Turizam za sve
Za više od milijardu ljudi koji žive sa nekom vrstom invaliditeta, putovanja mogu predstavljati pravi izazov. Zbog nedovoljno razvijene svesti o ovom problemu u skoro svim zemljama širom sveta, redovno se susrećemo sa nejasnoćama u vezi sa načinima na koje turističke objekte i usluge možemo učiniti pristupačnim za sve. „Turizam za sve” podrazumeva pristupačnost, održivost i jednake uslove za sve ljude, a pored toga, primenom ovih prinicipa turističke destinacije imaju mogućnost da promovišu kvalitet svoje ponude i povećaju konkurentnost na tržištu.
Neki od izazova sa kojima se osobe sa invaliditetom susreću tokom putovanja, kao i na samim turističkim destinacijama, jesu pronalaženje informacija o dostupnim uslugama u pristupačnim formatima, nedovoljno obučeno osoblje, neprilagođene hotelske sobe, restorani, prodavnice, toaleti, nepristupačne staze i usluge prevoza. Kako bi se osiguralo da se pristupačni turizam razvija na održiv način, od presudnog je značaja da turističke destinacije usvoje princip univerzalnog dizajna i na taj način obezbede da sve osobe, bez obzira na njihove fizičke ili kognitivne potrebe i mogućnosti, budu u prilici da uživaju u ponuđenim uslugama i dostupnim pogodnostima. Univerzalni dizajn podrazumeva pogodan dizajn proizvoda i okruženje koje mogu da koriste svi ljudi, u najvećoj mogućoj meri, bez potrebe za prilagođavanjem ili posebnim dizajnom. Pristupačnost je takođe važan princip u turizmu za svetsku populaciju koja stari. Kako starimo, povećavaju se šanse da doživimo trajni ili privremeni invaliditet. Stoga, rad na razvoju pristupačnosti može obezbediti mogućnost da u potpunosti učestvujemo u svim društvenim aktivnostima sve do duboke starosti. Pristupačnost je takođe veoma važna za druge kategorije stanovništva, kao što su trudnice, osobe sa malom decom i osobe koje su privremeno nepokretne.
Centralni element svake politike odgovornog i održivog razvoja treba da bude upravo pristupačnost. To je imperativ za poštovanje ljudskih prava, ali i izuzetna poslovna prilika za turističke organizacije. U tom kontekstu pristupačni turizam ne koristi samo osobama sa invaliditetom, već i celokupnom društvu.
Standardima do pristupačnog turizma
U oblasti turizma postoji očigledan nedostatak smernica za primenu odgovarajućih standarda koji se odnose na pristupačnost, a važeći standardi se često razlikuju od zemlje do zemlje ili čak unutar nacionalnih granica iste zemlje. U nekim zemljama uopšte ne postoje odgovarajući standardi, pa pružaoci usluga u turizmu često nemaju uputstva o tome kako da prilagode svoje objekte i turističku ponudu tako da udovolje svima. Međunarodna organizacija (ISO) prepoznala je značaj uklanjanja nepotrebnih prepreka u oblasti turizma i objavila međunarodni standard koji će pomoći ovoj industrijskoj grani da putovanja učini dostupnim za sve ljude.
Standard ISO 21902, Tourism and related services – Accessible tourism for all – Requirements, pruža smernice za omogućavanje jednakog pristupa i uživanja u turizmu ljudima svih uzrasta i sposobnosti. Ovo se odnosi na sve one koji se mogu suočiti sa problemima pristupačnosti ili imaju posebne zahteve za pristup, kao što su osobe sa invaliditetom i starije osobe. ISO 21902 ima za cilj da olakša prevazilaženje postojećih prepreka i poboljša pristupačnost u celom sektoru za turizam. Ovo uključuje nacionalne turističke administracije, turističke odbore, opštine i javna tela zadužena za infrastrukturne politike, razvoj i zakonske/regulatorne okvire. Takođe ga mogu koristiti turistička preduzeća i agencije, prevoznici, vlasnici i menadžeri ugostiteljskih objekata i hotela, a najviše koristi će od njega imati upravo turisti.
