ISS domaćin 27. plenarnog zasedanja CEN/TC 114, Bezbednost mašina

Institut za standardizaciju Srbije je 4. i 5. marta 2025. godine imao čast da bude domaćin 27. plenarnog zasedanja evropskog Tehničkog komiteta CEN/TC 114, Bezbednost mašina. Ovo značajno zasedanje stručnjaka iz oblasti bezbednosti mašina okupilo je predstavnike iz deset evropskih zemalja, koji su razmatrali ključna pitanja i aktuelne izazove u primeni i unapređenju standarda u ovoj oblasti. 

Zasedanje je predstavljalo važan korak u procesu usaglašavanja nacionalnih propisa sa evropskim standardima, doprinoseći daljoj integraciji Srbije u evropski sistem standardizacije. Tokom dvodnevnih sesija, učesnici su razmatrali tehničke aspekte bezbednosti mašina, harmonizaciju postojećih standarda, kao i buduće pravce razvoja regulative u ovoj oblasti. 

Institut za standardizaciju Srbije aktivno učestvuje u radu evropskog Tehničkog komiteta CEN/TC 114 još od septembra 2009. godine, doprinoseći unapređenju i harmonizaciji standarda u ovoj važnoj oblasti. Značajan napredak u radu Instituta na evropskom nivou usledio je nakon 2017. godine, kada je Srbija postala punopravni član evropskih organizacija za standardizaciju, što je znatno ojačalo njenu ulogu i uticaj u procesu standardizacije. Na 24. plenarnom zasedanju ovog komiteta, održanom u septembru 2018. godine u Parizu, predstavnici Srbije izrazili su spremnost i želju da budu domaćini jednog od narednih zasedanja. U skladu sa tim, prvobitno je planirano da se zasedanje održi u Beogradu u maju 2020. godine. Međutim, zbog globalne krize izazvane pandemijom kovida19, ovaj događaj je morao biti odložen. Organizacija 27. plenarnog zasedanja u Beogradu predstavlja značajan korak ka daljem jačanju pozicije Srbije u oblasti standardizacije, istovremeno potvrđujući njenu posvećenost unapređenju bezbednosti mašina u skladu sa najvišim evropskim i međunarodnim zahtevima.

Zasedanje je okupilo predstavnike deset evropskih zemalja – Austrije, Belgije, Nemačke, Danske, Finske, Srbije, Švedske, Italije, Mađarske i Turske. Pored toga, devet delegata iz Austrije, Francuske, Belgije i Nemačke učestvovalo je u radu zasedanja putem „Zum” platforme, čime je omogućeno šire uključenje stručne javnosti u diskusije o bezbednosti mašina. Republiku Srbiju predstavljala je delegacija koju su činili dr Ivana Atanasovska, diplomirani mašinski inženjer iz Matematičkog instituta SANU, u svojstvu vođe delegacije, i Ivana Topalović, sekretar Komisije za standarde i srodne dokumente M199, Bezbednost mašina, iz Instituta za standardizaciju Srbije. Pored njih, učestvovali su i pozvani predstavnici Ministarstva privrede, kao i sponzori skupa – kompanije „SVETLOST-TEATAR“ d. o. o. i „SIQ” d. o. o. Ovaj važan događaj omogućio je razmenu iskustava i najboljih praksi među stručnjacima iz oblasti bezbednosti mašina, doprinoseći unapređenju primene evropskih standarda u Srbiji i daljem povezivanju domaćih institucija i kompanija sa evropskim partnerima u oblasti standardizacije.

