„Смернице за коришћење инклузивне терминологије у ISO и IEC документима“ и „Смернице за ангажовање интересних страна“

Међународна организација за стандардизацију (ISO) и Међународна електротехничка комисија (IEC) објавиле су „Смернице за коришћење инклузивне терминологије у ISO и IEC документима“. Овај документ пружа јасан оквир за израду и ревизију међународних стандарда. Циљ је подстицање доследне употребе израза који су прихватљиви за све кориснике, без обзира на њихов пол, род, расу, боју коже или религију.

Нове смернице директно подржавају Опште циљеве одрживог развоја Уједињених нација (УН), са посебним акцентом на циљеве SDG 5 (Родна равноправност) и SDG 10 (Смањење неједнакости). Документ је намењен свима који учествују у развоју и доношењу стандарда и сродних докумената. Смернице помажу да стандарди постану глобално релевантнији и ослобођени баријера за употребу.

Водећи принципи и замена застарелих (напуштених) израза су следећи:

Елиминисање пристрасности и стереотипа: Инклузивна терминологија преноси поштовање према свима, спречава дискриминацију и искључивање, те подстиче бољу сарадњу међу стручњацима.

Напуштање спорних конотација: Изрази који носе негативне или искључујуће друштвено-културне конотације у техничком контексту, попут „црна листа” (blacklist) и „бела листа” (whitelist), званично су напуштени.

Језик који ставља особу на прво место: Уместо упућивања на стање или инвалидитет, смернице налажу коришћење формулација попут „особа са инвалидитетом” уместо застарелих и напушених синонима.

Избегавање родно обојених израза: Технички описи објеката, занимања или титула не би требало да буду непотребно родно обојени.

Смернице налажу да се сви нови документи од самог почетка развијају уз коришћење инклузивног језика. За постојеће стандарде, у којима су неки неинклузивни технички изрази дубоко укорењени кроз законе, уговоре или машинске језике, предвиђена је поступна тарнзиција у пракси односно фазни (поступни) приступ. Током овог транзиционог периода, застарели изрази се у ревизијама означавају као „напуштени” у тачки са терминима и дефиницијама, док се у самом тексту нови инклузивни термин као препоручен наводи на првом месту.

Међународна организација за стандардизацију (ISO) издала је нове „Смернице за ангажовање интересних страна“ како би осигурала да се чују сви гласови у процесу доношења стандарда. Овај документ директно подржава испуњење циљева „ISO стратегије 2030“. Циљ је стварање инклузивнијих и глобално релевантних стандарда спремних за будуће изазове.

Смернице су намењене националним телима за стандардизацију (NSB), комитетима и радним групама. Они пружају практичне кораке за проналажење, привлачење и задржавање различитих стручњака. Посебан акценат ставља се на укључивање до сада недовољно заступљених група. То обухвата цивилно друштво, младе и нове категорије стручњака.

Кључне елементе нових смерница чине: 

Дефинисане јасне категорије учесника: смернице прецизно класификују интересне стране у осам група. Они укључују индустрију, владине органе, потрошаче, синдикате, академију, независна тела за сертификацију и невладине организације. 

Праћење биланса и учешћа: национална тела имају задатак да редовно ревидирају састав комисија. Тиме се спречава доминација појединачних интереса и подстиче родна и географска разноликост. 

Дигитална приступачност: истакнута је важност виртуелних састанака и Платформе за онлајн доношење стандарда (OSD). Ови алати олакшавају заједничку израду нацрта, давање примедби за нацрте на јавној расправи и гласање.

Строжа правила за активност: Смернице предвиђају искључење стручњака који су трајно неактивни. Препорука је да се чланови скључују ако пропусте два узастопна састанка радне групе.

Процеси описани у брошури ослањају се на шест основних принципа Светске трговинске организације (WTO). То су отвореност, транспарентност, изградња консензуса, глобално учешће и ослањање на најбољу међународну праксу. Консензус остаје кључни стуб, при чему се наглашава да општи споразум не мора нужно да значи и једногласност у доношењу одлука.

Превод ове две публикације на српски језик обезбедили су студенти Факултета безбедности Универзитета у Београду приликом обављања праксе у Инстититу за стандардизацију Србије и оне су сада јавно доступне на линку https://iss.rs/sr_Cyrl/promotivne-publikatsije_p609.html