.....
ударна патрона се у минској бушотини постави прва, тако да се детонација усмерава од дна према ушћу минске бушотине
.....
разарање и дробљење материјала помоћу дејства експлозива и других средстава за замену експлозива
.....
ударна патрона
део стуба експлозивног пуњења које преноси детонацију
.....
део пуњења са већом количином експлозива у циљу повећања дејства средства за паљење. Служи да обезбеди детонацију експлозива који тешко детонира
.....
експлозивно пуњење прислоњено уз материјал који се минира
.....
налепно пуњење
експлозивно пуњење које се полаже на материјал (објекат) који се минира. По правилу се користи као секундарно минирање неприкладних комада, габаритних блокова (самци) стена за утовар
.....
експлозивно пуњење које се налази у пуњењу: на пример минско пуњење у бушотини, набој у пукотини, котловски набој, коморно пуњење
.....
експлозивно пуњење спремно за паљење: на пример минско пуњење у бушотини, набој у пукотини, котловски набој, коморно пуњење
.....
експлозивно пуњење у минској бушотини, спремно за паљење
.....
експлозивно пуњење у минској комори, спремно за паљење
.....
експлозивно пуњење у проширеној минској бушотини у виду котла, спремно за паљење
.....
експлозивно пуњење смештено у пукотини у стени, спремно за паљење
.....
количина експлозива у простору за пуњење или објекту који се минира
.....
мина лоцирана у стропу (кровини) подземне просторије, спремна за паљење
.....
мина лоцирана у подинском делу просторије, спремна за паљење (слика 1)
.....
мина лоцирана у боку подземне просторије, спремна за паљење
.....
мина смештена у минској бушотини која је израђена на челу радилишта, са нагибом према стропу (кровини) подземне просторије (слика 1)
.....
мине смештене у минским бушотинама које служе за израду залома у циљу повећања ефекта минирања
.....
мина којом се обара одминирани материјал (стенска маса) надоле
.....
минe смештенe у бушотинама којe пратe контуру односно облик подземне просторије
.....
мина за одсецање блокова у правцу одламања
.....
мина лоцирана у подинском делу са наменом да одбаци одминирану стенску масу нагоре (слика 1)
.....
мине смештенe у бушотинама које су распоређене између заломних и контурних мина у циљу повећања ефикасности других мина (стропних, подних, бочних итд.)
.....
дужина стуба експлозивног пуњења
.....
мине које се користе за секундарно минирање крупних блокова одминиране стенске масе који нису погодни за утовар
.....
мина положена (налепљена) на самца који се минира, у циљу добијања одговарајуће гранулације одминираног материјала
.....
распоред мина којим се стварају слободне површине за остале мине у серији при минирању у подземној просторији, откопу и у површинској експлоатацији
.....
заједнички израз за заломе са бушотинама које су паралелне са правцем напредовања подземне просторије: призматични залом, залом са бушотинама великог пречника, степенасти заломи и њихови варијетети
.....
паралелни залом са бушотинама које су једнаке дужине и налазе се једна поред друге на малом растојању, од којих одређени број представљају празне бушотине, тј. нису напуњене експлозивом (слика 2)
.....
паралелни залом са једном или више бушотина великог пречника
.....
паралелни залом са постепеним повећањем дужине минских бушотина (слика 3)
.....
заједнички израз за заломе са косо усмереним бушотинама према правцу напредовања: пирамидални залом, клинасти залом, лепезасти залом и њихови варијетети (слике 3, 4 и 5)
.....
коси залом код којег су бушотине усмерене тако да спајањем крајњих тачака (дна бушотине) формирају замишљену линију која осликава геометријску слику пирамиде, као што је то приказано на слици 4
.....
коси залом код којег су бушотине усмерене тако, да спајањем крајњих тачака (дна бушотине) формирају замишљену линију која образује клин, као што је то приказано на слици 5
.....
простор за смештај експлозивног пуњења (минска бушотина, котао, комора, пукотина итд.)
.....
коси залом код којег су бушотине усмерене и распоређене тако да образују лепезу као што је то приказано на сликама 6 a)и 6 b)
.....
заједнички израз за заломе који користе природне пукотине у стенској маси. Према положају природнихпукотина у попречном пресеку подземне просторије разликују се: подински залом, кровински залом, бочни залом и коси залом
.....
минирање без залома у читавом попречном пресеку подземне просторије са тренутним активирањем свих мина на једној слободној површини. Може се применити само код неких стена при кратким одсецима обарања стенске масе
.....
залом при којем се стенска маса између заломних мина најпре здроби, а затим одстрањује. Постиже се паралелним заломима
.....
минирање са експлозивним пуњењем велике детонационе брзине које служи за одсецање делова зграда и других делова грађевинских објеката као што су мостови, челичне конструкције итд.
.....
минирање у угљу ради растерећења стенске масе. Може се извршити минирање ради растресања и потресања стенске масе
.....
минирање помоћу којег се стенска маса не одлаже и не разбацује, већ се само растреса
.....
минирање помоћу којег се стенска маса не одлаже, не разбацује, не растреса већ се само потреса. Изводи се у циљу сеизмичких испитивања
.....
вишередно минирање
минирање помоћу минских бушотина које су распоређене у више редова, један иза другог, са бушењем одозго, чеоно или бочно
.....
минирање ради стварања нових слободних бочних површина при добијању тесаног камена. Помоћу реда минских пуњења после минирања ствара се засек (прслина) у стенској маси која се минира
.....
укупна дужина експлозивног пуњења са међучеповима
.....
пробојно минирање
пробијање цеви или зида бушотине помоћу пуњења са удубљењем
.....
