ISS hosts 27th plenary session of CEN/TC 114, Machine Safety
Институт за стандардизацију Србије је 4. и 5. марта 2025. године имао част да буде домаћин 27. пленарног заседања европског Техничког комитета CEN/TC 114, Безбедност машина. Ово значајно заседање стручњака из области безбедности машина окупило је представнике из десет европских земаља, који су разматрали кључна питања и актуелне изазове у примени и унапређењу стандарда у овој области.
Заседање је представљало важан корак у процесу усаглашавања националних прописа са европским стандардима, доприносећи даљој интеграцији Србије у европски систем стандардизације. Током дводневних сесија, учесници су разматрали техничке аспекте безбедности машина, хармонизацију постојећих стандарда, као и будуће правце развоја регулативе у овој области.
Институт за стандардизацију Србије активно учествује у раду европског Техничког комитета CEN/TC 114 још од септембра 2009. године, доприносећи унапређењу и хармонизацији стандарда у овој важној области. Значајан напредак у раду Института на европском нивоу уследио је након 2017. године, када је Србија постала пуноправни члан европских организација за стандардизацију, што је знатно ојачало њену улогу и утицај у процесу стандардизације. На 24. пленарном заседању овог комитета, одржаном у септембру 2018. године у Паризу, представници Србије изразили су спремност и жељу да буду домаћини једног од наредних заседања. У складу са тим, првобитно је планирано да се заседање одржи у Београду у мају 2020. године. Међутим, због глобалне кризе изазване пандемијом ковида19, овај догађај је морао бити одложен. Организација 27. пленарног заседања у Београду представља значајан корак ка даљем јачању позиције Србије у области стандардизације, истовремено потврђујући њену посвећеност унапређењу безбедности машина у складу са највишим европским и међународним захтевима.
Заседање је окупило представнике десет европских земаља – Аустрије, Белгије, Немачке, Данске, Финске, Србије, Шведске, Италије, Мађарске и Турске. Поред тога, девет делегата из Аустрије, Француске, Белгије и Немачке учествовало је у раду заседања путем „Зум” платформе, чиме је омогућено шире укључење стручне јавности у дискусије о безбедности машина. Републику Србију представљала је делегација коју су чинили др Ивана Атанасовска, дипломирани машински инжењер из Математичког института САНУ, у својству вође делегације, и Ивана Топаловић, секретар Комисије за стандарде и сродне документе M199, Безбедност машина, из Института за стандардизацију Србије. Поред њих, учествовали су и позвани представници Министарства привреде, као и спонзори скупа – компаније „СВЕТЛОСТ-ТЕАТАР“ д. о. о. и „SIQ” д. о. о. Овај важан догађај омогућио је размену искустава и најбољих пракси међу стручњацима из области безбедности машина, доприносећи унапређењу примене европских стандарда у Србији и даљем повезивању домаћих институција и компанија са европским партнерима у области стандардизације.
Током заседања разматране су кључне теме у области безбедности машина, при чему су донете важне одлуке које ће утицати на будући развој стандарда у овој области. Једна од најзначајнијих одлука била је да серије стандарда EN 1093 и EN ISO 14123 неће бити наведене у Службеном листу Европске уније као хармонизовани стандарди у складу са новом Уредбом о машинама 2023/1230. Ова одлука одражава потребу за прилагођавањем регулативе савременим захтевима и технолошком напретку у области безбедности машина. Поред тога, разматран је предлог AFNOR-а за развој новог стандарда Средства приступа за индустријске намене. Након детаљне анализе, закључено је да овај предлог није у надлежности техничког комитета CEN/TC 114, већ да подлеже процедурама гласања у оквиру CEN/BT (Технички одбор), што ће бити предмет даљих разматрања на вишем нивоу европске стандарди-зације. Учесници заседања су, такође, дискутовали о нацрту стандарда prEN ISO 12100, Безбедност машина – Општи принципи за пројектовање – Оцена ризика и смањење ризика, при чему су представљене нове методологије за процену ризика и мере за његово смањење. Посебна пажња посвећена је све већем утицају вештачке интелигенције на стандарде за безбедност, што је тема од стратешког значаја за будући развој регулативе у области безбедности машина. Овим заседањем потврђена је важност континуиране сарадње и координације између европских и националних тела за стандардизацију, како би се осигурало да нови стандарди буду усклађени са савременим техничким и безбедносним изазовима.
