Veštačka inteligencija
Sistemi veštačke inteligencije mogu biti bazirani isključivo na softveru i delovati u virtuelnom svetu (virtuelni asistenti, softveri za analizu fotografija, internet pretraživači, sistemi za prepoznavanje govora i lica) ili mogu biti ugrađeni u uređaje, hardver (napredni roboti, autonomna vozila, dronovi).
Veštačka inteligencija donosi mnoge prednosti, ali takođe mora da bude pouzdana i transparentna. Drugim rečima – moramo imati poverenja u ove sisteme.
Pouzdanost i poverenje su veoma važni jer ova vrsta tehnologije postaje sve zastupljenija u različitim oblastima, sve je više proizvoda i usluga kod kojih se primenjuju različite tehnologije veštačke inteligencije (npr. zaštita useva od napada parazita, identifikovanje nedostataka tokom procesa obezbeđenja kvaliteta ili poboljšavanje usluga koje pružaju odmarališta i hoteli na osnovu podataka koje gosti unose putem portala za rezervaciju).
Sistemi veštačke inteligencije prisutni su u skoro svim segmentima našeg svakodnevnog života, a često nismo ni svesni njihovog postojanja. Mogućnosti ove digitalne transformacije mogu da se koriste za bilo šta – od kreiranja novih modela aviona i finansijskih usluga do poboljšavanja protoka saobraćaja u pametnim gradovima. Koristi veštačke inteligencije za društvo i pojedince su toliko velike da se ne mogu svesti samo na brojke. Međutim, sve veća primena ove tehnologije dovela je i do određenih rizika koji se odnose na nebezbednu i neetičku praksu.
Primer sistema niskog rizika bio bi onaj koji samo daje preporuke i ne može da deluje samostalno. Na primer, u genomskoj medicini, tim stručnjaka može da koristi dobijene genetske podatke kako bi otkrio uzročni gen i odredio preporučeni tretman. Kada tim unese odgovarajuće podatke, sistem bi mogao da pruži razlog i osnovu za generisane nalaze i na taj način smanji opterećenje tima i skrati periode određivanja. Međutim, potencijalno rizičan sistem bi bio onaj čije delovanje direktno utiče ljudske živote, koji funkcioniše autonomno, bez eksternog nadzora i jasnih rezultata. Jedan dobar primer takvog sistema jeste autonomno vozilo, odnosno automobil koji ima mogućnost kretanja bez potrebe za ljudskom intervencijom u procesu vožnje, kao što je to uobičajeno.
Digitalna transformacija društva je tek počela, a veštačka inteligencija je u centru dešavanja i nudi nam bezbroj mogućnosti za poboljšanje života. Činjenica je da veštačka inteligencija pokreće čitav niz tehnologija za donošenje odluka, od medicinske dijagnoze preko metrologije pa sve do automobila koji se sami voze. To je tehnologija koja već čini osnovu mnogih promena u našem okruženju, a da bi se ona široko primenjivala u celom svetu na odgovarajući način, neophodna je primena standarda koji se odnose na sisteme veštačke inteligencije.
Značaj standarda u oblasti veštačke inteligencije
Međunarodni standardi su ključni za uspešnu digitalnu transformaciju jer pomažu da se osigura da uređaji, sistemi i usluge funkcionišu onako kako se očekuje, uzimajući u obzir privatnost i bezbednost. Standardima i specifikacijama definišu se zahtevi za proizvode, usluge ili procese, i na taj način se postavlja osnova za tehničku nabavku i razvoj proizvoda. Istovremeno, standardima i specifikacijama se obezbeđuje interoperabilnost i zaštita ljudi, životne sredine, imovine, kao i poboljšanje kvaliteta života u svim sferama. Standardi takođe doprinose tome da se stekne poverenje u primenu tehnologije, a u isto vreme podržavaju komunikaciju između svih uključenih strana utvrđivanjem zajedničkih termina i pojmova.
Nijedna organizacija ne može da razvije sve standarde koji su neophodni u digitalizovanom svetu sa svim njegovim složenim tehnologijama, ali se međusobnom saradnjom, uključivanjem zainteresovanih strana i postizanjem konsenzusa mogu razviti oni standardi koji će biti ključni za uspeh. Trenutno se radi na razvoju više od dvadeset standarda koji obuhvataju skoro sve, od referentne arhitekture velikih podataka i upravljanja, do pojmova i terminologije. Razvoj svih ovih standarda će sigurno predstavljati osveženje u ovoj oblasti.