минирање ради добијања тесаног камена (камених блокова) без појаве пукотина у унутрашњости, затим ради образовања одређених граничних површина (контурно минирање) при чему се постиже очување даље функционалности преостале стенске масе или дела грађевинских објеката, као и минирање при којем су суседне зграде и конструкције заштићене од потреса тла, ваздушних потреса и разбацивања комада стена при минирању
.....
предминирање
контролисано образовање глатких (равних) површина, при чему се гранична површина образује посебним начином минирања пре минирања минске серије (слика 7)
.....
контролисано образовање глатких површина, при чему су минске бушотине на граничној површини распоређене на малом растојању једна од друге, одвојене ваздушним међупростором или међучеповима (слика 8)
.....
контролисано образовање глатких површина при чему су на граничној површини наизменично поређане празне и пуне минске бушотине (слика 9)
.....
минирање са пригушујућим пуњењем
.....
минирање с минским пуњењем у пукотини ради контролисаног добијања тесаног камена
.....
минирање у води или поред ње у циљу пригушења ударног притиска око објекта, при чему се образује завеса од ваздушних мехурића
.....
обазриво проширивање природних пукотина или израда нових пукотина у стенској маси са бушотинама које су пуњене црним барутом или експлозивном смешом „AN-OL” уз обавезну употребу појачивача минирања
.....
минирање које се изводи за потребе пољопривреде
.....
стуб пуњења који се налази у цеви са танким зидовима. На једном крају цев је затворена ради заштите од воде и прекида пуњења због ситнежи настале при бушењу
.....
продубљавање бушотине помоћу експлозива
.....
после пуњења експлозивом у бушотину се убризгава (утискује) вода, тако да експлозив детонира у средини која је натопљена водом (слика 10)
.....
минирање левкастих ископа са горњим минским пуњењем, на пример за продубљивање речних корита, рупа за стубове и ровова
.....
минирање применом лепезастог распореда редова минских бушотина
.....
минирање при употреби минских бушотина пречника преко 60 mm
.....
минирање уз примену комора, које су урађене из поткопа, ходника и окна
.....
проширивање минске бушотине у простор за пуњење у облику котла
.....
минирање уз употребу минских бушотина преко 3 m дубине у рудницима са подземном и површинском експлоатацијом
.....
минирање у серији на површинским коповима, при чему минске бушотине у једном реду имају исти смер односно нагиб према слободној површини
.....
ударна патрона се у минској бушотини постави последња, тако да се детонација усмерава од ушћа ка дну минске бушотине
.....
кумулативно пуњење
експлозивно пуњење велике густине и велике детонационе брзине, које на површини на којој лежи има једно удубљење купастог, клинастог или полукружног облика, у којем се у већини случајева налази уложак од метала или стакла који је добро налегао. При паљењу, услед концентричног удара детонације из удубљења, у његовој средини се ствара усмерени млаз гаса или гаса и материјала који узрокује разбијање, одсецање или пробој сличан бушотини у материјалу који се минира
.....
ударна патрона се у минској бушотини постави приближно у средини стубног пуњења, тако да се детонација усмерава према ушћу и дну минске бушотине
.....
иницирање експлозивног пуњења се простире читавом дужином детонирајућег штапина
.....
минирање димњака помоћу засека за одређивање правца падања
.....
више минских пуњења у бушотинама које се налазе једне поред других у једној серији минирања при изради подземних просторија или у случају површинске експлоатације
.....
минирање које се изводи на радилиштима применом коморно-стубне методе откопавања, при чему се минске бушотине буше са предње стране, из паралелног ходника кроз стуб. Онај део минске бушотине који пролази кроз стуб остаје ненапуњен (слика 11)
.....
минирање испод површине воде
.....
експлозивно пуњење умањеног дејства због ваздушног међупростора, насутог материјала око експлозивног пуњења или међучепова од насутог материјала између делова експлозивног пуњења
.....
експлозивно пуњење које се састоји из више врста или типова експлозива
.....
минирање које се изводи истицањем гаса под високим притиском из челичне цеви
.....
најкраће растојање од најдубље тачке експлозивног пуњења до најближе слободне површине
.....
минирање помоћу течног угљен-диоксида (CO2)
.....
минирање помоћу сабијеног ваздуха под високим притиском
.....
минирање помоћу сабијене воде под високим притиском
.....
потребна дужина бушења минске бушотине за добијање 1 m3 стенске масе из масива
.....
појам за све радове при откопавању који се понављају од једне до друге минске серије
.....
распоред минских бушотина са геометријом бушења као основом за извођење бушачко-минерских радова (план бушења) са подацима о врсти залома, броју минских бушотина, редоследу паљења, количини експлозива по минској бушотини итд.
.....
приказ свих неопходних техничких података за извођење минирања
.....
део стенске масе предвиђен да се добије као резултат минирања
.....
особина стенске масе која се тиче понашања у односу на минирање
.....
предвиђена количина експлозива за једно минирање. Количина експлозива за одређену количину стенске масе
.....
стање стенске масе које утиче на њену склоност ка минирању у зависности од броја, величине и распореда слободних површина, као и горског притиска
.....
количина стенске масе која се може избити (добити) одређеним експлозивним пуњењем
.....
највећа дужина линије најмањег отпора, при којој ће једно одређено експлозивно пуњење у дефинисаним условима (нпр. стенска маса, напон) извршити рушење и одбацивање стенске масе; мерило дејства експлозива или склоности ка минирању
.....
број бушотина по 1 m2 пресека ископа
.....
план са подацима о везивању мина, временским интервалима, расопредом и правцем рушења
.....
однос пречника експлозивног пуњења према пречнику бушотине
.....
стенска маса или материјал који окружују минска пуњења
.....
површина у чијем смеру делује мина
.....
однос запремине експлозива (укључујући омот експлозива) према запремини простора за пуњење
.....
