Standardi za sve – značaj rodno odgovornih standarda

Standardi oblikuju naš svakodnevni život postavljajući jedinstvene zahteve za proizvode, usluge i tehnologije. Oni predstavljaju osnovu efikasne komunikacije i saradnje u različitim oblastima, a da bi bili relevantni i korisni, važno je da se zasnivaju na najnovijim naučnim saznanjima i iskustvu. Stoga, stručnjaci za standardizaciju koriste naučne podatke kao osnovu za svoj rad. Oni proučavaju naučna istraživanja, analiziraju iskustva korisnika i primenjuju najbolje prakse iz različitih oblasti. Na primer, stručnjaci za standardizaciju u oblasti telekomunikacija koriste naučne podatke o brzini svetlosti, kapacitetu mreža i potrebama korisnika. Ovo im omogućava da definišu standarde koji su korisni i efikasni. Upotreba naučnih podataka u standardizaciji je od suštinskog značaja za razvoj inovativnih i kvalitetnih proizvoda, usluga i tehnologija. Pored toga, kada su standardi prilagođeni potrebama većeg broja ljudi, mogu biti zaista moćan alat za poboljšanje kvaliteta života.

Međutim, iako je nauka napredovala, još uvek postoje oblasti u kojima su žene zanemarene. To se može videti u velikom broju naučnih podataka u kojima se javlja tzv. „jaz” kada je u pitanju rod. To znači da su samo ispitanici muškog pola uzimani u obzir za studije ili su pitanja postavljena iz muške perspektive, ili su napravljene pretpostavke koje odražavaju realnost života muškaraca. Ova pristrasnost može da ima značajne posledice. Na primer, može dovesti do toga da se žene tretiraju kao manje važne od muškaraca, ili da se njihove potrebe i iskustva zanemare. Kako bi se ovo promenilo, važno je da se poveća uključivanje žena u naučne studije i koriste reprezentativni uzorci ispitanika, kao i da se uzmu u obzir pitanja koja su značajna za žene. Ovo je važan korak ka dobijanju naučnih podataka koji su tačniji i reprezentativniji za sve ljude.

Oni koji su uključeni u razvoj standarda ne predstavljaju samo industriju i interese jedne zemlje, već u proces standardizacije unose i svoju perspektivu. Na primer, žene imaju drugačije potrebe od muškaraca, ljudi iz različitih kultura mogu imati različita shvatanja o bezbednosti i kvalitetu, a da bi standardi bili korisni za sve ljude, važno je da budu zasnovani na različitim perspektivama jer kada je u pitanju navoj šrafa, rodna ravnopravnost nije značajan faktor, ali kada je u pitanju težina cementnih vreća fizičke razlike su zaista važne.

Rodno odgovorni standardi razvijaju se tako što se uzima u obzir način na koji rod utiče na sadržaj, zahteve i primenu standarda. Oni obezbeđuju da potrebe i iskustva žena i muškaraca budu integralna dimenzija u projektovanju i performansama proizvoda, procesa ili usluge koje standardizacija obuhvata. Ukratko, rodno odgovorni standard je standard koji odražava razumevanje fizičkih razlika i rodnih uloga i podjednako se bavi potrebama žena i muškaraca. Rodno odgovorni standardi obuhvataju i pol i rod. Oni koji rade na razvoju standarda treba da uzmu u obzir postojanje bioloških realnosti, kao i društvene i kulturne elemente koji definišu uloge/očekivanja za žene i muškarce. Biološke i socijalne/kulturne dimenzije takođe se moraju uzeti u obzir u razvoju standarda.

Kako bismo razumeli kako pol i rod mogu uticati na standard, možemo razmotriti nekoliko primera: 

Tokom 2018. godine ISO je objavio nove smernice za šporete. ISO je sarađivao sa Globalnom alijansom za čiste šporete kako bi poboljšao bezbednost i efikasnost. Šporeti za kuvanje na čvrsta goriva i kerozin bili su glavni uzrok zagađenja u zatvorenom prostoru. Ovo zagađenje najviše je uticalo na žene i decu jer zbog kulturnih normi žene često troše više vremena na pripremu hrane povećavajući time svoju izloženost štetnom zagađenju. 

