Туризам за све
За више од милијарду људи који живе са неком врстом инвалидитета, путовања могу представљати прави изазов. Због недовољно развијене свести о овом проблему у скоро свим земљама широм света, редовно се сусрећемо са нејасноћама у вези са начинима на које туристичке објекте и услуге можемо учинити приступачним за све. „Туризам за све” подразумева приступачност, одрживост и једнаке услове за све људе, а поред тога, применом ових приниципа туристичке дестинације имају могућност да промовишу квалитет своје понуде и повећају конкурентност на тржишту.
Неки од изазова са којима се особе са инвалидитетом сусрећу током путовања, као и на самим туристичким дестинацијама, јесу проналажење информација о доступним услугама у приступачним форматима, недовољно обучено особље, неприлагођене хотелске собе, ресторани, продавнице, тоалети, неприступачне стазе и услуге превоза. Како би се осигурало да се приступачни туризам развија на одржив начин, од пресудног је значаја да туристичке дестинације усвоје принцип универзалног дизајна и на тај начин обезбеде да све особе, без обзира на њихове физичке или когнитивне потребе и могућности, буду у прилици да уживају у понуђеним услугама и доступним погодностима. Универзални дизајн подразумева погодан дизајн производа и окружење које могу да користе сви људи, у највећој могућој мери, без потребе за прилагођавањем или посебним дизајном. Приступачност је такође важан принцип у туризму за светску популацију која стари. Како старимо, повећавају се шансе да доживимо трајни или привремени инвалидитет. Стога, рад на развоју приступачности може обезбедити могућност да у потпуности учествујемо у свим друштвеним активностима све до дубоке старости. Приступачност је такође веома важна за друге категорије становништва, као што су труднице, особе са малом децом и особе које су привремено непокретне.
Централни елемент сваке политике одговорног и одрживог развоја треба да буде управо приступачност. То је императив за поштовање људских права, али и изузетна пословна прилика за туристичке организације. У том контексту приступачни туризам не користи само особама са инвалидитетом, већ и целокупном друштву.
Стандардима до приступачног туризма
У области туризма постоји очигледан недостатак смерница за примену одговарајућих стандарда који се односе на приступачност, а важећи стандарди се често разликују од земље до земље или чак унутар националних граница исте земље. У неким земљама уопште не постоје одговарајући стандарди, па пружаоци услуга у туризму често немају упутства о томе како да прилагоде своје објекте и туристичку понуду тако да удовоље свима. Међународна организација (ISO) препознала је значај уклањања непотребних препрека у области туризма и објавила међународни стандард који ће помоћи овој индустријској грани да путовања учини доступним за све људе.
Стандард ISO 21902, Tourism and related services – Accessible tourism for all – Requirements, пружа смернице за омогућавање једнаког приступа и уживања у туризму људима свих узраста и способности. Ово се односи на све оне који се могу суочити са проблемима приступачности или имају посебне захтеве за приступ, као што су особе са инвалидитетом и старије особе. ISO 21902 има за циљ да олакша превазилажење постојећих препрека и побољша приступачност у целом сектору за туризам. Ово укључује националне туристичке администрације, туристичке одборе, општине и јавна тела задужена за инфраструктурне политике, развој и законске/регулаторне оквире. Такође га могу користити туристичка предузећа и агенције, превозници, власници и менаџери угоститељских објеката и хотела, а највише користи ће од њега имати управо туристи.
Поред стандарда ISO 21902, постоје још неки стандарди чијом се применом може допринети развоју приступачног окружења, како у туризму, тако и у другим областима. Неке стандарде и сродне документе који се односе на приступачност и употребљивост изграђеног окружења, Институт за стандардизацију Србије преузео је од Европске организације за стандардизацију (CEN) и усвојио их као српске стандарде.
SRPS EN 17210, Приступачност и употребљивост изграђеног окружења – Функционални захтеви – У овом документу описани су основни, минимални функционални захтеви и препоруке за приступачно и употребљиво изграђено окружење у складу са принципима универзалног дизајна. Захтеви и препоруке који су дати у овом документу примењују се на целокупни спектар изграђеног окружења. Ови функционални захтеви за приступачност и употребљивост, као и препоруке, релевантни су за пројектовање, изградњу, реновирање или адаптацију и одржавање изграђеног окружења. Одређени делови овог стандарда који се односе на приступачност хотела, ресторана и кафића, базена, спацентара, плажа и сл., применљиви су у области туризма и могу значајно олакшати доступност свих услуга и садржаја особама са инвалидитетом, старијим особама, особама са малом децом и трудницама. Овај стандард преузет је као српски стандард на енглеском језику, а у припреми је издање на српском језику чији је превод помоћу сопствених капацитета обезбедио Институт за стандардизацију Србије и које ће после одобрења комисије за стандарде и сродне документе задужене за развој стандарда из ове области такође бити доступно.
