Током 2024. године обележавају се два значајна јубилеја, 100 година од организације првих Зимских олимпијских игара које су одржане у Шамонију у Француској и стогодишњица формирања Међународне скијашке федерације FIS. Први назив олимпијских игара био је Међународна зимска спортска недеља, а назив Зимске олимпијске игре добиле су 1925. на Конгресу МОК-а у Прагу. На првим Зимским олимпијским играма учествовало је око 250 спортиста из 16 земаља који су се такмичили у 6 спортова односно 16 дисциплина. До сада су Зимске олимпијске игре одржане у тринаест различитих земаља на три континента.
Од оснивања Зимских олимпијских игара, неки спортови као што су алпско скијање, санкање, брзо клизање на кратким стазама, скијање слободним стилом, скелетон и сноуборд постали су стални део програма, док су неки уклоњени, а затим поново уведени, као што су карлинг и боб. Такође, поједини спортови попут брзог клизања, уметничког клизања и нордијског скијања били су укључени у игре још 1908. и 1920. године, пре него што су организоване Зимске олимпијске игре. Ова два јубилеја идеална су прилика да се присетимо значаја стандарда за зимске спортове, јер су захваљујући напретку технологије у последњих 100 година створени изванредни услови да ови спортови постану свима приступачни и безбедни, а самим тим масовни и изузетно популарни. У том процесу, експерти из свих повезаних области, пре носили су искуства најбоље светске праксе у стандарде и тако је остало до данашњег дана. Кад изнајмљујемо опрему, користимо средства за транспорт или заштитна средства, осећамо се пре свега безбедно, квалитет услуга је глобално уједначен, а опрема међусобно компатибилна, што се постиже применом међународних и европских стандарда. Често уживамо у спортским активностима и не размишљајући о томе колико је комплексно обезбеђивање услова на скијалиштима и клизалиштима и колико је људског рада и ангажовања морало да се преточи у документа која одређују форму и квалитет производа и услуга који су неопходни како би се обезбедили услови за масовно учествовање у рекреативном и такмичарском упражњавању зимских спортова. Стандарди пружају безбедност и обезбеђују квалитет и перформансе опреме, али такође постављају и јасне смернице за инфраструктуру и услуге. Стандарди покривају све аспекте, од услова на скијалиштима, клизалиштима и у ски-лифтовима, па све до пројектовања и производње опреме, личних заштитних средстава и повезаних услуга.
Развој и историја жичара и вучних инсталација
Док трагови првих скијаша сежу хиљадама година уназад, прве машине посебно пројектоване за вучу скијаша постављене су тридесетих година и тада су изгледале веома једноставно, као непрекидно уже пребачено и затегнуто преко котурача, на моторни погон. Слична вуча била је уобичајена у наредних неколико деценија, и то су свима познати сидро и тањир, који су причвршћени за хоризонталну шипку која се користи за транспорт узбрдо. Иако овакав транспорт и даље постоји, у великој мери је замењен популарнијим жичарама и гондолама, због једноставнијег коришћења и приступачности. Систем транспорта за скијаше на највишим планинама постао је могућ захваљујући развоју технологије, преточене у стандарде и прописе тек у савремено доба. Западни Елбрус са надморском висином од 5.642 метра представља највиши врх Европе и налази се у Руској Федерацији. Данас се на Елбрусу налази велики скијашки центар са системом жичара и гондола које су постављене на висини од око 3.800 метара. Скијашки комплекс „Елбрус Азау” почео је са радом средином 20. века, а прва етапа жичаре од станице Азау до станице Кругозор покренута је 1969. године.
Ски-лифтови и транспортне траке морају бити пројектовани са нагласком на превенцију незгода, што укључује правилно постављање и обележавање стаза, јасна упутства за кориснике, као и техничке мере за спречавање повреда. Редовно одржавање је кључно за сигурност и укључује преглед система, сервисирање механичких делова, проверу електронских система и надзор кабина или седишта. Безбедност жичара и транспортних система се у целом свету регулише прописима, имајући у виду потенцијалну опасност и масовност употребе.