однос масе експлозива према запремини простора за пуњење
.....
однос дужине пуњења према дужини бушотине
.....
однос пречника левка према дужини линије најмањег отпора, при левкастом минирању
.....
обухватају све радове потребне за минирање, осим бушења
.....
паралелно везивање више група серијски везаних електричних детонатора, при чему свака серија има исти број детонатора (уједначени отпор)
.....
везивање при чему се један проводник електричног детонатора веже са једном жицом проводника другог електричног детонатора. Један проводник првог електричног детонатора и један проводник последњег електричног детонатора у серији прикључују се на полове извора струје
.....
везивање при којем су сви електрични детонатори непосредно повезани са оба пола извора струје
.....
цевчица која обично садржи спрашено експлозивно пуњење по унутрашњем зиду, које може да активира и преноси ударни талас са једног краја цевчице на други константном брзином и без спољашњег експлозивног ефекта
НАПОМЕНА 1 уз термин: Ударна цевчица се обично користи као компонента детонаторских склопова.
.....
прекорачење потребне количине експлозива за минско пуњење или серију
.....
затварање експлозивних пуњења са материјалом за зачепљење
.....
одговарајући уређај за паљење серије мина
.....
повезани електрични детонатори серије мина који су прикључени на вод за паљење
.....
целокупан поступак за паљење помоћу машине за паљење електричним детонатором, спорогорећег штапина са уграђеним детонатором, детонирајућег штапина који се иницира спорогорећим штапином или детонатором, као и помоћу машине за нонел детонаторе (стартер)
.....
уређај за паљење којим се изазива паљење преко електричног даљинског укључивања
.....
стезање
причвршћивање рударске каписле на спорогорећи штапин или успоривача на детонирајући штапин, помоћу специјалних клешта или справе за приклештење (стезање)
.....
ненамерно паљење пре планираног времена за паљење
.....
део поступка паљења, којим се изазива детонација иницијалног експлозива
.....
ненамерно одвођење струје из електричног кола паљења услед малог отпора према земљи
.....
заштитни зид са вратима, пројектован тако да може да издржи притисак (1 MPa) који настаје експлозијом метана и угљене прашине, или за заштиту од пожара
.....
мине једне серије са различитим временом успорења или трајања горења
.....
ограничени простор у којем се налазе мине
.....
ненамерно закаснело паљење
.....
разлика потенцијала између делова уређаја кроз које теку лутајуће струје ван одређених проводника
.....
струја која отиче ван одређених проводника
.....
паљење мина са једног, централног места, за више радилишта
.....
поступак чишћења бушотине од опиљака и ситнежи насталих у процесу бушења компримованим ваздухом пре пуњења експлозивом
.....
временски распоред паљења мина у једној серији
.....
истовремено паљење мина
.....
уређен простор; место са којег се пале мине
.....
заштитни (безбедни) простор при извођењу поступка паљења мина
.....
проширење у ходнику слично ниши које служи као заклон при извођењу поступка паљења мина
.....
покретни бункер за поступак паљења мина
.....
коло паљења које је повезано са извором струје
.....
део стенске масе одвојен минирањем
.....
одвајање помоћу претходне мине једног дела стенске масе суседне мине, пре њене детонације
.....
процес сагоревања подзвучном брзином у експлозивној материји при чему се пренос топлоте одвија кондукцијом кроз слојеве. Продукти дефлаграције се удаљавају од површине реакционе зоне
НАПОМЕНА 1 уз термин: Видети исти термин под 2.5.7.
.....
скидање изолационог омотача са крајева водова (минерског кабла) за паљење, продужетака водова и са водова електричних детонатора
.....
окуцавање
кавање
одстрањивање растресеног и нестабилног материјала после минирања
.....
заостали део стене око отвора бушотине који може настати после минирања
.....
минирана и раздробљена стенска маса добијена минирањем стенског масива
.....
ивична мина
мина на граници, периферији минског подручја
.....
штетни утицај раније изведених паљења мина на ефекат паљења нових мина
.....
мина смештена у минску бушотину којој су зидови испресецани пукотинама тако да нису потуно очувани у облику цеви глатке површине са компактном грађом стенске масе
.....
ископ левкастог облика минског пуњења са једном слободном површином
.....
мина која није детонирала или је само делимично детонирала
.....
затајивање при којем је изворна грешка ван простора за пуњење
.....
спајање делова проводника у коло паљења
.....
дефлаграција експлозива
затајивање при којем је изворна грешка унутар простора за пуњење
.....
мина која је делимично детонирала
.....
мина која није детонирала
.....
мина у којој електрични детонатор није активан због недовољног довода струје
.....
средња дужина серије мина
.....
однос између постигнуте и планиране дужине серије мина мерене после одстрањивања минираног материјала. Овај податак (однос) служи за оцену успешности минирања
.....
планирани и остварени празан простор у стенском масиву након минирања
.....
планирани и остварени попречни пресек избоја
.....
преостали део стене на дну минске бушотине после минирања
.....
однос количине употребљеног експлозива и количине одминираног материјала, у kg/m3
.....
гранулација
визуелна процена величине комада ископине у односу на капацитет утоварних машина (кашике, сандука, ширине платнене транспортне траке итд.)
.....
максимална удаљеност минираних комада од места минирања
.....
смештај експлозивног пуњења у простор за пуњење
.....
огољени метални проводник за повезивање водова електричних детонатора при паралелном систему везивања
.....
серијско везивање две паралелно спојене групе електричних детонатора уз употребу три антене које су кратко спојене у прстенове
.....
техничка средства, уређаји, прибор и експлозивна средства, која су потребна за извођење минирања
.....
разлагање експлозива у стабилне крајње продукте без промене запремине и без губитка енергије. Служи за прорачунавање карактеристика експлозије
.....