Mnogo toga treba razmotriti, a najviše je komentara u vezi sa poverenjem, etikom i digitalnim suverenitetom. Tim pitanjima su se podjednako bavili i filozofi i stručnjaci za tehnologiju, a odgovore na mnoga od njih mogu da pruže upravo međunarodni standardi. Tehnologija veštačke inteligencije treba da se primenjuje održivo i etički. Ovo podrazumeva uvažavanje jednakosti i različitosti, omogućavanje lakog pristupa za korisnike koji će biti svesni da komuniciraju sa veštačkom inteligencijom i transparentno prikupljanje ili korišćenje podataka o ličnosti. Pored toga, sistem veštačke inteligencije mora da bude prikladno zaštićen, u skladu sa merama zaštite od povrede podataka i informatičkih napada. Takođe je važno da ovakvi sistemi rade u korist društva i da se putem njih promoviše društvena odgovornost. Smernice za primenu svih ovih načela mogu se pronaći u međunarodnim standardima i specifikacijama koje razvija Združeni tehnički komitet ISO/IEC JTC1/SC 42, Veštačka inteligencija.
Združeni tehnički komitet ISO/IEC JTC 1/SC 42, Veštačka inteligencija
Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) razvijaju međunarodne standarde za veštačku inteligenciju preko Združenog tehničkog komiteta ISO/IEC JTC1/SC 42, Veštačka inteligencija. Ovaj tehnički komitet razmatra celokupan ekosistem u kome se razvijaju i primenjuju sistemi veštačke inteligencije. Razvija horizontalne standarde koji pružaju osnovu za kreiranje različitih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za različite industrije.
Mnogi stručnjaci koji se bave veštačkom inteligencijom smatraju da je ključ uspeha početi sa „odgovornom” standardizacijom u oblasti veštačke inteligencije. U centru ovog rada nalazi se Potkomitet SC 42, Veštačka inteligencija, koji za cilj ima stvaranje sistema veštačke inteligencije u skladu sa etičkim principima. Ova grupa eksperata ostvaruje veliki napredak u razvoju revolucionarnih standarda, koji mogu da ponude svetu novi plan za stvaranje kulture koja će biti spremna da prihvati veštačku inteligenciju.
U saradnji sa velikim brojem partnera Potkomitet SC 42 prihvatio je filozofiju razvoja standarda u različitim oblastima. Ovaj potkomitet je jedan od prvih komiteta za razvoj standarda koji obuhvata etička i društvena razmatranja u slučajevima korišćenja prilikom konstruisanja konteksta upotrebe i tokom procesa razvoja standarda, što je od suštinskog značaja za usvajanje i široku primenu sistema veštačke inteligencije.
S obzirom na to da veštačka inteligencija ima potencijala da postane sveprisutna tehnologija u svetu koji je danas uglavnom usredsređen na podatke, Potkomitet SC 42 primenio je novi pristup i fokusirao se na kompletan ekosistem veštačke inteligencije, koji se odnosi na oblasti kao što su kvalitet podataka, privatnost, bezbednost, pouzdanost i etika. Plan i program rada ovog potkomiteta obuhvatio je celokupan životni ciklus tehnologije. U kontekstu pouzdanosti, SC 42 radi na standardima u različitim fazama razvoja, koji se proširuju i nadovezuju na ISO i IEC standarde za bezbednost, privatnost, kvalitet i menadžment rizikom.
U standardizaciji se nikada ne počinje ispočetka, već novi i uspostavljeni interesi koegzistiraju u jednakim uslovima. To je dokazan sistem izgrađen na međunarodnoj saradnji i konsenzusu, koji inovatorima omogućava da svoje ideje dalje razvijaju i neguju. Kada su osnove pokrivene međunarodnim standardima, 100% napora može biti usmereno na razvoj prepoznatljivih proizvoda, konkurentske prednosti i tehnologije koja funkcioniše za sve.
ISO i IEC teže ka tome da dinamički reaguju na nove potrebe industrije. Zajedno, ove dve organizacije koriste ekosistemski pristup, kako bi ubrzale usvajanje veštačke inteligencije, dok se istovremeno bave bezbednošću, odgovornošću i etičkim pitanjima.
Pripremila: Jovana Korićanac
