организације су се удружиле под надзором Здружене стратешке саветодавне групе (JSAG) са циљем да развију смернице које ће помоћи техничким комитетима да обезбеде развој родно одговорних стандарда.

Европске организације за стандардизацију (CEN и CENELEC) потписале су Декларацију UNECE 2019. године и подржале развој родно одговорних стандарда. Поред тога више од 20 чланица CEN-а и CENELEC-а, међу којима је и Институт за стандардизацију Србије, појединачно су потписале Декларацију како би показале колективну посвећеност родној равноправности у стандардизацији.

Посвећеност ИСС-а развоју родно одговорних стандарда

Институт за стандардизацију Србије је 1. фебруара 2023. године потписао UNECE декларацију о родно одговорним стандардима, чиме је потврдио своју посвећеност развоју стандарда, смерница и пракси који су у складу са принципима родне равноправности.

Након потписивања декларације, представници Института су учествовали на регионалној радионици за развој акционог плана у вези са родно одговорним стандардима, коју је организовао ISO у Ташкенту (Узбекистан) од 7. до 9. јуна 2023. године. Сврха радионице била је да чланицама ISO-а омогући постизање конкретних циљева везаних за родну равноправност кроз развој и имплементацију националног акционог плана за развој родно одговорних стандарда. Теме и питања о којима је дискутовано на радионици били су усмерени на добијање знања које ће помоћи учесницима радионице да самостално успоставе, имплементирају и мере акциони план како би изградили дугорочни национални капацитет, продубили разумевање родних питања и везу са стандардизацијом, осигурали да политика, програми и активности укључују родну перспективу и промовисање разматрања родних питања на свим нивоима унутар институције.

На основу препорука и смерница са радионице, Институт је формирао радну групу за израду акционог плана развоја родно одговорних стандарда. Овај акциони план успешно је развијен уз помоћ ментора кога је ISO доделио радној групи ИСС-а. Циљеви акционог плана су:

• повећање учешћа жена у комисијама за стандарде, посебно у области електротехнике;
• креирање смерница и промотивног материјала за све који учествују у процесу развоја стандарда;
• проширење сарадње са организацијама, институцијама и удружењима за подизање свести о важности родно одговорног аспекта у стандардима;
• успостављање механизма за праћење напретка и извештавање о постигнутим циљевима.

Поред акционог плана, ИСС је организовао обуку за запослене која се односила на значај укључивања аспекта родне одговорности у процес стандардизације, а такође су уз помоћ сопствених ресурса преведене публикације у вези са овом темом које треба да пруже смернице и подршку у развоју родно одговорних стандарда. У плану су даље обуке за запослене, активности које се односе на подизање свести о значају родне одговорности у стандардизацији и комуницирање о томе са свим заинтересованим странама. 

Акциони план за развој родно одговорних стандарда доступан је на веб-сајту Института за стандардизацију https://iss.rs/sr_Cyrl/aktsioni-plan-za-razvoj-rodno-odgovornikh-standarda-2023-2030_p1379.html, као и на сајту Међународне организације за стандардизацију https://www.iso.org/strategy2030/key-areas-of-work/diversity-and-inclusion.html. 

Преведене публикације о родно одговорним стандардима такође се могу бесплатно преузети на веб-сајту Института https://iss.rs/sr_Cyrl/promotivne-publikatsije_p609.html.

Припремила: Јована Корићанац

Извор: 

Публикације Зашто су родно одговорни стандарди бољи за све (UNECE), 

Смернице за развој родно одговорних стандарда (UNECE) и 

Родно одговорни стандарди (ISO)