Pandemija kovida 19 dovela je do povećane upotrebe lične zaštitne opreme i odeće kao što su maske za lice kako bi se zaustavilo širenje epidemije. Standardi za maske za lice su stoga imali za cilj da zaštite zdravlje i bezbednost onih koji ih nose. Međutim, prvi standardi razvijeni su na osnovu ispitivanja u kome su kao modeli učestvovali muškarci bele rase od 25 do 30 godina. Ovo je dovelo do većeg rizika za žene koje čine veliki deo osoblja u zdravstvu. Tehnički komiteti odgovorni za ovaj standard uvideli su ovaj problem i rešili ga, obezbeđujući da standard na kome se ovaj proizvod zasniva uzima u obzir antropometrijske potrebe žena, u cilju poboljšanja zdravstvene bezbednosti celokupnog osoblja.

Lutke koje su se u prošlosti koristile za ispitivanje ponašanja vozila prilikom sudara bile su napravljene po uzoru na telo muškarca. S obzirom na to da prilikom ovih ispitivanja nisu uzete u obzir fiziološke razlike i ranjivosti ženskog tela, rezultat je bio veći rizik za žene u scenarijima nesreća u stvarnom životu. Takođe, još jedan dobar primer je i dizajn auto-sedišta. Neka istraživanja su pokazala da žene manje konstitucije sede u nepravilnom položaju u kome nemaju podršku za leđa. Stoga su za udobnost, ergonomiju i bezbednost potrebne promene u dizajnu auto-sedišta u pogledu varijacija položaja naslona, a standardi su ključni za sprovođenje takvih promena.

Uticaj roda može se uočiti i u standardima iz oblasti elektrotehnike koji se odnose na interakcije sa ljudima. Na primer, u standardima za bezbednost fotonaponskih sistema uzeti su u obzir različiti podaci o otpornosti ljudskog tela, kako za žene tako i za muškarce, prilikom izračunavanja potencijalne struje koja bi mogla da protiče kroz telo.

Deklaracija UNECE

Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO i IEC) su 19. maja 2019. godine potpisale Deklaraciju UNECE koja se odnosi na razvoj rodno odgovornih standarda, obavezujući se na taj način da će standarde koje razvijaju i proces razvoja standarda učiniti rodno odgovornim. Deklaracija UNECE prepoznaje da su standardi trenutno više prilagođeni muškoj nego ženskoj populaciji. Ova deklaracija podstiče sve organizacije za razvoj standarda da kreiraju rodno odgovorne standarde (Gender Responsive Standards (GRS)) i postignu rodnu ravnotežu u svojim okruženjima za razvoj standarda. Deklaracija i njena primena imaju za cilj da organizacijama za standardizaciju i onima koji učestvuju u ovom procesu obezbede praktičan okvir koji će im pomoći da standarde koje razvijaju, kao i proces razvoja standarda koji prate, učine rodno odgovornim. 

Deklaracija je deo UNECE inicijative za rodno odgovorne standarde (UNECE GRSI) koja je uspostavljena 2016. godine i ima sledeće ciljeve: 

1. povećanje upotrebe standarda i tehničkih propisa kao moćnih alata za postizanje petog cilja održivog razvoja (postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica); 
2. integrisanje rodne perspektive u razvoj standarda i tehničkih propisa; i 
3. razradu rodnih indikatora i kriterijuma koji bi se mogli koristiti u razvoju standarda.

U skladu sa Deklaracijom UNECE i u okviru ISO i IEC akcionih planova za rodnu ravnopravnost i raznolikost, obe organizacije su se udružile pod nadzorom Združene strateške savetodavne grupe (JSAG) sa ciljem da razviju smernice koje će pomoći tehničkim komitetima da obezbede razvoj rodno odgovornih standarda.