Pored standarda ISO 21902, postoje još neki standardi čijom se primenom može doprineti razvoju pristupačnog okruženja, kako u turizmu, tako i u drugim oblastima. Neke standarde i srodne dokumente koji se odnose na pristupačnost i upotrebljivost izgrađenog okruženja, Institut za standardizaciju Srbije preuzeo je od Evropske organizacije za standardizaciju (CEN) i usvojio ih kao srpske standarde.
SRPS EN 17210, Pristupačnost i upotrebljivost izgrađenog okruženja – Funkcionalni zahtevi – U ovom dokumentu opisani su osnovni, minimalni funkcionalni zahtevi i preporuke za pristupačno i upotrebljivo izgrađeno okruženje u skladu sa principima univerzalnog dizajna. Zahtevi i preporuke koji su dati u ovom dokumentu primenjuju se na celokupni spektar izgrađenog okruženja. Ovi funkcionalni zahtevi za pristupačnost i upotrebljivost, kao i preporuke, relevantni su za projektovanje, izgradnju, renoviranje ili adaptaciju i održavanje izgrađenog okruženja. Određeni delovi ovog standarda koji se odnose na pristupačnost hotela, restorana i kafića, bazena, spacentara, plaža i sl., primenljivi su u oblasti turizma i mogu značajno olakšati dostupnost svih usluga i sadržaja osobama sa invaliditetom, starijim osobama, osobama sa malom decom i trudnicama. Ovaj standard preuzet je kao srpski standard na engleskom jeziku, a u pripremi je izdanje na srpskom jeziku čiji je prevod pomoću sopstvenih kapaciteta obezbedio Institut za standardizaciju Srbije i koje će posle odobrenja komisije za standarde i srodne dokumente zadužene za razvoj standarda iz ove oblasti takođe biti dostupno.
SRPS CEN/TR 17621, Pristupačnost i upotrebljivost izgrađenog okruženja – Kriterijumi za tehničke performanse i specifikacije – Ovaj dokument razvijen je kao podrška standardu SRPS EN 17210 i u njemu su dati kriterijumi za tehničke performanse i specifikacije za pristupačno i upotrebljivo izgrađeno okruženje, u skladu sa principima univerzalnog dizajna. Ovim dokumentom se utvrđuje šta je neophodno za usklađivanje sa svim principima, čime se omogućava pravična i bezbedna upotreba za široki krug korisnika. Najnovija verzija SRPS CEN/TR 17621 trenutno se nalazi u fazi definitivnog teksta nacrta, a biće objavljena u toku 2022. godine.
SRPS CEN/TR 17622, Pristupačnost i upotrebljivost izgrađenog okruženja – Ocenjivanje usaglašenosti – U ovom dokumentu dati su kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti izgrađenog okruženja sa funkcionalnim zahtevima i preporukama opisanim u standardu SRPS EN 17210, nezavisno od toga da li se zahteva deklaracija koja se izrađuje bez uključivanja druge ili treće strane. Ovaj tehnički izveštaj trenutno je u fazi definitivnog teksta nacrta. Njegovo objavljivanje očekuje se u toku 2022. godine.
O značaju pristupačnog turizma razgovarali smo sa stručnjacima iz Visoke turističke škole u Beogradu, dr Jelenom Jević i dr Majom Ćosić, koja je ujedno i predsednica Komisije za standarde i srodne dokumenta A228 Turizam i srodne usluge.
Intervju sa dr Jelenom Jević:
ISS: Šta podrazumeva pristupačan turizam i zbog čega je on važan?