бризантно пуњење
експлозивно пуњење из јаког експлозива осетљиво на удар, трење или варницу (секундарни експлозив); налази се у рударској каписли, електричном детонатору или успоривачу. Детонација секундарног пуњења изазива непосредну детонацију експлозивног пуњења преко ојачаног пуњења или детонирајућег штапина
.....
део детонатора који се састоји од жарног мостића, носача полова (ламела), изолационог тела и запаљиве смеше (слика 18)
.....
жарене жице (ламеле) у запаљивој главици детонатора са мостићем (слика 18)
.....
пиротехничка смеша, као део временског детонатора или успоривача, која регулише време успоравања
.....
проводници који су намењени за довод струје за паљење; изолована жица која је чврсто спојена на детонатор (слика 18)
.....
проводници (жице) детонатора који су сложени око детонатора
.....
саставни део запаљиве главице детонатора која се пали загревањем (слика 18)
.....
неексплозивна помоћна средства која се користе при минирању. Према врсти, намењена су за непосредно извршење поступка минирања или за испитивање потребних уређаја за извршење поступка минирања
НАПОМЕНА 1 уз термин: Примери прибора за минирање су: машине за минирање, минерски гајтан, уређаји за испитивање струјног кола.
.....
брзогорећи барутни проводник у цеви. Повезује крајеве спорогорећег штапина више минских пуњења и пали се преко једног напред прикљученог краја спорогорећег штапина (водећи спорогорећи штапин)
.....
већи број међусобно слепљених чаура које имају на једној страни отвора заливену спорогорећу смешу. Користи се за истовремено паљење већег броја спорогорећих штапина који се стављају у отворе појединих чаура
.....
прекид континуиране детонације у стубу пуњења изазване ударним таласом на још недетонирано пуњење у слободном попречном пресеку бушотине
.....
налази се на једном крају отворене чауре детонатора са запаљивом главицом и проводницима детонатора (отворени тренутни детонатор), што је приказано на слици 19. Такође, на отвореном крају може да буде постављен комад барутног спорогорећег штапина (временски детонатор са спорогорећим штапином) или запаљива смеша (барутни детонатор). Отворени тренутни детонатор и временски детонатор са спорогорећим штапином пале примарно пуњење детонатора. Барутни детонатор служи за паљење барутних експлозива
.....
цевчица за навлачење која служи за изолацију голих спојних места у колу струје паљења
.....
полако сагорљива срж барута у мрежастом предиву облика цеви. Предиво може да буде једанпут или више пута оплетено. Омотач може да буде превучен смешом, нпр. кредом и лепком (бели спорогорећи штапин), тером (катраном) или сличним материјама (катранисани спорогорећи штапин) или водонепропусним превлакама (водоотпорни спорогорећи штапин). Штапин служи за паљење и за успорење паљења детонатора или барутних експлозива
.....
електрични уређај за укључивање са уграђеним релејима за успорење којим се постиже узастопни временски период паљења
.....
додатна жица за продужавање жица детонатора или за спајање водова за паљење са спојеним детонаторима. Употребљава се изолована жица
......
уређај за укључивање који струју паљења предаје једну за другом (узастопно) за више кола струје паљења (на пример, микровременски укључивач, милисекундни укључивач за паљење)
.....
преносни инструмент за испитивање кола паљења или његових делова на пролаз струје (испитивач проводника) или за мерење његовог отпора (омметар)
.....
одређени изоловани проводник за довођење струје паљења од извора струје до прикључених детонатора
.....
преносни уређаји за паљење детонатора који по правилу имају сопствени извор струје
.....
машине за паљење које могу да буду: са ручицом за окретање, са ударном ручицом, са зупчастом полугом и са опругом
.....
закаснела детонација експлозивног пуњења проузрокована грешком у паљењу или дефлаграцијом
.....
машине код којих се струјни импулс непосредно ослобађа од генератора за самопобуђивање
.....
машине код којих се струјни импулс непосредно ослобађа од генератора са трајним магнетом
.....
машине код којих се струјни импулс ослобађа из напуњеног кондензатора. Кондензатор може да се напуни помоћу генератора, батерије или електричне мреже
.....
машине за безбедно паљење мина у атмосфери експлозивне смеше метана са ваздухом, са временом трајања струје паљења од најдуже 4 ms, чије кућиште мора да издржи унутрашњи притисак од 10 at
.....
машине за сигурно паљење мина које нису безбеднеза рад у атмосфери експлозивне смеше метана са ваздухом, са временом трајања струје паљења дужим од 4 ms
.....
машине за паљење са уграђеним временским укључивачем
.....
контактни уређај у машинама за паљење са непосредним ослобађањем електричне енергије која служи за укључење електричне струје паљења на крају деловања генератора
.....
механички затварач за ослобађање електричне струје
.....
релеj машине за паљење мина у метанским јамама који дејствује помоћу струје паљења. Користи се за спречавање ослобађања другог струјног импулса пре отварања затварача
.....
уређај који спречава ослобађање струје при недовољном струјном импулсу
.....
накнадно сагоревање запаљивих гасова од детонираног или дефлагрираног експлозива са негативним билансом кисеоника
.....
преносни инструмент са једноставним системом (скала са казаљком) за испитивање радне способности машине за паљење
.....
прекидач за укључивање и искључивање електричне струје паљења када се као извори струје паљења употребљавају електрична мрежа, батерије или кондензатори
.....
помоћно средство за паљење спорогорећег штапина. Разликују се: штапин са засецима, минерска шибица за паљење, упаљач са потезом и групна припала
.....
комад спорогорећег штапина са зарезима на кратким растојањима до саме барутне сржи
.....
чаура са спорогорећом масом која се директно пали помоћу шибице или трењем запаљиве главице по одређеној површини
.....
