Дигитална трансформација друштва и све већа повезаност људи широм света полако мењају начин на који водимо свакодневни живот и отварају пут новим методама пословања, а промене из године у годину постају све брже. Нова ера променила нам је размишљање о компјутерима – то више нису само огромни калкулатори у које се уносе бројеви и низ правила, већ паметни уређаји који помоћу података у виду одговора проналазе и предвиђају обрасце или правила.
Термин „дигитална трансформација” ушао је у све слојеве друштва, а још увек је велика непознаница у ком смеру ће се развијати спој технологије и иновативних начина пословања. Резултат добро спроведене дигиталне трансформације биће нови производи и услуге, али и нове компаније и организације. Они који су спремни да се прилагоде променама, преживеће револуцију.
Пандемија ковида 19 убрзала је развој дигиталних технологија и променила досадашњи начин живота и рада. Мере закључавања приморале су милионе људи да раде, уче и пружају услуге на даљину. Успорена је производња и отежана дистрибуција, а несташице које су уследиле утицале су на глобалне ланце снабдевања и на крају потрошаче. Компаније којима дигитализација није била толико важна, морале су да појачају своје активности у виртуелном свету како би могле да испрате конкуренцију и изађу у сусрет потрошачима који су због новонастале ситуације почели да мењају своје навике. Могло би се рећи да смо због пандемије почели поново да преиспитујемо свет у коме живимо и радимо, али криза не мора увек да се посматра само у негативном контексту, већ и као прилика за промену правца.
Дигитализација се може спровести тако што ће се већ постојећој технологији придодати нови алати, а у случају напредних пословних стратегија може бити заснована и на вештачкој интелигенцији, клауд технологијама, IoT технологијама и сл. Сходно томе, не подразумева само куповину и поседовање најновијих уређаја, већ дефинисање дигиталне стратегије која ће бити усмерена на потребе и очекивања корисника.
Вештачка интелигенција
Системи вештачке интелигенције могу бити базирани искључиво на софтверу и деловати у виртуелном свету (виртуелни асистенти, софтвери за анализу фотографија, интернет претраживачи, системи за препознавање говора и лица) или могу бити уграђени у уређаје, хардвер (напредни роботи, аутономна возила, дронови).
Вештачка интелигенција доноси многе предности, али такође мора да буде поуздана и транспарентна. Другим речима – морамо имати поверења у ове системе.
Поузданост и поверење су веома важни јер ова врста технологије постаје све заступљенија у различитим областима, све је више производа и услуга код којих се примењују различите технологије вештачке интелигенције (нпр. заштита усева од напада паразита, идентификовање недостатака током процеса обезбеђења квалитета или побољшавање услуга које пружају одмаралишта и хотели на основу података које гости уносе путем портала за резервацију).
Системи вештачке интелигенције присутни су у скоро свим сегментима нашег свакодневног живота, а често нисмо ни свесни њиховог постојања. Могућности ове дигиталне трансформације могу да се користе за било шта – од креирања нових модела авиона и финансијских услуга до побољшавања протока саобраћаја у паметним градовима. Користи вештачке интелигенције за друштво и појединце су толико велике да се не могу свести само на бројке. Међутим, све већа примена ове технологије довела је и до одређених ризика који се односе на небезбедну и неетичку праксу.
Пример система ниског ризика био би онај који само даје препоруке и не може да делује самостално. На пример, у геномској медицини, тим стручњака може да користи добијене генетске податке како би открио узрочни ген и одредио препоручени третман. Када тим унесе одговарајуће податке, систем би могао да пружи разлог и основу за генерисане налазе и на тај начин смањи оптерећење тима и скрати периоде одређивања. Међутим, потенцијално ризичан систем би био онај чије деловање директно утиче људске животе, који функционише аутономно, без екстерног надзора и јасних резултата. Један добар пример таквог система јесте аутономно возило, односно аутомобил који има могућност кретања без потребе за људском интервенцијом у процесу вожње, као што је то уобичајено.
Дигитална трансформација друштва је тек почела, а вештачка интелигенција је у центру дешавања и нуди нам безброј могућности за побољшање живота. Чињеница је да вештачка интелигенција покреће читав низ технологија за доношење одлука, од медицинске дијагнозе преко метрологије па све до аутомобила који се сами возе. То је технологија која већ чини основу многих промена у нашем окружењу, а да би се она широко примењивала у целом свету на одговарајући начин, неопходна је примена стандарда који се односе на системе вештачке интелигенције.