Tokom zasedanja razmatrane su ključne teme u oblasti bezbednosti mašina, pri čemu su donete važne odluke koje će uticati na budući razvoj standarda u ovoj oblasti. Jedna od najznačajnijih odluka bila je da serije standarda EN 1093 i EN ISO 14123 neće biti navedene u Službenom listu Evropske unije kao harmonizovani standardi u skladu sa novom Uredbom o mašinama 2023/1230. Ova odluka odražava potrebu za prilagođavanjem regulative savremenim zahtevima i tehnološkom napretku u oblasti bezbednosti mašina. Pored toga, razmatran je predlog AFNOR-a za razvoj novog standarda Sredstva pristupa za industrijske namene. Nakon detaljne analize, zaključeno je da ovaj predlog nije u nadležnosti tehničkog komiteta CEN/TC 114, već da podleže procedurama glasanja u okviru CEN/BT (Tehnički odbor), što će biti predmet daljih razmatranja na višem nivou evropske standardi-zacije. Učesnici zasedanja su, takođe, diskutovali o nacrtu standarda prEN ISO 12100, Bezbednost mašina – Opšti principi za projektovanje – Ocena rizika i smanjenje rizika, pri čemu su predstavljene nove metodologije za procenu rizika i mere za njegovo smanjenje. Posebna pažnja posvećena je sve većem uticaju veštačke inteligencije na standarde za bezbednost, što je tema od strateškog značaja za budući razvoj regulative u oblasti bezbednosti mašina. Ovim zasedanjem potvrđena je važnost kontinuirane saradnje i koordinacije između evropskih i nacionalnih tela za standardizaciju, kako bi se osiguralo da novi standardi budu usklađeni sa savremenim tehničkim i bezbednosnim izazovima.

Pored zvaničnih sesija, učesnici zasedanja imali su priliku da se upoznaju sa kulturno-istorijskim nasleđem Srbije kroz organizovanu posetu Muzeju Nikole Tesle. Ova poseta pružila je gostima uvid u život i rad jednog od najznačajnijih svetskih naučnika, doprinoseći boljem razumevanju tehno-loške baštine Srbije. Za učesnike je, takođe, priređena svečana večera, koja je omogućila neformalnu razmenu iskustava, produbljivanje profesionalnih veza i jačanje međunarodne saradnje u oblasti standardizacije bezbednosti mašina. Na završnoj sesiji zasedanja, predsednik komiteta, gospodin Oto Gorneman, održao je prezentaciju o novoj Uredbi o mašinama, koja će u Evropskoj uniji imati obaveznu primenu od 20. januara 2027. godine. U okviru izlaganja, učesnici su upoznati sa ključnim izmenama koje ova uredba donosi, kao i sa izazovima i mogućnostima koje će njena primena doneti u oblasti bezbednosti mašina. Prezentacija je nakon zasedanja podeljena svim zainteresovanim stranama, uključujući predstavnike Ministarstva privrede i kompanije „SIQ” d. o. o., kako bi se obezbedila pravovremena priprema za implementaciju novih propisa. Zasedanje je ocenjeno kao izuzetno uspešno, uz visoku ocenu učesnika za kvalitet organizacije i stručnost diskusija. Donošenje važnih odluka, kao i konstruktivna razmena znanja i iskustava, potvrdili su značaj ovakvih okupljanja za unapređenje standardizacije. Sledeće plenarno zasedanje CEN/TC 114 zakazano je za 16. i 17. jun 2026. godine u Stokholmu, Švedska.

*******************************************************************************

Aktivno učešće srpskih eksperata u radu evropskih organizacija za standardizaciju predstavlja značajan korak ka daljem jačanju nacionalnog sistema standardizacije. Uključenost Srbije u donošenje i unapređenje evropskih standarda doprinosi većoj usklađenosti domaćih propisa sa evropskim i međunarodnim standardima, što ima direktan pozitivan uticaj na bezbednost proizvoda, razvoj privrede i povećanje konkurentnosti srpskih proizvoda na evropskom tržištu.

Na ove teme, kao i o prelasku Direktive o mašinama na Uredbu, govorili su predstavnici Ministarstva privrede Republike Srbije, gospodin Miodrag Dugandžija i gospodin Zoran Bakić, koji su prisustvovali plenarnom zasedanju evropskog tehničkog komiteta CEN/TC 114, Bezbednost mašina.

Kako će prelazak sa Direktive o mašinama na Uredbu uticati na nacionalno zakonodavstvo i koje korake je potrebno preduzeti kako bi se obezbedila dalja usaglašenost sa evropskim zakonodavstvom?

