Владимир Симић је водећи проверавач са дугогодишњом праксом у области система менаџмента. Захваљујући богатом искуству у сертификацији, оцењивању усаглашености и едукацији, пружио нам је стручни увид у значај стандарда, улогу проверавача и кључне изазове са којима се организације данас суочавају.
Како је изгледао Ваш професионални пут до улоге проверавача система менаџмента и шта Вас је највише привукло овом послу?
С обзиром на то да сам завршио смер за индустријско инжењерство на Машинском факултету у Београду, први контакт са системима менаџмента имао сам још на студијама. Чак је и мој дипломски рад обухватао теме које се односе на еколошки менаџмент и тадашњу верзију стандарда ISO 14001. Касније, кроз посао инспектора у београдском Југоинспекту добио сам прилику да завршим и обуку за екстерног проверавача за ISO 9001 и да се укључим у провере система менаџмента. Тако је све почело давне 2002. године и још увек траје. Оно што ме је највише привукло овом послу јесте прилика да директно доприносим унапређењу пословања различитих организација. Посао проверавача није само проста провера усаглашености, он захтева аналитичко размишљање, снажне комуникационе вештине и способност да се препозна суштина пословних процеса. Оно што ме је примарно привукло и одржало у овом послу јесте идеја да добро постављен систем менаџмента може драматично утицати на ефективност, безбедност и одрживост – то је био мој основни/почетни мотив.
Зашто је, по Вашем мишљењу, сертификација важна за организације данас и које конкретне користи најчешће примећујете у пракси?
Мада многи сертификацију још увек доживљавају као лепо урамљен папир на зиду који им је неопходан из различитих разлога, ја на сертификацију гледам као на стратешку инвестицију која доприноси повећању кредибилитета организација и рекао бих, представља нужан услов за опстанак и развој организација у савременом, комплексном и променљивом пословном окружењу.
Концепт стратегијског менаџмента као незаобилазан фактор у данашњим системима менаџмента, од витал-ног је значаја за организације које послују у условима брзих и непредвидивих промена, у веома сложеном и неизвесном окружењу. С обзиром на јасну чињеницу да не могу сви системи, процеси и активности неке организације бити унапред одређени, неопходно је да примењени модел система менаџмента буде флексибилан и прилагодљив у оквиру комплексности организационог контекста. Сходно томе, пуно разу-мевање и утврђивање контекста организације добија на значају као неизбежна компонента пословања. Поготову зато што захтеви које све бројније заинтересоване стране и друштво у целини постављају пред организације постају све озбиљнији и шири у смислу сигурности, одговорности и одрживости пословања, а самим тим окружење постаје све турбулентније и неизвесније, укључујући и озбиљне ризике (и прилике) које оно ствара. Као резултат сагледавања свеукупног контекста организације требало би да се препознају сви они на које утиче њена делатност, као и то шта они очекују од ње. То омогућава јасно дефинисање циљева организације и препознавање нових пословних прилика.
У томе је, поред осталог, значај и кључна практична корист од имплементације и сертификације система, која може да се огледа у смањењу грешака и трошкова, системском управљању ризицима, повећању ефективности и ефикасности процеса, већем ангажовању запослених, итд.
Да ли уочавате разлику у начину пословања између компанија које су сертификоване и оних које нису, и са каквим изазовима се најчешће сусрећете током провера?
Дефинитивно уочавам разлику. Компаније са зрелим, интегрисаним системима менаџмента показују већу доследност, проактивност и отпорност на промене. Док несертификоване компаније често решавају проблеме реактивно, сертификоване организације имају алате и процесе да их предвиде правовремено. Поред осталог, то им помаже да се суоче и са тзв. шоком будућности, који се описује као болест људи и организација које будућност превазилази пре него што су за њу спремни.
Најчешћи изазови током провера обично нису техничке природе, већ су везани за људски фактор и културу у најширем смислу речи.
Какав проверавач треба да буде да би се могло рећи да је професионалац у свом послу, шта је оно што је по Вама најбитније?
Професионалан проверавач мора бити спој стручности, искуства, ауторитета и изражених комуникационих вештина. Наравно, људски квалитети се подразумевају.
Такође, на одређени начин добар проверавач је уједно и едукатор, неко ко оставља организацији додатну вредност провере. Моје вишегодишње искуство као предавача на IRCA регистрованим и другим курсевима помогло ми је да развијем ову, на известан начин, и менторску улогу.
Да ли бисте могли да поделите неки пример добре праксе који Вам је остао у сећању?
За све ове године и скоро 2.000 различитих провера, било је заиста много примера који би се могли издвојити. Међутим, то би захтевало много већи простор од предвиђеног.
Издвојио бих пример везан за имплементацију система менаџмента енергијом према ISO 50001. Проверавао сам производну компанију која је, захваљујући доследној примени стандарда, успела да спусти потрошњу енергије за скоро 15% у првој години сертификације.
Најбоља пракса је била у томе што су запослени на свим нивоима били укључени, од оператера на машинама до топ менаџмента. Успели су да промене културу, трансформишући свест о енергетској ефикасности од „нечег што ради менаџмент” у „одговорност сваког појединца”. То показује како стандарди могу директно да утичу на финансијске резултате и одрживост, а не само на документацију.
Како видите будућност сертификације, у ком правцу се она развија, и шта бисте саветовали организацијама које тек почињу овај процес?
Будућност сертификације видим у интеграцији и дигитализацији.
Када кажем интеграцији, верујем да ће фокус бити на ширим темама као што су одрживи развој, корпоративно управљање и менаџмент променама. На пример, интеграција фактора заштите животне средине, друштвене одговорности и корпоративног управљања (ESG) у срж стратешког планирања неће бити само етички избор, већ нужан услов за опстанак и развој организације. У том смислу, стратешка анализа мора да обухвати и спољне факторе који традиционално нису били примарни фокус, а данас су од пресудног значаја – факторе из домена ESG.
Такође, напредна аналитика и дигитални алати ће битно доприносити ефикасности и ефективности провера. Мој савет организацијама које тек почињу јесте следећи: не јурите за сертификатом, јурите за побољшањем пословања. Сертификат ће доћи као природна последица тога. Пронађите доброг консултанта и касније проверавача који не продаје маглу (или само папир), већ разуме вашу индустрију и може вам помоћи да систем менаџмента прилагодите вашем јединственом контексту и ризицима. То је једини начин да сертификација донесе трајну и праву вредност.
Припремиле: Драгана Поповић и Јована Корићанац