Значај стандарда у области вештачке интелигенције
Међународни стандарди су кључни за успешну дигиталну трансформацију јер помажу да се осигура да уређаји, системи и услуге функционишу онако како се очекује, узимајући у обзир приватност и безбедност. Стандардима и спецификацијама дефинишу се захтеви за производе, услуге или процесе, и на тај начин се поставља основа за техничку набавку и развој производа. Истовремено, стандардима и спецификацијама се обезбеђује интероперабилност и заштита људи, животне средине, имовине, као и побољшање квалитета живота у свим сферама. Стандарди такође доприносе томе да се стекне поверење у примену технологије, а у исто време подржавају комуникацију између свих укључених страна утврђивањем заједничких термина и појмова.
Ниједна организација не може да развије све стандарде који су неопходни у дигитализованом свету са свим његовим сложеним технологијама, али се међусобном сарадњом, укључивањем заинтересованих страна и постизањем консензуса могу развити они стандарди који ће бити кључни за успех. Тренутно се ради на развоју више од двадесет стандарда који обухватају скоро све, од референтне архитектуре великих података и управљања, до појмова и терминологије. Развој свих ових стандарда ће сигурно представљати освежење у овој области.
Много тога треба размотрити, а највише је коментара у вези са поверењем, етиком и дигиталним суверенитетом. Тим питањима су се подједнако бавили и филозофи и стручњаци за технологију, а одговоре на многа од њих могу да пруже управо међународни стандарди. Технологија вештачке интелигенције треба да се примењује одрживо и етички. Ово подразумева уважавање једнакости и различитости, омогућавање лаког приступа за кориснике који ће бити свесни да комуницирају са вештачком интелигенцијом и транспарентно прикупљање или коришћење података о личности. Поред тога, систем вештачке интелигенције мора да буде прикладно заштићен, у складу са мерама заштите од повреде података и информатичких напада. Такође је важно да овакви системи раде у корист друштва и да се путем њих промовише друштвена одговорност. Смернице за примену свих ових начела могу се пронаћи у међународним стандардима и спецификацијама које развија Здружени технички комитет ISO/IEC JTC1/SC 42, Вештачка интелигенција.
Здружени технички комитет ISO/IEC JTC 1/SC 42, Вештачка интелигенција
Међународна организација за стандардизацију (ISO) и Међународна електротехничка комисија (IEC) развијају међународне стандарде за вештачку интелигенцију преко Здруженог техничког комитета ISO/IEC JTC1/SC 42, Вештачка интелигенција. Овај технички комитет разматра целокупан екосистем у коме се развијају и примењују системи вештачке интелигенције. Развија хоризонталне стандарде који пружају основу за креирање различитих решења заснованих на вештачкој интелигенцији за различите индустрије.
Многи стручњаци који се баве вештачком интелигенцијом сматрају да је кључ успеха почети са „одговорном” стандардизацијом у области вештачке интелигенције. У центру овог рада налази се Поткомитет SC 42, Вештачка интелигенција, који за циљ има стварање система вештачке интелигенције у складу са етичким принципима. Ова група експерата остварује велики напредак у развоју револуционарних стандарда, који могу да понуде свету нови план за стварање културе која ће бити спремна да прихвати вештачку интелигенцију.
У сарадњи са великим бројем партнера Поткомитет SC 42 прихватио је филозофију развоја стандарда у различитим областима. Овај поткомитет је један од првих комитета за развој стандарда који обухвата етичка и друштвена разматрања у случајевима коришћења приликом конструисања контекста употребе и током процеса развоја стандарда, што је од суштинског значаја за усвајање и широку примену система вештачке интелигенције.
С обзиром на то да вештачка интелигенција има потенцијала да постане свеприсутна технологија у свету који је данас углавном усредсређен на податке, Поткомитет SC 42 применио је нови приступ и фокусирао се на комплетан екосистем вештачке интелигенције, који се односи на области као што су квалитет података, приватност, безбедност, поузданост и етика. План и програм рада овог поткомитета обухватио је целокупан животни циклус технологије. У контексту поузданости, SC 42 ради на стандардима у различитим фазама развоја, који се проширују и надовезују на ISO и IEC стандарде за безбедност, приватност, квалитет и менаџмент ризиком.
У стандардизацији се никада не почиње испочетка, већ нови и успостављени интереси коегзистирају у једнаким условима. То је доказан систем изграђен на међународној сарадњи и консензусу, који иноваторима омогућава да своје идеје даље развијају и негују. Када су основе покривене међународним стандардима, 100% напора може бити усмерено на развој препознатљивих производа, конкурентске предности и технологије која функционише за све.
ISO и IEC теже ка томе да динамички реагују на нове потребе индустрије. Заједно, ове две организације користе екосистемски приступ, како би убрзале усвајање вештачке интелигенције, док се истовремено баве безбедношћу, одговорношћу и етичким питањима.