Tokom 2024. godine obeležavaju se dva značajna jubileja, 100 godina od organizacije prvih Zimskih olimpijskih igara koje su održane u Šamoniju u Francuskoj i stogodišnjica formiranja Međunarodne skijaške federacije FIS. Prvi naziv olimpijskih igara bio je Međunarodna zimska sportska nedelja, a naziv Zimske olimpijske igre dobile su 1925. na Kongresu MOK-a u Pragu. Na prvim Zimskim olimpijskim igrama učestvovalo je oko 250 sportista iz 16 zemalja koji su se takmičili u 6 sportova odnosno 16 disciplina. Do sada su Zimske olimpijske igre održane u trinaest različitih zemalja na tri kontinenta.
Od osnivanja Zimskih olimpijskih igara, neki sportovi kao što su alpsko skijanje, sankanje, brzo klizanje na kratkim stazama, skijanje slobodnim stilom, skeleton i snoubord postali su stalni deo programa, dok su neki uklonjeni, a zatim ponovo uvedeni, kao što su karling i bob. Takođe, pojedini sportovi poput brzog klizanja, umetničkog klizanja i nordijskog skijanja bili su uključeni u igre još 1908. i 1920. godine, pre nego što su organizovane Zimske olimpijske igre. Ova dva jubileja idealna su prilika da se prisetimo značaja standarda za zimske sportove, jer su zahvaljujući napretku tehnologije u poslednjih 100 godina stvoreni izvanredni uslovi da ovi sportovi postanu svima pristupačni i bezbedni, a samim tim masovni i izuzetno popularni. U tom procesu, eksperti iz svih povezanih oblasti, pre nosili su iskustva najbolje svetske prakse u standarde i tako je ostalo do današnjeg dana. Kad iznajmljujemo opremu, koristimo sredstva za transport ili zaštitna sredstva, osećamo se pre svega bezbedno, kvalitet usluga je globalno ujednačen, a oprema međusobno kompatibilna, što se postiže primenom međunarodnih i evropskih standarda. Često uživamo u sportskim aktivnostima i ne razmišljajući o tome koliko je kompleksno obezbeđivanje uslova na skijalištima i klizalištima i koliko je ljudskog rada i angažovanja moralo da se pretoči u dokumenta koja određuju formu i kvalitet proizvoda i usluga koji su neophodni kako bi se obezbedili uslovi za masovno učestvovanje u rekreativnom i takmičarskom upražnjavanju zimskih sportova. Standardi pružaju bezbednost i obezbeđuju kvalitet i performanse opreme, ali takođe postavljaju i jasne smernice za infrastrukturu i usluge. Standardi pokrivaju sve aspekte, od uslova na skijalištima, klizalištima i u ski-liftovima, pa sve do projektovanja i proizvodnje opreme, ličnih zaštitnih sredstava i povezanih usluga.
Razvoj i istorija žičara i vučnih instalacija
Dok tragovi prvih skijaša sežu hiljadama godina unazad, prve mašine posebno projektovane za vuču skijaša postavljene su tridesetih godina i tada su izgledale veoma jednostavno, kao neprekidno uže prebačeno i zategnuto preko koturača, na motorni pogon. Slična vuča bila je uobičajena u narednih nekoliko decenija, i to su svima poznati sidro i tanjir, koji su pričvršćeni za horizontalnu šipku koja se koristi za transport uzbrdo. Iako ovakav transport i dalje postoji, u velikoj meri je zamenjen popularnijim žičarama i gondolama, zbog jednostavnijeg korišćenja i pristupačnosti. Sistem transporta za skijaše na najvišim planinama postao je moguć zahvaljujući razvoju tehnologije, pretočene u standarde i propise tek u savremeno doba. Zapadni Elbrus sa nadmorskom visinom od 5.642 metra predstavlja najviši vrh Evrope i nalazi se u Ruskoj Federaciji. Danas se na Elbrusu nalazi veliki skijaški centar sa sistemom žičara i gondola koje su postavljene na visini od oko 3.800 metara. Skijaški kompleks „Elbrus Azau” počeo je sa radom sredinom 20. veka, a prva etapa žičare od stanice Azau do stanice Krugozor pokrenuta je 1969. godine.
Ski-liftovi i transportne trake moraju biti projektovani sa naglaskom na prevenciju nezgoda, što uključuje pravilno postavljanje i obeležavanje staza, jasna uputstva za korisnike, kao i tehničke mere za sprečavanje povreda. Redovno održavanje je ključno za sigurnost i uključuje pregled sistema, servisiranje mehaničkih delova, proveru elektronskih sistema i nadzor kabina ili sedišta. Bezbednost žičara i transportnih sistema se u celom svetu reguliše propisima, imajući u vidu potencijalnu opasnost i masovnost upotrebe.