картонска чаура са запаљивом смешом. Пали се топлотом трења које настаје приликом извлачења жице из чауре. При томе се запали спорогорећи штапин који је чврсто уграђен у чауру
......
време које је потребно за сагоревање једног метра спорогорећег штапина, изражено у метрима по секуди (m/s)
.....
углавном динамички и термички импулс детонатора, рударске каписле или успоривача за изазивање детонације
.....
збир времена паљења и времена преноса. Време паљења је време од почетка протицања струје преко запаљиве главице до почетка горења запаљиве смеше. Време преноса је време од почетка горења запаљиве смеше до детонације рударске каписле
.....
енергија коју ослобађа машина за паљење мина
.....
одређена количина експлозива упакована у цилиндрично обликован омот
.....
разлика у времену између суседних детонатора у оквиру серије успорења
.....
протекло време између активације и детонације једног детонатора са успорењем
.....
ознака за време успорења једног детонатора
....
умањење опсега грешака импулса паљења различитих детонатора како би се постигло безбедније иницирање узастопних укључених детонатора
.....
најнижа вредност електричне енергије која је потребна да се доведе на мостић запаљиве главице како би се извршило активирање детонатора
.....
константна електрична једносмерна струја која се захтева за поуздано активирање једног електродетонатора, у амперима (А)
.....
време протицања струје у струјном колу паљења
.....
највиша вредност електричне једносмерне струје приликом пропуштања кроз запаљиву главицу током 5 min, при којој се детонатор не активира
.....
најнижа константна једносмерна струја која ће сигурно активирати све детонаторе у серији
.....
електрична једносмерна струја која је довољна да активира сваки детонатор везан у серији од „nˮ комада (n > 2) за одређено време пропуштања
.....
реакција гориве материје најчешће са кисеоником из ваздуха
.....
помоћно средство за одржавање растојања између патрона или стубова пуњења, нпр. картонске цеви, дрвене летве или материјал за зачепљење
.....
клешта за причвршћивање (приклештење) рударске каписле на спорогорећи штапин или успоривач за детонирајући штапин. Такође, примењује се и уређај за причвршћивање рударских каписли
.....
уређај за издувавање простора за пуњење
.....
материјал за зачепљење минских бушотина. Може да буде од глине, иловаче, песка, воде, пасте итд.
.....
главни чеп
простор у минској бушотини од експлозивног пуњења до уста бушотине испуњен материјалом за зачепљење
.....
простор између експлозивних пуњења у истој минској бушотини испуњен материјалом за зачепљење
.....
цилиндрично обликован део од глине или иловаче
.....
упаковани материјал за зачепљење минске бушотине у цилиндрично обликованој чаури
.....
апарат за удувавање патрона експлозива или експлозива у расутом стању, нпр. пиштољ за пуњење, апарат са судом под притиском, инјекторски апарат итд.
.....
прибор који спречава исклизавање (осипање) једног стуба пуњења из једне бушотине која је усмерена нагоре, нпр. бушотинске канџе, лепезасти стезачи, изолациони штитови
.....
експлозиви за привредне потребе. Њихова реакција треба да се развије употребом одговарајућих детонатора, детонирајућих штапина или појачника, а експлозивно дејство треба буде равномерно. За подземне радове се захтева уравнотежен биланс кисеоника
.....
прибор за чишћење ситнежи и зарушака из бушотине
.....
уређај који удувава материјал за зачепљивање минске бушотине, на пример турбина за зачепљивање
.....
чаура од вештачког материјала која се навлачи преко ударне патроне тако да није потребно да се око ударне патроне прави замка од проводника детонатора
.....
помоћно средство за пуњење бушотина, нпр. за смештај издуженог (пружног) пуњења, за облагање оштећених и сипких бушотина, за продужавање неприступачних или тешко приступачних минских бушотина
.....
штап (лајштук) за уношење патрона и чепова у минску бушотину
.....
ваљкасти клин зашиљен на једном крају за израду удубљења по уздужној оси патроне експлозива за смештај детонаторске каписле или електричног детонатора
.....
уређај за бројање детонираних мина из једне серије
.....
простор у облику нише за складиштење детонатора у оквиру складишта експлозивних средстава
.....
коморе за привремено складиштење и чување експлозивних средстава
.....
сандуци за пренос и привремено складиштење експлозивних средстава
.....
експлозиви за које се не постављају посебни захтеви у погледу безбедности од паљења мешавине кисеоника са метаном и опасном угљеном прашином. Треба разликовати барутне и бризантне експлозиве за минирање стена
.....
посуде за привремено складиштење и чување експлозивних средстава
.....
простори за складиштење и издавање експлозивних средстава
.....
специјално опремљено возило за превоз експлозивних средстава
.....
листа експлозивних средстава
званични списак (листа) експлозивних средстава
.....
књига за вођење евиденције о количини, потрошњи и стању залиха експлозивних средстава у складишту експлозивних средстава
.....
распоред минских бушотина са количинама експлозива по минској бушотини, бројевима детонатора и начином повезивања детонатора при изради подземне просторије
.....
књига за вођење евиденције о извршеном минирању у којој се наводи локација минирања, време минирања, утрошак експлозивних средстава при минирању, лице које је извршило минирање
.....
табела коју даје руководство рудника са уписаним подацима где је у појединим деловима погона дозвољена употреба одређених врста експлозивних средстава, експлозива, детонатора, временски интервал паљења итд.
.....
прописно постављена табла у близини места минирања где се наводи која су то дозвољена експлозивна средства, експлозиви, детонатори, временски интервали паљења итд.
.....
дозвола за поседовање и рад са експлозивима и средствима за паљење
.....
