Возови на водоник

Погон на водоник наставља да се развија као алтернатива фосилним горивима и сматра се да игра значајну улогу у постизању циљева декарбонизације. Такође, овај нови погон трансформише сектор транспорта, укључујући железницу.

Први воз на водоник на свету прешао је рекордних 1 175 километара без потребе за допуном горива, што је много дуже од просека воза који се креће помоћу батерија. Возови на електрични погон захтевају значајну инфраструктуру, као што су електричне жице и подстанице. Возови који раде помоћу водоничних горивних ћелија имају предност јер захтевају мања и једноставнија инфраструктурна решења и могу да путују много даље са једним пуњењем, што их чини практичним решењима за велике линије у регионима где је географија изазовнија.

Као резултат тога, постоји све већи број пројеката за изградњу возова на водоник широм света, углавном у развијеним земљама. У 2018. години, први светски комерцијални возови на водоник почели су са радом у региону Доње Саксоније у Немачкој. После неколико година тестирања, 14 возова на водоник званично је пуштено у рад 2022. године. Сада постоји 41 воз на водоник који тренутно саобраћа у региону Франкфурта. Француски железнички оператер је наручио 12 возова на водоник, за које се очекује да ће ове године бити тестирани, са циљем да превозе путнике до краја 2025. године. У току је тестирање првог јапанског хибридног воза на водоник под називом „Хибари” како би он био комерцијално покренут до 2030. године. Друге земље, попут Чилеа и Индије, такође имају планове да покрену возове на водоник, док се у Кини већ неко време користе трамваји на водоник.

Све ово су добре вести за планету и људе, али још нисмо у потпуности дорасли овом изазову. Нове технологије попут ове захтевају значајна улагања. Начин на који се водоник тренутно производи био је под критиком јавности последњих година јер се већи део водоника добија екстракцијом из гаса, угља и нафте. Овај процес је далеко од еколошки прихватљивог јер се емитује 830 милиона тона угљен-диоксида сваке године. Алтернатива „нискоугљеничном” водонику је електролиза, при чему се електрична енергија користи за раздвајање воде на водоник и кисеоник у јединици која се зове електролизер. Емисије су још мање ако се електрична енергија производи из обновљивих извора енергије.

Међународни стандарди ће бити од кључног значаја за проширење тржишта возова на водоник, јер обједињују најбољу међународну праксу како би се осигурали поузданост, перформансе, безбедност и обезбедила платформа за развој иновација. Омогућавањем интероперабилности, они могу бити моћан алат за убрзање раста индустрије.

Иако постоје усаглашени међународни захтеви за возове на електрични и дизел-погон, за безбедност и перформансе погона на водоник не постоји ниједан. То значи да се много времена и енергије троши на испитивање и вредновање према различитим критеријумима како би се осигурало да компоненте и системи одговарају сврси и да су безбедни. Без обзира на то да ли се производи од фосилних горива или не, водоник остаје веома запаљив гас и мора се користити безбедно и ефикасно.

IEC TC 9 ради на низу стандарда како би се попунила празнина у стандардизацији транспорта на водоник. У стандарду IEC 63341‑1 биће дефинисанизахтеви за пројектовање енергетских система горивних ћелија, док ће IEC 63341‑2 обухватити системе водоничног горива, укључујући складиштењеи дистрибуцијуводоника у возу. У трећемстандарду у серији, IEC 63341‑3, бићедетаљно описанизахтеви за перформансе и методе испитивања.

Од свог почетка, један од четири система оцењивања усаглашености које води IEC – IECEx (IEC систем за сертификацију према стандардима који се односе на опрему за употребу у експлозивним атмосферама) покрива сертификацију опреме, услуга и компетентност особља у областима које су повезане са водоником. IECEx надгледа усклађеност са међународним стандардима који се односе на безбедност водоника, перформансе и интероперабилност, а сертификација коју врши наставља да буде драгоцено средство за олакшавање трговине водоником на националном нивоу и на међународном тржишту.

Извор: https://etech.iec.ch/issue/2024-02/all-aboard-the-hydrogen-train