U Republici Srbiji postoji Zakon o žičarama za transport lica („Sl. glasnik RS", br. 38/2015, 113/2017 – dr. zakon i 31/2019), čiji je ovlašćeni predlagač Ministarstvo građevinartva, saobraćaja i infrastrukture, dok su u nadležnosti Direkcije za železnice oblasti vođenja evidencije o ovlašćenjima za obavljanje stručnog pregleda žičara, izdavanje odobrenja za rad žičara na period od godinu dana i izdavanje odobrenja za rad specifičnih vučnih instalacija na isti period. Kako bi se osigurala bezbednost ski-liftova i transportnih traka ključno je pitanje primene propisa i tehničkih specifikacija, ali je od podjednakog značaja i efikasno upravljanje, obuke osoblja i podizanje svesti korisnika. To uključuje upoznavanje sa procedurama evakuacije, upravljanje hitnim situacijama i pružanje prve pomoći. Adekvatna obuka osoblja doprinosi brzom reagovanju u slučaju problema i smanjenju rizika za korisnike. Kroz zajednički napor svih aktera u ski-industriji, moguće je obezbediti siguran i ugodan boravak na ski-stazama za sve posetioce.
Evropske organizacije za standardizaciju razvile su veliki broj standarda iz ove oblasti, a Institut za standardizaciju Srbije (u daljem tekstu: Institut) preuzeo ih je kao srpske. Standardima su između ostalog propisani zahtevi za funkcionisanje, bezbednost, pregled i kontrolu ispravnosti, stoga se njihovom primenom obezbeđuje sigurno uživanje u zimskim sportovima, pa su nezgode na ovim uređajima postale prava retkost. Objavljen je čitav niz evropskih standarda iz ovih oblasti koji su preuzeti kao srpski (Spisak srpskih standarda kojima su propisani zahtevi za funkcionisanje, bezbednost, pregled i kontrolu ispravnosti).
Bezbednost opreme za zimske sportove
Veliki broj rekreativnih skijaša iznajmljuje ski-opremu, pa je stoga od velikog značaja da ova usluga bude na visokom nivou kako zbog bezbednosti, tako i zbog udobnosti i kvalitetnog korisničkog iskustva. U standardu ISO 13993:2019, Rental ski shop practice – Sampling and inspection of complete and incomplete alpine ski-binding-boot systems in rental applications koji je donela Međunarodna organizacija za standardizaciju definisani su postupci za uzorkovanje i kontrolu kako kompletnih, tako i nepotpunih sistema skija, vezova i čizama koje se iznajmljuju. U standardu su dati zahtevi za temeljnu kontrolu skijaške opreme pre i tokom sezone koji obezbeđuju da svaki deo opreme bude u funkcionalnom i bezbednom stanju, kao i detaljni opisi metoda i procedura za uzorkovanje, uključujući različite delove opreme i vremenske intervale u kojima treba uzimati uzorke, smernice za ispitivanje funkcionalnosti i vrednovanje rezultata ispitivanja. Primena ISO 13993:2019 u prodavnicama za iznajmljivanje skija ključna je kako bi skijaši dobili adekvatnu i bezbednu opremu, što je posebno važno u kontekstu promenljivih uslova na skijalištima, različitih fizičkih karakteristika skijaša, kao i njihovih skijaških veština. Predmet stručnog rada komisija za standarde koje se bave ličnom zaštitnom opremom jeste i ozbiljno bavljenje zaštitom očiju i lica skijaša i bordera, a kao rezultat njihovog rada objavljen je standard ISO 18527-1:2021, Eye and face protection for sports use – Part 1: Requirements for downhill skiing and snowboarding goggles. Takođe, od najvećeg je značaja korišćenje lične zaštitne opreme za zaštitu glave sportista i rekreativaca, zbog čega je objavljen niz standarda sa zahtevima za karakteristike šlemova ili takozvanih kaciga, a u primeni su i standardi koji opisuju zahteve i metode ispitivanja za razne vrste zaštitne odeće (Spisak standarda koji opisuju zahteve i metode ispitivanja za razne vrste zaštitne odeće).
Među proizvođačima su dobro poznati i opšteprihvaćeni zahtevi za karakteristike skijaške opreme, a kako očekivanja korisnika u pogledu kvaliteta rastu, ovi zahtevi postaju sve brojniji. Razvoj standarda u ovoj oblasti, kao i u svakoj drugoj, započeo je na osnovu iskazanih potreba zainteresovanih strana, i to ne samo radi definisanja zahteva za bezbednost, već i radi obezbeđivanja kompatibilnosti opreme. Standardi su to i omogućili, pa se prilikom nabavke ili iznajmljivanja podrazumeva prilagođavanje skija i vezova pre nego što krenete na stazu. Dakle, bez obzira na vrstu skijanja koju preferirate, nordijsko, alpsko skijanje, turing, spust ili telemark – ključnu ulogu igraju međunarodni standardi. Vezovi moraju savršeno odgo-varati čizmama, istovremeno omogućavajući lako oslobađanje čizme od skija u slučaju pada kako bi se osigurala maksimalna sigurnost. Iako su skije, vezove i čizme možda proizveli različiti proizvođači, sve tri komponente moraju biti savršeno kompatibilne. Proizvođači ski-opreme oslanjaju se na standarde za dimenzije vijaka za vezove, karakteristike montaže, područja montaže vezova na skijama ili za određivanje trenutka otpuštanja i odabira metode ispitivanja za vezove, dok su drugi standardi kojima je cilj uspostavljanje praktičnih procedura za odabir komponenti vezova, njihovo montiranje, podešavanje i kontrolu, prvenstveno namenjeni prodavcima.