SRPS CEN/TR 17621, Приступачност и употребљивост изграђеног окружења – Критеријуми за техничке перформансе и спецификације – Овај документ развијен је као подршка стандарду SRPS EN 17210 и у њему су дати критеријуми за техничке перформансе и спецификације за приступачно и употребљиво изграђено окружење, у складу са принципима универзалног дизајна. Овим документом се утврђује шта је неопходно за усклађивање са свим принципима, чиме се омогућава правична и безбедна употреба за широки круг корисника. Најновија верзија SRPS CEN/TR 17621 тренутно се налази у фази дефинитивног текста нацрта, а биће објављена у току 2022. године.
SRPS CEN/TR 17622, Приступачност и употребљивост изграђеног окружења – Оцењивање усаглашености – У овом документу дати су критеријуми за оцењивање усаглашености изграђеног окружења са функционалним захтевима и препорукама описаним у стандарду SRPS EN 17210, независно од тога да ли се захтева декларација која се израђује без укључивања друге или треће стране. Овај технички извештај тренутно је у фази дефинитивног текста нацрта. Његово објављивање очекује се у току 2022. године.
О значају приступачног туризма разговарали смо са стручњацима из Високе туристичке школе у Београду, др Јеленом Јевић и др Мајом Ћосић, која је уједно и председница Комисије за стандарде и сродне документа А228 Туризам и сродне услуге.
Интервју са др Јеленом Јевић:
ИСС: Шта подразумева приступачан туризам и због чега је он важан?
Приступачни туризам, препознатљив и као туризам за све или туризам без баријера, подразумева омогућавање свим категоријама потрошача да под једнаким условима приступају коришћењу туристичких услуга, и има за циљ њихову пуну интеграцију и инклузију у сектор туризма. У стручној литератури из области приступачног туризма, широко је прихваћена дефиниција коју наводе Дарси и Диксон: „Приступачни туризам је облик туризма који омогућава људима са различитим захтевима да, у погледу мобилности, вида, слуха и когнитивне димензије, самостално, једнако и достојанствено функционишу при коришћењу универзално дизајнираних производа, услуга и окружења у туризму. Ова дефиниција укључује особе са сталним или привременим инвалидитетом, старије, гојазне, породице са малом децом и оне који раде у безбеднијим и социјално одрживим дизајнираним окружењима”. Резултат примене овог концепта је да сви потрошачи могу бити активни учесници у туристичком сектору, без обзира на њихове карактеристике, потребе и способности. Да би се дошло до модела пуне приступачности, неопходна је имплементација концепта универзалног дизајна услуга. Како наводи Европска комисија, сврха присупачног туризма је да сви могу лако да уживају у својим туристичким искуствима и доживљајима, као и стварање приступачног окружења које доприноси друштвеној одговорности. Поред тога, побољшава се квалитет живота свих људи у заједници.
ИСС: Какав је потенцијал приступачног туризма?
Посматрано из угла тражње за приступачним услугама, само у земљама чланицама Европске уније потражња корисника услуга приступачног туризма процењује се на 780 милиона путовања, што у еврима резултира са око 400 милијарди евра прихода годишње, са очекиваним растом од 1% у наредним годинама. Међутим, истраживање Еврпског парламента из 2018. године показало је да је свега 9% туристичких услуга у ЕУ доступно корисницима услуга приступачног туризма. Процене показују потенцијално повећање захтева за приступачним туристичким услугама за 44% годишње, што је могуће постићи успостављањем одговарајућих приступачних услуга. На аеродромима широм ЕУ годишња стопа раста путника који спадају у неку од категорија приступачног туризма је и до 6 пута бржа од стопе раста за остале категорије путника. Ово је део општег тренда, који ће утицати на сектор туризма и путовања у наредним годинама, због све већег броја туриста који спадају у категорију старијих, односно лица „трећег доба”.