У Републици Србији постоји Закон о жичарама за транспорт лица („Сл. гласник РС", бр. 38/2015, 113/2017 – др. закон и 31/2019), чији је овлашћени предлагач Министарство грађевинартва, саобраћаја и инфраструктуре, док су у надлежности Дирекције за железнице области вођења евиденције о овлашћењима за обављање стручног прегледа жичара, издавање одобрења за рад жичара на период од годину дана и издавање одобрења за рад специфичних вучних инсталација на исти период. Како би се осигурала безбедност ски-лифтова и транспортних трака кључно је питање примене прописа и техничких спецификација, али је од подједнаког значаја и ефикасно управљање, обуке особља и подизање свести корисника. То укључује упознавање са процедурама евакуације, управљање хитним ситуацијама и пружање прве помоћи. Адекватна обука особља доприноси брзом реаговању у случају проблема и смањењу ризика за кориснике. Кроз заједнички напор свих актера у ски-индустрији, могуће је обезбедити сигуран и угодан боравак на ски-стазама за све посетиоце.
Европске организације за стандардизацију развиле су велики број стандарда из ове области, а Институт за стандардизацију Србије (у даљем тексту: Институт) преузео их је као српске. Стандардима су између осталог прописани захтеви за функционисање, безбедност, преглед и контролу исправности, стога се њиховом применом обезбеђује сигурно уживање у зимским спортовима, па су незгоде на овим уређајима постале права реткост. Објављен је читав низ европских стандарда из ових области који су преузети као српски (Списак српских стандарда којима су прописани захтеви за функционисање, безбедност, преглед и контролу исправности).
Безбедност опреме за зимске спортове
Велики број рекреативних скијаша изнајмљује ски-опрему, па је стога од великог значаја да ова услуга буде на високом нивоу како због безбедности, тако и због удобности и квалитетног корисничког искуства. У стандарду ISO 13993:2019, Rental ski shop practice – Sampling and inspection of complete and incomplete alpine ski-binding-boot systems in rental applications који је донела Међународна организација за стандардизацију дефинисани су поступци за узорковање и контролу како комплетних, тако и непотпуних система скија, везова и чизама које се изнајмљују. У стандарду су дати захтеви за темељну контролу скијашке опреме пре и током сезоне који обезбеђују да сваки део опреме буде у функционалном и безбедном стању, као и детаљни описи метода и процедура за узорковање, укључујући различите делове опреме и временске интервале у којима треба узимати узорке, смернице за испитивање функционалности и вредновање резултата испитивања. Примена ISO 13993:2019 у продавницама за изнајмљивање скија кључна је како би скијаши добили адекватну и безбедну опрему, што је посебно важно у контексту променљивих услова на скијалиштима, различитих физичких карактеристика скијаша, као и њихових скијашких вештина. Предмет стручног рада комисија за стандарде које се баве личном заштитном опремом јесте и озбиљно бављење заштитом очију и лица скијаша и бордера, а као резултат њиховог рада објављен је стандард ISO 18527-1:2021, Eye and face protection for sports use – Part 1: Requirements for downhill skiing and snowboarding goggles. Такође, од највећег је значаја коришћење личне заштитне опреме за заштиту главе спортиста и рекреативаца, због чега је објављен низ стандарда са захтевима за карактеристике шлемова или такозваних кацига, а у примени су и стандарди који описују захтеве и методе испитивања за разне врсте заштитне одеће (Списак стандарда који описују захтеве и методе испитивања за разне врсте заштитне одеће).
Међу произвођачима су добро познати и општеприхваћени захтеви за карактеристике скијашке опреме, а како очекивања корисника у погледу квалитета расту, ови захтеви постају све бројнији. Развој стандарда у овој области, као и у свакој другој, започео је на основу исказаних потреба заинтересованих страна, и то не само ради дефинисања захтева за безбедност, већ и ради обезбеђивања компатибилности опреме. Стандарди су то и омогућили, па се приликом набавке или изнајмљивања подразумева прилагођавање скија и везова пре него што кренете на стазу. Дакле, без обзира на врсту скијања коју преферирате, нордијско, алпско скијање, туринг, спуст или телемарк – кључну улогу играју међународни стандарди. Везови морају савршено одго-варати чизмама, истовремено омогућавајући лако ослобађање чизме од скија у случају пада како би се осигурала максимална сигурност. Иако су скије, везове и чизме можда произвели различити произвођачи, све три компоненте морају бити савршено компатибилне. Произвођачи ски-опреме ослањају се на стандарде за димензије вијака за везове, карактеристике монтаже, подручја монтаже везова на скијама или за одређивање тренутка отпуштања и одабира методе испитивања за везове, док су други стандарди којима је циљ успостављање практичних процедура за одабир компоненти везова, њихово монтирање, подешавање и контролу, првенствено намењени продавцима.