експлозиви који се пале пламеном (спорогорећи штапин са барутним пуњењем); не детонирају, већ горе (црни барут и рударски барут). Састоје се од смеше млевеног угља, сумпора, калијум или натријум нитрата. Употребљавају се у виду зрна или штапића. Штапићи су цилиндрично пресована тела барутног експлозива са једном цилиндричном шупљином кроз тело за провлачење спорогорећег штапина
.....
евиденција, у складишту експлозивних средства, као доказ о утрошку и стању ускладиштених залиха експлозива и средстава за паљење
.....
хемијски системи (једињења и смеше) који под дејством спољних утицаја (импулса) могу врло брзо да пређу у стабилније стање, при чему се ослобађа велика количина енергије и гасовитих продуката који су у стању да у процесу експанзије изврше рад над околином. У експлозивне материје спадају: експлозиви, погонске материје и пиротехничке смеше. Подела експлозивних материја приказана је на слици 12
.....
желатинозни експлозиви
експлозиви који у свом саставу садрже експлозивне желатине, на пример „пластични витезити”. Пластични витезити се састоје од експлозивнних желатина, амонијум-нитрата, горивих материја и нитроједињења. Густина експлозива износи ≈ 1,5 g/cm3; ослобађа високу енергију; сеизмички желатинозни експлозиви за минирање стена јесу амонијум-нитратни експлозиви са посебним додатком за сигурно регулисање високе детонационе брзине за сеизмичка мерења
.....
кашасти експлозиви са садржајем воде, амонијум-нитрата и/или натријум-нитрата са додатком нитроједињења, металног праха и других горивих материја. Експлозиви високе енергије са максималним коефицијентом пуњења минског простора и могућношћу механизованог пуњења
.....
експлозиви, који се углавном састоје из прашкастих компонената, нпр. амонијум-нитратни експлозиви и прашкасти сеизмички експлозиви. Имају нешто мању бризантност у поређењу са желатинозним експлозивима, а њихова висока гасна запремина условљава добро искоришћење енергије и добро потисно дејство. Такође, ту се убрајају и хлоратни експлозиви као и следећи: амонали, прашкасти витезити, камниктити, витезити, детонити итд. Састоје се из амонијум-нитрата, нитроједињења дрвеног брашна и/или нитро-глицерина. Густина експлозива износи ≈ 1,0 g/ cm3
.....
амонијум-нитратни експлозиви са носиоцем угљеника (типа AN-OL), састоје се од амонијум-нитрата и угљоводоника (дизел-уље) са и без дрвеног брашна. Густина експлозива износи ≈ 1,0 g/cm3
.....
мешавина алкали-хлората са горивим материјама као дрвено брашно, петролеј, ређе са нитроједињењима и нитроглицерином. Густина експлозива износи ≈ 1,3 g/cm3. Насупрот експлозивима са садржајем амонијум-нитрата они имаји мању детонациону брзину, мање експлозивно дејство, мању запремину гасова, већу осетљивост на трење и лакшу запаљивост на дејство пламена. Не смеју се складиштити заједно са амонијум-нитратним експлозивима
.....
експлозиви за које се постављају посебни захтеви у погледу безбедности против паљења мешавине кисеоника са метаном и/или опасном угљеном прашином. Испитују се под специјалним условима
.....
експлозиви који се састоје од 90 % инертних соли и 10 % нитроглицерина. Имају малу експлозивну снагу, али преносе детонацију даље
.....
експлозиви који се примарно користе у војне сврхе
.....
соли хлорне и перхлорне киселине. Примењују се као оксиданси
.....
материје које не учествују у реакцији експлозива већ умањују експлозивну енергију и детонациони удар (талас). Тиме повећавају безбедност од паљења смеше ваздуха са метаном и/или опасном угљеном прашином
.....
експлозивне материје су просте или сложене и имају особину да се под спољним утицајем нагло разложе и пређу у гасно стање при чему се развијају висока температура и притисак, уз вршење одговарајућег механичког рада; материје које могу при разлагању да ослободе енергију која извршава одговарајући механички рад
.....
користи се за повећање безбедности од паљења метана. У саставу експлозива, амонијум-нитрат и натријум-хлорид или калијум-хлорид замењује се са амонијум-хлоридом и натријум-нитратом или калијум-нитратом
.....
хемијска једињења (алифатична и ароматична) која у својој структури садрже нитрогрупу која је директно везана за угљеников атом. Од експлозивних материја су за примену у минирању карактеристични нитроаромати (TNT и DNT)
.....
соли азотне киселине. Важнији нитрати су: амонијум-нитрат (NH4NO3), натријум-нитрат (NaNO3), калијум-нитрат (KNO3), калцијум-нитрат (Ca(NO3)2). Амонијум-нитрат је експлозиван, али није експлозивно опасан и може да буде извор слободног кисеоника. Остали нитрати нису експлозивни и употребљавају се као материје које издвајају кисеоник
.....
течни експлозиви као нитроглицерин и нитрогликол и њихове смеше. Додатком колодијумовог памука настаје желатинизирано експлозивно уље или експлозивни желатин
.....
чађ, графит, угљоводоници, биљно уље, биљно брашно, метални прах. Сагоревањем са слободним кисеоником, претежно од нитрата, повећавају експлозивну енергију
.....
енергија експлозива која се може искористити минирањем. У већини случајева, радна способност је једнака топлоти експлозије и представља разлику енергија између неразложеног експлозива и њихових продуката реакције (гасови, тј. вода у облику паре)
.....
термодинамичке величине које се израчунавају на бази састава и једначине разлагања експлозива
.....
максимални притисак који влада у зони хемијске реакције у детонационом таласу
.....
брзина детонационог таласа кроз масу експлозива, изражена у метрима у секунди (m/s)
.....