Pored toga, efikasno oslobađanje ski-cipele zavisi od dimenzija i dizajna kontaktnih površina, koje su precizno definisane, i to objašnjava zašto skije ispadaju kada padnete, pa se setite kada sledeći put ski-cipelama kliknete u vezove pronalazeći balans da su skije ispale samo zato što su optimalno podešene zahvaljujući standardima koji omogućavaju bezbedan pad, a bezbedno kretanje je moguće tek kada ih ponovo pričvrstite.
Unapređenje opreme i nove tehnologije
Jedan od nedavno objavljenih standarda razvijen je na zahtev zainteresovanih strana, odnosno skijaša i proizvođača opreme koji su iskazali potrebu da hodanje u skijaškim čizmama učine sigurnijim i udobnijim. Kako bi postigli lako i udobno hodanje, proizvođači su kreirali cipele sa posebnim karakteristikama, a imajući u vidu da je za ovako izrađenu cipelu potrebno obezbediti i odgovarajuće vezove, vremenom je izrađen standard kojim se utvrđuju zahtevi, metode ispitivanja i oznake za cipele za alpsko skijanje sa poboljšanim đonom za hodanje, koje su namenjene olakšanom hodanju bez uticaja na funkciju vezova. Oznaka ovog dokumenta je ISO 23223:2021, Alpine ski boots with improved walking soles – Interface with alpine ski-bindings – Requirements and test methods, a ova tehnologija je poznata među skijašima i registrovana pod zaštitnim znakom „GripWalk®” i sadrži dve komponente:
● visokoprofilisani đon ski-cipela, delom od mekšeg materijala, i
● vez za skije koji odgovara takvoj vrsti đona.
„GripWalk®” je sistem koji poboljšava hodanje u skijaškim cipelama kroz posebno dizajniranu gumenu podlogu i profil klackalice. Ovaj sistem omogućava skijašima veću udobnost i sigurnost pri hodanju, smanjujući rizik od klizanja i omogućavajući prirodnije kretanje kako početnicima tako i iskusnim skijašima. Objavljivanjem međunarodnog ISO standarda stekli su se uslovi za obezbeđivanje kompatibilnosti ski-cipela sa poboljšanim đonom za hodanje, sa različitim vezovima i skijama.
Ovaj standard objavljen je kao rezultat rada Tehničkog komiteta ISO/TC 83/SC 4, Snowsports equipment, Međunarodne organizacije za standardizaciju, koji je razvio i druge standarde kojima se utvrđuju zahtevi za opremu za sportove na snegu. U Institutu za standardizaciju Srbije pandan ovom radnom telu jeste Komisija za standarde D083, Oprema za sport, rekreaciju i igrališta. U okviru ovih tehničkih radnih tela koja čine predstavnici zainteresovanih strana doneti su brojni standardi za sportove na snegu (Spisak međunarodnih standarda za sportove na snegu dostupan je na sledećem linku: https://www.iso.org/committee/50222/x/catalogue/p/1/u/0/w/0/d/0).
Kako snega ima sve manje, a ljubitelja zimskih sportova sve više, neophodno je osloniti se na stroge protokole koji omogućavaju da svaki značajan aspekt funkcioniše. U zimskim sportovima se neizmerno uživa, ali iza svake bezbrižne vožnje stoji mukotrpan i dugotrajan rad eksperata koji svojim iskustvom omogućavaju da to bude i sigurno iskustvo. Od pažljivo podešenih ski-vezova koji će se osloboditi u pravom trenutku do održavanih žičara koje nas sigurno vode do vrha staza, svaki detalj je bitan. Važno je znati da bez standarda naša sportska iskustva ne bi bila ni blizu onoga što jesu danas – bezbedna, uzbudljiva i pristupačna svima koji žele da istraže lepote planinskih vrhova. Zato, dok se pripremate za još jedan spust ove sezone, zapamtite da svaki vaš pokret na snegu počiva na seriji standarda i pravila, osmišljenih da vaše skijanje učine ne samo zabavnim već i bezbednim.
Autor teksta: Tatjana Bojanić