Поред тога, ефикасно ослобађање ски-ципеле зависи од димензија и дизајна контактних површина, које су прецизно дефинисане, и то објашњава зашто скије испадају када паднете, па се сетите када следећи пут ски-ципелама кликнете у везове проналазећи баланс да су скије испале само зато што су оптимално подешене захваљујући стандардима који омогућавају безбедан пад, а безбедно кретање је могуће тек када их поново причврстите.
Унапређење опреме и нове технологије
Један од недавно објављених стандарда развијен је на захтев заинтересованих страна, односно скијаша и произвођача опреме који су исказали потребу да ходање у скијашким чизмама учине сигурнијим и удобнијим. Како би постигли лако и удобно ходање, произвођачи су креирали ципеле са посебним карактеристикама, а имајући у виду да је за овако израђену ципелу потребно обезбедити и одговарајуће везове, временом је израђен стандард којим се утврђују захтеви, методе испитивања и ознаке за ципеле за алпско скијање са побољшаним ђоном за ходање, које су намењене олакшаном ходању без утицаја на функцију везова. Ознака овог документа је ISO 23223:2021, Alpine ski boots with improved walking soles – Interface with alpine ski-bindings – Requirements and test methods, а ова технологија је позната међу скијашима и регистрована под заштитним знаком „GripWalk®” и садржи две компоненте:
● високопрофилисани ђон ски-ципела, делом од мекшег материјала, и
● вез за скије који одговара таквој врсти ђона.
„GripWalk®” је систем који побољшава ходање у скијашким ципелама кроз посебно дизајнирану гумену подлогу и профил клацкалице. Овај систем омогућава скијашима већу удобност и сигурност при ходању, смањујући ризик од клизања и омогућавајући природније кретање како почетницима тако и искусним скијашима. Објављивањем међународног ISO стандарда стекли су се услови за обезбеђивање компатибилности ски-ципела са побољшаним ђоном за ходање, са различитим везовима и скијама.
Овај стандард објављен је као резултат рада Техничког комитета ISO/TC 83/SC 4, Snowsports equipment, Међународне организације за стандардизацију, који је развио и друге стандарде којима се утврђују захтеви за опрему за спортове на снегу. У Институту за стандардизацију Србије пандан овом радном телу јесте Комисија за стандарде D083, Опрема за спорт, рекреацију и игралишта. У оквиру ових техничких радних тела која чине представници заинтересованих страна донети су бројни стандарди за спортове на снегу (Списак међународних стандарда за спортове на снегу доступан је на следећем линку: https://www.iso.org/committee/50222/x/catalogue/p/1/u/0/w/0/d/0).
Како снега има све мање, а љубитеља зимских спортова све више, неопходно је ослонити се на строге протоколе који омогућавају да сваки значајан аспект функционише. У зимским спортовима се неизмерно ужива, али иза сваке безбрижне вожње стоји мукотрпан и дуготрајан рад експерата који својим искуством омогућавају да то буде и сигурно искуство. Од пажљиво подешених ски-везова који ће се ослободити у правом тренутку до одржаваних жичара које нас сигурно воде до врха стаза, сваки детаљ је битан. Важно је знати да без стандарда наша спортска искуства не би била ни близу онога што јесу данас – безбедна, узбудљива и приступачна свима који желе да истраже лепоте планинских врхова. Зато, док се припремате за још један спуст ове сезоне, запамтите да сваки ваш покрет на снегу почива на серији стандарда и правила, осмишљених да ваше скијање учине не само забавним већ и безбедним.
Аутор текста: Татјана Бојанић