Pristupačni turizam, prepoznatljiv i kao turizam za sve ili turizam bez barijera, podrazumeva omogućavanje svim kategorijama potrošača da pod jednakim uslovima pristupaju korišćenju turističkih usluga, i ima za cilj njihovu punu integraciju i inkluziju u sektor turizma. U stručnoj literaturi iz oblasti pristupačnog turizma, široko je prihvaćena definicija koju navode Darsi i Dikson: „Pristupačni turizam je oblik turizma koji omogućava ljudima sa različitim zahtevima da, u pogledu mobilnosti, vida, sluha i kognitivne dimenzije, samostalno, jednako i dostojanstveno funkcionišu pri korišćenju univerzalno dizajniranih proizvoda, usluga i okruženja u turizmu. Ova definicija uključuje osobe sa stalnim ili privremenim invaliditetom, starije, gojazne, porodice sa malom decom i one koji rade u bezbednijim i socijalno održivim dizajniranim okruženjima”. Rezultat primene ovog koncepta je da svi potrošači mogu biti aktivni učesnici u turističkom sektoru, bez obzira na njihove karakteristike, potrebe i sposobnosti. Da bi se došlo do modela pune pristupačnosti, neophodna je implementacija koncepta univerzalnog dizajna usluga. Kako navodi Evropska komisija, svrha prisupačnog turizma je da svi mogu lako da uživaju u svojim turističkim iskustvima i doživljajima, kao i stvaranje pristupačnog okruženja koje doprinosi društvenoj odgovornosti. Pored toga, poboljšava se kvalitet života svih ljudi u zajednici.
ISS: Kakav je potencijal pristupačnog turizma?
Posmatrano iz ugla tražnje za pristupačnim uslugama, samo u zemljama članicama Evropske unije potražnja korisnika usluga pristupačnog turizma procenjuje se na 780 miliona putovanja, što u evrima rezultira sa oko 400 milijardi evra prihoda godišnje, sa očekivanim rastom od 1% u narednim godinama. Međutim, istraživanje Evrpskog parlamenta iz 2018. godine pokazalo je da je svega 9% turističkih usluga u EU dostupno korisnicima usluga pristupačnog turizma. Procene pokazuju potencijalno povećanje zahteva za pristupačnim turističkim uslugama za 44% godišnje, što je moguće postići uspostavljanjem odgovarajućih pristupačnih usluga. Na aerodromima širom EU godišnja stopa rasta putnika koji spadaju u neku od kategorija pristupačnog turizma je i do 6 puta brža od stope rasta za ostale kategorije putnika. Ovo je deo opšteg trenda, koji će uticati na sektor turizma i putovanja u narednim godinama, zbog sve većeg broja turista koji spadaju u kategoriju starijih, odnosno lica „trećeg doba”.
Kada je u pitanju tržište Srbije, zvanični podaci poslednjeg popisa stanovništva Srbije iz 2011. godine, pokazuju da se 571.780 građana može svrstati u neku kategoriju osoba sa invaliditetom. U odnosu na ukupnu populaciju od 7.186, 862 građana, to predstavlja oko 8% ukupne populacije, s tim što tome treba dodati činjenicu da je za 1,86% građana status invaliditeta nepoznat. Međutim, bez obzira na uočen veliki potencijal tržišta, mali procenat preduzeća koja posluju u okviru turističke industrije bavi se prilagođavanjem usluga
tržištu pristupačnog turizma. Uzimajući u obzir i ostale kategorije korisnika usluga koji čine ovo tržište, potencijal pristupačnog turizma je nesumnjivo veoma velik. Ono što pored velikog, može se reći i neiskorišćenog tržišnog potencijala, govori u korist prilagođavanju usluga ovim korisnicima, a što se često gubi iz vida, jeste činjenica da ovi turisti nakon pronalaska turističke ponude koja odgovara njihovim potrebama, osim što postaju lojalni potrošači, oni „glasnije” dele svoje utiske sa prijateljima, kolegama i članovima udruženja koji imaju slične potrebe, baš iz razloga što retko pronalaze pristupačnu ponudu, i na taj način doprinose pozitivnoj propagandi i promociji adekvatno prilagođenih usluga.
ISS: Kako ocenjujete trenutnu ponudu turističkih usluga u Srbiji za korisnike usluga pristupačnog turizma?