гранични пречник
пречник експлозивног пуњења испод којег експлозивно пуњење не преноси више детонацију. Критични пречник је мера стабилности детонације
.....
експлозивне материје које под одређеним условима омогућују неком предмету убрзање и кретање
.....
померање честица велике амплитуде под утицајем хемијског разлагања експлозивне материје праћено одговарајућим променама притиска и густине. Састоји се из три зоне: зоне ударног таласа, зоне хемијске реакције и зоне продуката детонације
.....
испитивање којим се одређује највеће растојање између две једнаке патроне експлозива на којем се детонација једне патроне у потпуности преноси на другу
.....
време потребно за реакцију експлозива у зони детонације
.....
простор реакције експлозива при детонацији. У детонационој зони, услед високог притиска и температуре ствара се детонациони фронт управно на правац детонације
.....
јачина отпора која се добија као производ густине средине и брзине простирања таласа насталог детонацијом
.....
притисак који влада у детонационом таласу
.....
притисак који се развија при експлозији. Прорачунава се под претпоставком идеалне експлозије експлозива и закона о идеалним гасовима. Стварно развијени притисак експлозије је у већини случајева вишеструко виши
.....
теоретска мера за упоређивање радне способности експлозива. Представља производ из броја мола гасовитих састојака, температуре експлозије и гасних константи
.....
специфична енергија у јединици запремине експлозива
.....
примарни експлозиви
експлозивне материје изразите осетљивости чија је намена побуђивање сагоревања погонских материја и пиротехничких смеша или детонација бризантних експлозива
.....
разлика израчуната из топлоте стварања продуката експлозије и топлоте стварања експлозивне материје
.....
највећа температура до које се загревају продукти настали хемијским разлагањем експлозивне материје
.....
састав гасова при идеалној експлозији
.....
притисак врућих гасова који настају у датом простору услед детонације или сагоревања експлозива
.....
однос масе патроне према њеној запремини
.....
количина кисеоника, изражена у грамима (g), која остаје у вишку или недостаје при унутрашњој хемијској измени (разлагању) 100 g експлозива при којој целокупна количина угљеника, водоника и метала треба да пређе у угљен-диоксид (CO2), воду (H2O) и металне оксиде. Израчунава се на основу стандардне једначине разлагања
.....
стабилност
могућност експлозивне материје да задржи почетне хемијске, физичке и експлозивне карактеристике у прописаном веку употребе
.....
најмања вредност спољног импулса који доводи до иницирања експлозивне материје. Спољни импулс може бити удар, трење, топлота и електрични импулс
.....
вероватноћа да неко експлозивно средство остане неактивирано, осим у случају жељеног извршења. Обично је то врло мала вероватноћа за постизање датог утицаја и мора да буде мања од утврђене граничне вредности
.....
велика вероватноћа да дефлаграција неће уследити ако се минирање изводи правилно (према прописима)
.....
механичке мешавине оксиданса, горива и помоћних материја (везива, стабилизатори, флегматизатори итд.) чија је намена остваривање неких од следећих ефеката: осветљавајућих, звучних, обележавајућих, припалних, успоравајућих, димних или запаљивих
.....
велика вероватноћа да при одговарајућем утврђеном руковању неће уследити активирање експлозива или средства за паљење
.....
велика вероватноћа да неће доћи до паљења смеше ваздуха и угљене прашине, ако се минирање изводи са сигурносним (метанским) експлозивом и метанским детонаторима. Утврђује се при одређеним условима испитивања
.....
велика вероватноћа да при одговарајућим условима складиштења (време, температура и влажност), експлозив или експлозивно средство неће бити активно
.....
велика вероватноћа да неће доћи до паљења опасно запаљиве смеше ваздуха и метана, ако се минерски радови изводе са сигурносним (метанским) експлозивом и метанским детонаторима. Утврђују се при одређеним условима испитивања
.....
велика вероватноћа да се средства за паљење неће активирати при утицају лутајућих струја испод одређене граничне јачине струје
.....
велика вероватноћа да се при одговарајућим утврђеним условима транспорта (средства за транспорт, брзина транспорта, паковање) средства за паљење и експлозив неће активирати
.....
мерна величина која је потребна за изазивање детонације неког експлозива одређеном јачином детонатора или ојачаног пуњења
.....
могућност експлозива да се активира и има правилно дејство у прописаном веку употребе
.....
настали продукти при детонацији или дефлаграцији експлозива. Њихово отровно дејство зависи од концентрације у ваздуху
.....
радне могућности експлозивног пуњења
.....
процес сагоревања подзвучном брзином у експлозивној материји, при чему се пренос топлоте одвија кондукцијом кроз слојеве. Продукти дефлаграције се удаљавају од површине реакционе зоне
НАПОМЕНА 1 уз термин: Видети исти термин под 2.4.39.
.....
дејство минирања
величина интензитета дробљена и одбацивања миниране стенске масе изазване дејством неког експлозива. У вези је са радном способношћу и енегијом експлозије
.....
густина непатронираног експлозива
.....
разорна способност експлозива да изазове локално разарање средине која је у контакту са експлозивом
.....
поступак за одређивање релативне радне способности експлозива помоћу отклона балистичког клатна услед дејства енергије гасова експлозивног пуњења у односу на угао отклона при експлозији разорних желатинозних експлозива под истим условима
.....
поступак за одређивање релативне радне способности експлозива, при чему се цилиндрична шупљина у оловном блоку проширује детонацијом одређене количине експлозивног пуњења. Проширење у кубним центиметрима (cm3) важи као мерило за радну способност експлозива
.....
испитивање метанских експлозива за оцењивање безбедности од паљења метана. Испитивање се изводи у челичном (масивном ваљку) мужару са правоугаоном засеком за постављање стубног пуњења (слика 13)
.....
