У комисијама које функционишу у оквиру Института за стандардизацију Србије присутни су бројни експерти из различитих области привреде. Значајно место заузимају жене, које иза себе имају велико професионално искуство вредно пажње. Међу њима је већ три године и дипломирани инжењер електротехнике Јелена Павловић, коју је за члана Комисије за стандарде N004 именовао Институт „Никола Тесла”.
Поштована гђо Павловић, када сте се први пут сусрели са стандардима и колико је Вама као младом експерту важно учешће у доношењу стандарда?
Са стандардима сам се први пут сусрела на почетку каријере. У Институту „Никола Тесла” сам се прикључила тиму који се бави турбинском регулацијом, од кога је касније настала акредитована лабораторија за испитивање система турбинске регулације. Сва испитивања наше лабораторије изводе се према стандардима из те области, пре свега IEC 61362 и IEC 60308, тако да смо моје колеге и ја најпре стекли вишегодишње искуство у њиховој активној примени.
Велика ми је част, али и одговорност, што имам прилику да учествујем у њиховом доношењу. Током практичне примене стандарда сусретали смо се са ситуацијама где је постојала потреба за извесним модификацијама у методологији услед реалних ограничења на терену. Уочили смо да су се у новим издањима стандарда препознавале те потешкоће у пракси, које су обрађене кроз примере, уз понуду сличних решења. То ми је дало мотивацију да кроз искуство стечено у лабораторији покушам да допринесем да стандарди којима се бавим буду још прецизнији и практичнији.
Члан сте Комисије N004, Хидрауличне турбине, у оквиру које је Ваш ангажман изузетно проактиван. Колико је захтевно радити на доношењу стандарда? Шта иначе за Вас представљају стандарди?
Посао на доношењу стандарда за мене представља природан наставак рада у њиховој примени. Проучавајући стандарде, већ као корисник сам уочавала одређене делове који би се могли проширити, појаснити или технички побољшати. Када ми се указала прилика да активно учествујем у доношењу њихових нових издања, већина коментара је практично већ била спремна. У почетку сам била несигурна око начина пријаве тих коментара и уопште око тога да ли су они довољно значајни за покретање процедуре. Међутим, наишла сам на подршку секретара наше комисије и целокупног тима, који су ме охрабрили и помогли ми око формалне пријаве. Сада ми је изузетно драго што сам била у позицији да изнесем те коментаре и тако допринесем побољшању стандарда.
За мене стандарди представљају скуп свих практичних знања и искустава генерација инжењера и научника. Они су путокази ка стазама које ће нас на најбезбеднији, најбржи и најефикаснији начин довести до жељеног резултата. Такође, стандарди који дефинишу терминологију у некој области представљају основу и универзални језик струке, без којег би комуникација била знатно отежана. Стандарди су и нешто што стално еволуира и прати, како све новине у науци и технологији, тако и нове примене и потребе тржишта. Људи стално стичу нова знања и искуства, а стандарди су ту да то прате.
Из перспективе најмлађе чланице Комисије, какво је Ваше искуство у досадашњој сарадњи са осталим члановима? Да ли се у Комисији инсистира на тимском раду или се предност даје индивидуалним активностима у оквиру експертизе сваког члана?
Нажалост, околности су биле такве да већину чланова комисије још увек нисам лично упознала. Разлог за то је моје често ангажовање на терену због чега сам већини састанака присуствовала онлајн. И поред тога, морам истаћи да имамо изврсну сарадњу. Комисија функционише као тим под вођством проф. др. Ивана Божића који је врло активан на овом пољу, често и шире од текућих процеса анализе и усвајања стандарда који су у процедури. Сваки члан тима у складу са експертизом препознаје своју област деловања где може највише да допринесе и ангажује се у складу са тим. Када су у питању иницијативе које превазилазе одређене стандарде, цео тим је укључен у дискусију и реализацију. Од чланова тима морам поменути и колегу Данета Џепческог, од кога сам много научила у Институту „Никола Тесла” и са којим сам наставила сарадњу у оквиру комисије за хидрауличне турбине.
Од почетка своје пословне каријере Ви сте у Институту „Никола Тесла”. Тренутно сте и на докторским студијама које ће Вам омогућити још бољу експертизу. Какви су Ваши будући професионални планови и имате ли амбиције да учествујете у раду техничких комитета међународних организација за стандардизацију?
Велики део моје досадашње каријере везан је за турбинску регулацију и свакако планирам да наставим тим путем. Надам се да ће докторске студије додатно продубити моја знања у овој области. Као руководиоцу Специјализоване лабораторије за испитивање система турбинске регулације, чланство у комисији за стандардизацију ми даје прилику да пратим новине и трендове. Волела бих да узмем учешће у међународним организацијама за стандардизацију јер сматрам да бих кроз додатни рад на стандардима могла много да научим, али и да допринесем њиховом побољшању као корисник. Имала бих бољи приступ стандардима у ранијим фазама њихове припреме и усвајања и радила бих на формирању нових верзија или потпуно нових стандарда.
Колико је према Вашем мишљењу важно да се млади укључе у стандардизацију? Која је Ваша порука њима?
Моје искуство је да млади људи на факултетима немају прилике да се у довољној мери упознају са стандардима, већ се са њима сретну тек када се запосле. То се сада мења пошто су стандарди доступни на факултетима и примењују се већ на студентским пројектима. Рад на конкретним пројектима уз примену стандарда, по мом мишљењу представља најбољи начин упознавања стандарда и учења о њима. Млади стручњаци тако могу усвојити терминологију, искуства и примере добре праксе, али и указати на недоречености и нејасноће у садржају конкретних стандарда.
Сматрам да млади својим укључивањем у стандарди-зацију могу донети нови квалитет том процесу својим актуелним знањем, иновативношћу и мултидисциплинарним приступом.
********************************************************************************
Јелена Павловић своје знање и искуство радо примењује у доношењу стандарда. Верујемо да ће њена успешна каријера инспирисати младе да се укључе у стандардизацију, која ће им донети бројне користи. Поред могућности да прате трендове пословања, биће на извору информација у областима које их професионално занимају. Својим учешћем у доношењу стандарда боље ће разумети значај њихове примене с обзиром на то да је основна улога стандарда да уређују све сегменте друштва, јер само уређено друштво може да напредује.
Припремила: Александра Богдановић