Evropske organizacije za standardizaciju (CEN i CENELEC) potpisale su Deklaraciju UNECE 2019. godine i podržale razvoj rodno odgovornih standarda. Pored toga više od 20 članica CEN-a i CENELEC-a, među kojima je i Institut za standardizaciju Srbije, pojedinačno su potpisale Deklaraciju kako bi pokazale kolektivnu posvećenost rodnoj ravnopravnosti u standardizaciji.

Posvećenost ISS-a razvoju rodno odgovornih standarda

Institut za standardizaciju Srbije je 1. februara 2023. godine potpisao UNECE deklaraciju o rodno odgovornim standardima, čime je potvrdio svoju posvećenost razvoju standarda, smernica i praksi koji su u skladu sa principima rodne ravnopravnosti.

Nakon potpisivanja deklaracije, predstavnici Instituta su učestvovali na regionalnoj radionici za razvoj akcionog plana u vezi sa rodno odgovornim standardima, koju je organizovao ISO u Taškentu (Uzbekistan) od 7. do 9. juna 2023. godine. Svrha radionice bila je da članicama ISO-a omogući postizanje konkretnih ciljeva vezanih za rodnu ravnopravnost kroz razvoj i implementaciju nacionalnog akcionog plana za razvoj rodno odgovornih standarda. Teme i pitanja o kojima je diskutovano na radionici bili su usmereni na dobijanje znanja koje će pomoći učesnicima radionice da samostalno uspostave, implementiraju i mere akcioni plan kako bi izgradili dugoročni nacionalni kapacitet, produbili razumevanje rodnih pitanja i vezu sa standardizacijom, osigurali da politika, programi i aktivnosti uključuju rodnu perspektivu i promovisanje razmatranja rodnih pitanja na svim nivoima unutar institucije.

Na osnovu preporuka i smernica sa radionice, Institut je formirao radnu grupu za izradu akcionog plana razvoja rodno odgovornih standarda. Ovaj akcioni plan uspešno je razvijen uz pomoć mentora koga je ISO dodelio radnoj grupi ISS-a. Ciljevi akcionog plana su:

• povećanje učešća žena u komisijama za standarde, posebno u oblasti elektrotehnike;
• kreiranje smernica i promotivnog materijala za sve koji učestvuju u procesu razvoja standarda;
• proširenje saradnje sa organizacijama, institucijama i udruženjima za podizanje svesti o važnosti rodno odgovornog aspekta u standardima;
• uspostavljanje mehanizma za praćenje napretka i izveštavanje o postignutim ciljevima.

Pored akcionog plana, ISS je organizovao obuku za zaposlene koja se odnosila na značaj uključivanja aspekta rodne odgovornosti u proces standardizacije, a takođe su uz pomoć sopstvenih resursa prevedene publikacije u vezi sa ovom temom koje treba da pruže smernice i podršku u razvoju rodno odgovornih standarda. U planu su dalje obuke za zaposlene, aktivnosti koje se odnose na podizanje svesti o značaju rodne odgovornosti u standardizaciji i komuniciranje o tome sa svim zainteresovanim stranama. 

Akcioni plan za razvoj rodno odgovornih standarda dostupan je na veb-sajtu Instituta za standardizaciju https://iss.rs/sr_Cyrl/aktsioni-plan-za-razvoj-rodno-odgovornikh-standarda-2023-2030_p1379.html, kao i na sajtu Međunarodne organizacije za standardizaciju https://www.iso.org/strategy2030/key-areas-of-work/diversity-and-inclusion.html. 

Prevedene publikacije o rodno odgovornim standardima takođe se mogu besplatno preuzeti na veb-sajtu Instituta https://iss.rs/sr_Cyrl/promotivne-publikatsije_p609.html.

Pripremila: Jovana Korićanac

Izvor: 

Publikacije Zašto su rodno odgovorni standardi bolji za sve (UNECE), 

Smernice za razvoj rodno odgovornih standarda (UNECE) i 

Rodno odgovorni standardi (ISO)