Када је у питању тржиште Србије, званични подаци последњег пописа становништва Србије из 2011. године, показују да се 571.780 грађана може сврстати у неку категорију особа са инвалидитетом. У односу на укупну популацију од 7.186, 862 грађана, то представља око 8% укупне популације, с тим што томе треба додати чињеницу да је за 1,86% грађана статус инвалидитета непознат. Међутим, без обзира на уочен велики потенцијал тржишта, мали проценат предузећа која послују у оквиру туристичке индустрије бави се прилагођавањем услуга
тржишту приступачног туризма. Узимајући у обзир и остале категорије корисника услуга који чине ово тржиште, потенцијал приступачног туризма је несумњиво веома велик. Оно што поред великог, може се рећи и неискоришћеног тржишног потенцијала, говори у корист прилагођавању услуга овим корисницима, а што се често губи из вида, јесте чињеница да ови туристи након проналаска туристичке понуде која одговара њиховим потребама, осим што постају лојални потрошачи, они „гласније” деле своје утиске са пријатељима, колегама и члановима удружења који имају сличне потребе, баш из разлога што ретко проналазе приступачну понуду, и на тај начин доприносе позитивној пропаганди и промоцији адекватно прилагођених услуга.
ИСС: Како оцењујете тренутну понуду туристичких услуга у Србији за кориснике услуга приступачног туризма?
Тренутна понуда туристичких производа и услуга намењених корисницима услуга приступачног туризма може се оценити као релативно скромна. Можемо говорити о постојању приступачних појединих сегемената туристичке понуде, али понуду креирану за потребе овог тржишта не можемо ограничити само на понуду приступачног смештаја, појединих туристичких атракција, угоститељских капацитета, већ она мора бити прилагођена у свим својим сегментима свим категоријама потрошача, и истовремено да гарантује безбедност и сигурност. Тек формирањем понуде услуга и програма креираних и подстакнутих од стране државе и различитих организација са циљем јачања приступачног туризма, може се очекивати реакција туристичког сектора и прилагођавање понуде овом тржишном сегменту.
ИСС: Колико је развој стандарда значајан за приступачан туризам?
У погледу примене квалитета на тржиште приступачног туризма, неопходно је дефинисање и разумевање граница до којих се квалитет може применити на ово тржиште. Квалитет може бити дефинисан са различитих аспеката, а један од најинтересантнијих полази од разлика у вредностима, или скупу особина својствених услугама који дозвољава да буде оцењен једнако, боље или лошије од других, њима сличних. Упознавање потреба и очекивања потрошача везаних за производе и услуге је кључ квалитета, и њих не треба посматрати као луксуз, већ као алат за диференцирање од конкуренције. Да би то било могуће, неопходна је промена начина размишљања, модела пружања услуга, као и примена стандарда квалитета који би допринели гаранцији безбедности и сигурности за потрошаче, а предузећу пружили подршку у освајању овог тржишта.
ИСС: Колико нам примена одговарајућих стандарда може помоћи да туристичке услуге учинимо доступним свима?
Примена стандарда може допринети интензивирању и популаризацији услуга усмерених на кориснике услуга приступачног туризма, јер иако присутна, приступачна туристичка понуда нема потребну „видљивост”. Разумевање приступачног туризма је на веома ниском нивоу и захтева улагање напора за имплементацију донесених закона, прописа и стратегија како би се побољшао квалитет како суграђана, тако и туриста који имају захтеве у погледу приступачности. У супротном, немогуће је добити значајан удео од приступачног туристичког тржишта које је веома важно имајући у виду седам категорија потрошача који чине кориснике овог тржишта, као и чињеницу да већина њих на своје путовање готово никада не иде сама.
ИСС: Које су користи које власници и менаџери туристичких објеката могу имати од примене стандарда у области приступачног туризма?
Принцип једнакости захтева од држава да обезбеде примену програма социјалне заштите и испуњавање стандарда приступачности, прилагођености, прихватљивости и адекватности за све кориснике. Бројним законским и подзаконским актима прецизирани су принципи приступачности као обавезне техничке мере, стандарди и услови пројектовања, планирања и изградње којима се осигурава несметано кретање и приступ свим лицима јавним површинама. Следећи реформе у многим областима уређења друштвеног живота заједнице и усаглашавање законодавства са прописима Европске уније, многа предузећа која послују у области овог сектора, а посебно у области хотелијерства најдаље су отишли у прилагођавању понуде корисницима услуга приступачног туризма. Применом стандарда приступачности предузећа туристичке привреде обезбедила би себи приступ тржишту које је, према броју потенцијалних корисника поприлично велико, неискоришћеног капацитета, што би свакако обезбедило стицање добити, али и лидерске позиције на тржишту, уз примену друштвено одговорног пословања.