Поред званичних сесија, учесници заседања имали су прилику да се упознају са културно-историјским наслеђем Србије кроз организовану посету Музеју Николе Тесле. Ова посета пружила је гостима увид у живот и рад једног од најзначајнијих светских научника, доприносећи бољем разумевању техно-лошке баштине Србије. За учеснике је, такође, приређена свечана вечера, која је омогућила неформалну размену искустава, продубљивање професионалних веза и јачање међународне сарадње у области стандардизације безбедности машина. На завршној сесији заседања, председник комитета, господин Ото Горнеман, одржао је презентацију о новој Уредби о машинама, која ће у Европској унији имати обавезну примену од 20. јануара 2027. године. У оквиру излагања, учесници су упознати са кључним изменама које ова уредба доноси, као и са изазовима и могућностима које ће њена примена донети у области безбедности машина. Презентација је након заседања подељена свим заинтересованим странама, укључујући представнике Министарства привреде и компаније „SIQ” д. о. о., како би се обезбедила правовремена припрема за имплементацију нових прописа. Заседање је оцењено као изузетно успешно, уз високу оцену учесника за квалитет организације и стручност дискусија. Доношење важних одлука, као и конструктивна размена знања и искустава, потврдили су значај оваквих окупљања за унапређење стандардизације. Следеће пленарно заседање CEN/TC 114 заказано је за 16. и 17. јун 2026. године у Стокхолму, Шведска.
*******************************************************************************
Активно учешће српских експерата у раду европских организација за стандардизацију представља значајан корак ка даљем јачању националног система стандардизације. Укљученост Србије у доношење и унапређење европских стандарда доприноси већој усклађености домаћих прописа са европским и међународним стандардима, што има директан позитиван утицај на безбедност производа, развој привреде и повећање конкурентности српских производа на европском тржишту.
На ове теме, као и о преласку Директиве о машинама на Уредбу, говорили су представници Министарства привреде Републике Србије, господин Миодраг Дуганџија и господин Зоран Бакић, који су присуствовали пленарном заседању европског техничког комитета CEN/TC 114, Безбедност машина.
Како ће прелазак са Директиве о машинама на Уредбу утицати на национално законодавство и које кораке је потребно предузети како би се обезбедила даља усаглашеност са европским законодавством?
Миодраг Дуганџија: Прелазак са Директиве 2006/42/ЕЗ о машинама на Уредбу (ЕУ) 2023/1230 о машинама значајно мења правни оквир у ЕУ јер ће нова уредба имати директну примену у државама чланицама ЕУ, без потребе за транспоновањем у национално законодавство. Међутим за Србију, као земљу кандидата, то значи да постоји потреба за изменом постојећег прописа како би се обезбедила усклађеност са новим захтевима Уредбе и пре уласка Републике Србије у ЕУ.
Министарство привреде је крајем 2024. године формирало радну групу за израду новог Правилника о безбедности машина, који ће преузети све захтеве из европске Уредбе. У радну групу су укључени представници Привредне коморе Србије (ПКС), Института за стандардизацију, Акредитационог тела Србије, именованих тела за оцењивање усаглашености (ТОУ), академске заједнице и других релевантних заинтересованих страна. До сада је сачињен први нацрт Правилника, а у току је терминолошко усаглашавање превода Прилога Уредбе. Очекује се да ће Правилник бити спреман за објављивање у наредних шест месеци.
Процес усклађивања са европском Уредбом за машине представља приоритет у Министарству привреде, нарочито у контексту иницијативе Србије према Европској комисији за потписивање ACAA споразума (Споразума о оцењивању усаглашености и прихватању индустријских производа), који би обухватио и сектор машина.
Након усвајања новог Правилника, кључни кораци за његову примену биће:
- Јачање капацитета тела за оцењивање усагла-шености – нова Уредба уводи строже захтеве за високоризичне машине, што значи да ће имено-вана и акредитована тела морати да прилагоде своје поступке.
- Сарадња са привредом и органима тржишног надзора – важно је осигурати да све заинтере-соване стране буду упознате са новим захтевима и да имају довољно времена за прилагођавање.
С обзиром на то да ће Уредба почети да се примењује 20. јануара 2027. године, а да у ЕУ још увек није усвојен коначан списак европских хармонизованих стандарда, са заинтересованим странама ће се дефинисати адекватан транзициони период за примену новог Правилника, како би привреда имала довољно времена за усаглашавање са новим захтевима.
Према Вашем мишљењу, на које бисмо још начине могли да мотивишемо привредни сектор на активније учешће, првенствено у раду националних комисија за стандарде, а затим и у раду европских техничких комитета?