Miodrag Dugandžija: Prelazak sa Direktive 2006/42/EZ o mašinama na Uredbu (EU) 2023/1230 o mašinama značajno menja pravni okvir u EU jer će nova uredba imati direktnu primenu u državama članicama EU, bez potrebe za transponovanjem u nacionalno zakonodavstvo. Međutim za Srbiju, kao zemlju kandidata, to znači da postoji potreba za izmenom postojećeg propisa kako bi se obezbedila usklađenost sa novim zahtevima Uredbe i pre ulaska Republike Srbije u EU.

Ministarstvo privrede je krajem 2024. godine formiralo radnu grupu za izradu novog Pravilnika o bezbednosti mašina, koji će preuzeti sve zahteve iz evropske Uredbe. U radnu grupu su uključeni predstavnici Privredne komore Srbije (PKS), Instituta za standardizaciju, Akreditacionog tela Srbije, imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti (TOU), akademske zajednice i drugih relevantnih zainteresovanih strana. Do sada je sačinjen prvi nacrt Pravilnika, a u toku je terminološko usaglašavanje prevoda Priloga Uredbe. Očekuje se da će Pravilnik biti spreman za objavljivanje u narednih šest meseci.

Proces usklađivanja sa evropskom Uredbom za mašine predstavlja prioritet u Ministarstvu privrede, naročito u kontekstu inicijative Srbije prema Evropskoj komisiji za potpisivanje ACAA sporazuma (Sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda), koji bi obuhvatio i sektor mašina. 

Nakon usvajanja novog Pravilnika, ključni koraci za njegovu primenu biće: 

• Jačanje kapaciteta tela za ocenjivanje usagla-šenosti – nova Uredba uvodi strože zahteve za visokorizične mašine, što znači da će imeno-vana i akreditovana tela morati da prilagode svoje postupke.
• Saradnja sa privredom i organima tržišnog nadzora – važno je osigurati da sve zaintere-sovane strane budu upoznate sa novim zahtevima i da imaju dovoljno vremena za prilagođavanje.

S obzirom na to da će Uredba početi da se primenjuje 20. januara 2027. godine, a da u EU još uvek nije usvojen konačan spisak evropskih harmonizovanih standarda, sa zainteresovanim stranama će se definisati adekvatan tranzicioni period za primenu novog Pravilnika, kako bi privreda imala dovoljno vremena za usaglašavanje sa novim zahtevima.

Prema Vašem mišljenju, na koje bismo još načine mogli da motivišemo privredni sektor na aktivnije učešće, prvenstveno u radu nacionalnih komisija za standarde, a zatim i u radu evropskih tehničkih komiteta?

Miodrag Dugandžija: Aktivno učešće privrednog sektora u radu nacionalnih komisija za standarde i evropskih tehničkih komiteta suštinski je važno za kreiranje standarda koji su u skladu sa potrebama i mogućnostima naše industrije. Smatramo da prvi korak ka aktivnijem doprinosu privrednika u izradi standarda treba da bude edukacija privrednika o prednostima koje učešće u radu tehničkih komisija donosi njihovim organizacijama, ali i njima kao pojedincima, tj. ekspertima u oblasti. 

Mogući načini podsticanja privrednog sektora da učestvuje u standardizaciji su: 

• Promocija značaja standardizacije – organi-zovanje radionica i seminara koji bi istakli direktne koristi od učešća, kao što su lakši pristup novinama koje standardi donose, samim tim i pristup međunarodnim tržištima. U skladu sa novim tehnologijama olakšati pristup informacijama preko digitalnih kanala – društvenih mreža i drugih platformi za informisanje privrede o aktuelnim aktivnostima na izradi standarda.
• Jačanje saradnje sa poslovnim udruženjima – kroz privredne komore i granska udruženja mogu se formirati posebni timovi koji bi motivisali kompanije da se uključe u standardizaciju.
• Ekonomski podsticaji – subvencije, poreske olakšice ili drugi mehanizmi finansijske podrške za kompanije koje aktivno učestvuju u standardizaciji. Posebno treba naglasiti potrebu za podrškom malim i srednjim preduzećima (MSP) jer su velike kompanije po prirodi aktivnije u standardizaciji i imaju kapacitet da doprinesu razvoju standarda, pa je neophodno stvoriti mehanizme koji će omogućiti i MSP da učestvuju u tom radu bez velikih troškova.