поступак за оцењивање експлозива, посебно са великим критичним (граничним) пречником експлозивног пуњења. Помоћу паљења пуњења у вертикалним бушотинама и у нераспуклој стени добија се ископани левак. Такође, овом методом се може оценити способност стене за минирање
.....
одређивање потребне количине неког експлозива према количини стандардног експлозива како би се добили исти резултати минирања
.....
испитивање метанских експлозива у циљу оцене безбедности од паљења метана. При томе се употребљава специјално обликовани мужар са пукотином. Мужар се састоји из водоравних челичних плоча са полукружним жлебом за смештај експлозивног пуњења. Изнад ових плоча налази се друга плоча, тако да се експлозивно пуњење налази у простору у облику пукотине
.....
поступак за утврђивање експлозивног дејства метанских експлозива. Челични мужар са уздужном шупљином за смештај патронираног пуњења (100 g и више) уздужно је засечен целом дужином и тако намештен да површина засека стоји према тлу под углом од 45º. Детонацијом пуњења одбаци се горња половина мужара, а из одбачене масе и даљине одбацивања прорачунава се енергија одбацивања (домет), што представља мерило за експлозивно дејство
.....
процес хемијског разлагања експлозивне материје надзвучном брзином, при чему се енергија активације преноси кроз слојеве ударним таласом. Продукти детонације се приближавају површини реакционе зоне
.....
поступак за утврђивање вредности бризантности (по Касту или Хесу). При томе детонација ваљкасто обликованог експлозивног пуњења узрокује сабијање и скраћивање металног цилиндричног испитног тела пуњења, а тако настало скраћивање у милиметрима (mm) представља мерило бризантности
.....
поступак за утврђивање детонационог импулса. Експлозивно пуњење дејствује на обешени клатећи наковањ или положени опружени наковањ. Из фреквенције клатећег или опружног система, момента ручице, угла отклона и трења прорачунава се детонациони импулс
.....
поступак за оцењивање експлозива, посебно оних са великим критичним (граничним) пречником експлозивног пуњења. Мерењем насталог ударног таласа у води добија се такође детонациони талас, а мерењем њихања гасних мехура утврђује се експлозивно дејство
.....
пробни ходник
ходник припремљен за испитивање метанских експлозива на паљење експлозивне смеше метана, угљене прашине и ваздуха
.....
помоћна средства која су према својој врсти намењена за непосредно паљење мина
.....
детонаторска каписла
метална цилиндрична чаура затворена са једне стране у коју је упресована експлозивна материја (примарно и секундарно пуњење), а са друге стране налази се отвор у који се ставља средство за активирање. Служи за изазивање детонације експлозива или детонирајућег штапина. Примарно пуњење се пали спорогорећим штапином, запаљивом капицом прикључног упаљача или припалом барутног упаљача (слика 14)
.....
средство које се састоји од експлозивног језгра (обично PETN) које је окружено савитљивом спољашњом облогом или обложено меком металном цевчицом
НАПОМЕНА 1 уз термин: Експлозивно пуњење у детонирајућем штапину може да варира од 1,0 g/m3 до 200 g/m3.
.....
елемент успоравања
чаура са смешом за успорење и иницијалним пуњењем на обе стране. Ставља се на главни вод детонирајућег штапина са задатком да успори детонацију следећем воду детонирајућег штапина за одређено време (слика 15)
.....
затворена детонаторска каписла (бакарна или алуминијумска) снабдевена запаљивом електричном главицом са два изолована електрична проводника и експлозивним пуњењем. Служи за довођење до детонације експлозивног пуњења паљењем електричне главице помоћу једносмерне електричне струје. Детонатор може да буде без успоривача паљења (тренутни детонатор) приказаног на слици 16, или са успоривачем (детонатор са временским интервалом паљења) приказаним на слици 17
.....
тренутни детонатор
детонатор чије се експлозивно пуњење активира тренутно без временског интервала паљења, непосредно електричном запаљивом главицом (слика 16)
.....
процес веома брзог физичког или хемијског преображаја система, праћен преласком његове потенцијалне енергије у механички рад који је условљен брзим ширењем гасова
.....
временски детонатор
електрични детонатор са успореним дејством односно са временским интервалом застоја у паљењу. Детонатор у којем електрична запаљива главица прво упали успоривач који након одређеног временског интервала застоја пали иницијално експлозивно пуњење детонатора (слика 17)
.....
детонатор са називним временским интервалом закашњења паљења од 0,5 s између сваког степена закашњења (успорења)
.....
детонатор са називним временским интервалом закашњења паљења 0,25 s између сваког степена закашњења (успорења)
.....
детонатор са називним временским интервалом закашњења паљења oд 20 ms до 100 ms између сваког степена закашњења (успорења)
.....
детонатор код којег се запаљива смеша пали путем ужарене жице мостића кроз које тече струја паљења
.....
детонатор код којег се запаљива смеша пали струјом за паљење која тече кроз проводљиву примесу
.....
детонатор са бакарном чауром који је такве конструкције да је сигуран за употребу на радилиштима са појавом метана и/или опасне угљене прашине
.....
тренутни детонатор који има укупно закашњење детонације мање од једне милисекунде при одређеној струји паљења, као и побољшану херметичност у односу на нормални детонатор
.....
детонатор специјалне конструкције који се употребљава за минирање под водом до 100 m дубине. Mоже да буде тренутног и успореног дејства
.....
иницијално пуњење
примарни експлозив
пуњење у рударској каписли, електричном детонатору или успоривачу. На секундарно пуњење испресовано је примарно пуњење од иницијалног експлозива
НАПОМЕНА уз термин: Примарни експлозив се обично користи у детонаторима за иницирање секундарног експлозива основног пуњења.