Миодраг Дуганџија: Активно учешће привредног сектора у раду националних комисија за стандарде и европских техничких комитета суштински је важно за креирање стандарда који су у складу са потребама и могућностима наше индустрије. Сматрамо да први корак ка активнијем доприносу привредника у изради стандарда треба да буде едукација привредника о предностима које учешће у раду техничких комисија доноси њиховим организацијама, али и њима као појединцима, тј. експертима у области.
Могући начини подстицања привредног сектора да учествује у стандардизацији су:
- Промоција значаја стандардизације – органи-зовање радионица и семинара који би истакли директне користи од учешћа, као што су лакши приступ новинама које стандарди доносе, самим тим и приступ међународним тржиштима. У складу са новим технологијама олакшати приступ информацијама преко дигиталних канала – друштвених мрежа и других платформи за информисање привреде о актуелним активностима на изради стандарда.
- Јачање сарадње са пословним удружењима – кроз привредне коморе и гранска удружења могу се формирати посебни тимови који би мотивисали компаније да се укључе у стандардизацију.
- Економски подстицаји – субвенције, пореске олакшице или други механизми финансијске подршке за компаније које активно учествују у стандардизацији. Посебно треба нагласити потребу за подршком малим и средњим предузећима (МСП) јер су велике компаније по природи активније у стандардизацији и имају капацитет да допринесу развоју стандарда, па је неопходно створити механизме који ће омогућити и МСП да учествују у том раду без великих трошкова.
Укључивањем привредног сектора у процес стандарди-зације, омогућава се боља информисаност о будућим захтевима пословања, али и активан утицај привредника на креирање и развој нових стандарда, чиме се олакшава њихова практична примена у реалном пословању. Овај приступ не само да унапређује квалитет и безбедност производа и услуга, већ значајно доприноси усаглаше-ности техничких захтева на међународним нивоу, односно јачању конкурентности домаће индустрије на европском и глобалном тржишту.
Који су били највећи изазови са којима су се Министарство и привреда суочили приликом доношења првог Правилника о безбедности машина 2010. године, и како су се измене из 2016. и 2020. године одразиле на усклађеност са европским прописима?
Зоран Бакић: Правилником о безбедности машина („Службени гласник РС”, број 13/10), по први пут је у правни систем Републике Србије преузета европска Директива о машинама (Machinery directive 2006/42/EC), и он је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве. Оно што није било усклађено са осталим захтевима из Директиве било је прописивање домаће исправе о усаглашености – потврде о усаглашености. Ова исправа била је прописана само за малу групу машина и њу су издавала именована тела за оцењивање усаглашености на основу прегледа дела техничке документације.
Изменама Правилника из 2016. године додатно је сужена група машина за које је било потребно обезбедити потврду о усаглашености. Такође, извршено је и потпуно усклађивање битних захтева из Прилога 1 Директиве који се односе на машине за распршивање пестицида, односно додата је тачка 2.4 Прилога 1, Машине за наношење пестицида. Тиме су спроведене одредбе које је донела Директива 2009/127/EЗ Европског парламента и Савета из 2009. године, чиме је Правилник у потпуности усаглашен са Директивом 2006/42/EC о безбедности машина. Даље, измена Правилника о безбедности машина из 2020. године уводи потпуно укидање обавезе прибављања потврда о усаглашености за преостале групе машина.
На крају, сублимација свих изазова у вези са применом Правилника заправо је сама методологија и филозофија новог приступа, односно и даље постоји велик број изазова у вези са детерминисањем производа обухваћених захтевима и концепт преузимања тоталне одговорности произвођача, са претпоставком о усаглашености, као и непотпуно разумевање поступака оцењивања усаглашености и тренутка када заправо почиње и када се завршава.
Предмет рада Техничког комитета CEN/TC 114 препознат је као значајан за домаћу привреду и он спада међу европске техничке комитета чији рад Институт најдуже активно прати. Које кључне користи од укључивања домаћих експерата у рад овог европског техничког комитета видите као прилику за српску привреду?
Зоран Бакић: Још увек има простора за подизање свести о томе колико је важно учествовати у активностима кроз које се креирају стандарди. Један од услова за то је и даљи развој високотехнолошке производне активности српске привреде, са акцентом на финалну индустријску производњу. Свакако, учешће у раду оваквих комитета ставља домаће техничке експерте у епицентар збивања у којима се одређују захтеви за могућност стављања производа на тржиште, како домаће тако и европско.
Припремила: Јована Корићанац