Uključivanjem privrednog sektora u proces standardi-zacije, omogućava se bolja informisanost o budućim zahtevima poslovanja, ali i aktivan uticaj privrednika na kreiranje i razvoj novih standarda, čime se olakšava njihova praktična primena u realnom poslovanju. Ovaj pristup ne samo da unapređuje kvalitet i bezbednost proizvoda i usluga, već značajno doprinosi usaglaše-nosti tehničkih zahteva na međunarodnim nivou, odnosno jačanju konkurentnosti domaće industrije na evropskom i globalnom tržištu. 

Koji su bili najveći izazovi sa kojima su se Ministarstvo i privreda suočili prilikom donošenja prvog Pravilnika o bezbednosti mašina 2010. godine, i kako su se izmene iz 2016. i 2020. godine odrazile na usklađenost sa evropskim propisima?

Zoran Bakić: Pravilnikom o bezbednosti mašina („Službeni glasnik RS”, broj 13/10), po prvi put je u pravni sistem Republike Srbije preuzeta evropska Direktiva o mašinama (Machinery directive 2006/42/EC), i on je usklađen sa svim načelima i bitnim zahtevima iz Direktive. Ono što nije bilo usklađeno sa ostalim zahtevima iz Direktive bilo je propisivanje domaće isprave o usaglašenosti – potvrde o usaglašenosti. Ova isprava bila je propisana samo za malu grupu mašina i nju su izdavala imenovana tela za ocenjivanje usaglašenosti na osnovu pregleda dela tehničke dokumentacije.

Izmenama Pravilnika iz 2016. godine dodatno je sužena grupa mašina za koje je bilo potrebno obezbediti potvrdu o usaglašenosti. Takođe, izvršeno je i potpuno usklađivanje bitnih zahteva iz Priloga 1 Direktive koji se odnose na mašine za raspršivanje pesticida, odnosno dodata je tačka 2.4 Priloga 1, Mašine za nanošenje pesticida. Time su sprovedene odredbe koje je donela Direktiva 2009/127/EZ Evropskog parlamenta i Saveta iz 2009. godine, čime je Pravilnik u potpunosti usaglašen sa Direktivom 2006/42/EC o bezbednosti mašina. Dalje, izmena Pravilnika o bezbednosti mašina iz 2020. godine uvodi potpuno ukidanje obaveze pribavljanja potvrda o usaglašenosti za preostale grupe mašina.

Na kraju, sublimacija svih izazova u vezi sa primenom Pravilnika zapravo je sama metodologija i filozofija novog pristupa, odnosno i dalje postoji velik broj izazova u vezi sa determinisanjem proizvoda obuhvaćenih zahtevima i koncept preuzimanja totalne odgovornosti proizvođača, sa pretpostavkom o usaglašenosti, kao i nepotpuno razumevanje postupaka ocenjivanja usaglašenosti i trenutka kada zapravo počinje i kada se završava.

Predmet rada Tehničkog komiteta CEN/TC 114 prepoznat je kao značajan za domaću privredu i on spada među evropske tehničke komiteta čiji rad Institut najduže aktivno prati. Koje ključne koristi od uključivanja domaćih eksperata u rad ovog evropskog tehničkog komiteta vidite kao priliku za srpsku privredu?

Zoran Bakić: Još uvek ima prostora za podizanje svesti o tome koliko je važno učestvovati u aktivnostima kroz koje se kreiraju standardi. Jedan od uslova za to je i dalji razvoj visokotehnološke proizvodne aktivnosti srpske privrede, sa akcentom na finalnu industrijsku proizvodnju. Svakako, učešće u radu ovakvih komiteta stavlja domaće tehničke eksperte u epicentar zbivanja u kojima se određuju zahtevi za mogućnost stavljanja proizvoda na tržište, kako domaće tako i evropsko.

Pripremila: Jovana Korićanac