Trenutna ponuda turističkih proizvoda i usluga namenjenih korisnicima usluga pristupačnog turizma može se oceniti kao relativno skromna. Možemo govoriti o postojanju pristupačnih pojedinih segemenata turističke ponude, ali ponudu kreiranu za potrebe ovog tržišta ne možemo ograničiti samo na ponudu pristupačnog smeštaja, pojedinih turističkih atrakcija, ugostiteljskih kapaciteta, već ona mora biti prilagođena u svim svojim segmentima svim kategorijama potrošača, i istovremeno da garantuje bezbednost i sigurnost. Tek formiranjem ponude usluga i programa kreiranih i podstaknutih od strane države i različitih organizacija sa ciljem jačanja pristupačnog turizma, može se očekivati reakcija turističkog sektora i prilagođavanje ponude ovom tržišnom segmentu.
Intervju sa dr Majom Ćosić:
ISS: Koliko je razvoj standarda značajan za pristupačan turizam?
U pogledu primene kvaliteta na tržište pristupačnog turizma, neophodno je definisanje i razumevanje granica do kojih se kvalitet može primeniti na ovo tržište. Kvalitet može biti definisan sa različitih aspekata, a jedan od najinteresantnijih polazi od razlika u vrednostima, ili skupu osobina svojstvenih uslugama koji dozvoljava da bude ocenjen jednako, bolje ili lošije od drugih, njima sličnih. Upoznavanje potreba i očekivanja potrošača vezanih za proizvode i usluge je ključ kvaliteta, i njih ne treba posmatrati kao luksuz, već kao alat za diferenciranje od konkurencije. Da bi to bilo moguće, neophodna je promena načina razmišljanja, modela pružanja usluga, kao i primena standarda kvaliteta koji bi doprineli garanciji bezbednosti i sigurnosti za potrošače, a preduzeću pružili podršku u osvajanju ovog tržišta.
ISS: Koliko nam primena odgovarajućih standarda može pomoći da turističke usluge učinimo dostupnim svima?
Primena standarda može doprineti intenziviranju i popularizaciji usluga usmerenih na korisnike usluga pristupačnog turizma, jer iako prisutna, pristupačna turistička ponuda nema potrebnu „vidljivost”. Razumevanje pristupačnog turizma je na veoma niskom nivou i zahteva ulaganje napora za implementaciju donesenih zakona, propisa i strategija kako bi se poboljšao kvalitet kako sugrađana, tako i turista koji imaju zahteve u pogledu pristupačnosti. U suprotnom, nemoguće je dobiti značajan udeo od pristupačnog turističkog tržišta koje je veoma važno imajući u vidu sedam kategorija potrošača koji čine korisnike ovog tržišta, kao i činjenicu da većina njih na svoje putovanje gotovo nikada ne ide sama.
ISS: Koje su koristi koje vlasnici i menadžeri turističkih objekata mogu imati od primene standarda u oblasti pristupačnog turizma?
Princip jednakosti zahteva od država da obezbede primenu programa socijalne zaštite i ispunjavanje standarda pristupačnosti, prilagođenosti, prihvatljivosti i adekvatnosti za sve korisnike. Brojnim zakonskim i podzakonskim aktima precizirani su principi pristupačnosti kao obavezne tehničke mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup svim licima javnim površinama. Sledeći reforme u mnogim oblastima uređenja društvenog života zajednice i usaglašavanje zakonodavstva sa propisima Evropske unije, mnoga preduzeća koja posluju u oblasti ovog sektora, a posebno u oblasti hotelijerstva najdalje su otišli u prilagođavanju ponude korisnicima usluga pristupačnog turizma. Primenom standarda pristupačnosti preduzeća turističke privrede obezbedila bi sebi pristup tržištu koje je, prema broju potencijalnih korisnika poprilično veliko, neiskorišćenog kapaciteta, što bi svakako obezbedilo sticanje dobiti, ali i liderske pozicije na tržištu, uz primenu društveno odgovornog poslovanja.
Pripremila: Jovana Korićanac
