Vozovi na vodonik

Pogon na vodonik nastavlja da se razvija kao alternativa fosilnim gorivima i smatra se da igra značajnu ulogu u postizanju ciljeva dekarbonizacije. Takođe, ovaj novi pogon transformiše sektor transporta, uključujući železnicu.

Prvi voz na vodonik na svetu prešao je rekordnih 1 175 kilometara bez potrebe za dopunom goriva, što je mnogo duže od proseka voza koji se kreće pomoću baterija. Vozovi na električni pogon zahtevaju značajnu infrastrukturu, kao što su električne žice i podstanice. Vozovi koji rade pomoću vodoničnih gorivnih ćelija imaju prednost jer zahtevaju manja i jednostavnija infrastrukturna rešenja i mogu da putuju mnogo dalje sa jednim punjenjem, što ih čini praktičnim rešenjima za velike linije u regionima gde je geografija izazovnija.

Kao rezultat toga, postoji sve veći broj projekata za izgradnju vozova na vodonik širom sveta, uglavnom u razvijenim zemljama. U 2018. godini, prvi svetski komercijalni vozovi na vodonik počeli su sa radom u regionu Donje Saksonije u Nemačkoj. Posle nekoliko godina testiranja, 14 vozova na vodonik zvanično je pušteno u rad 2022. godine. Sada postoji 41 voz na vodonik koji trenutno saobraća u regionu Frankfurta. Francuski železnički operater je naručio 12 vozova na vodonik, za koje se očekuje da će ove godine biti testirani, sa ciljem da prevoze putnike do kraja 2025. godine. U toku je testiranje prvog japanskog hibridnog voza na vodonik pod nazivom „Hibari” kako bi on bio komercijalno pokrenut do 2030. godine. Druge zemlje, poput Čilea i Indije, takođe imaju planove da pokrenu vozove na vodonik, dok se u Kini već neko vreme koriste tramvaji na vodonik.

Sve ovo su dobre vesti za planetu i ljude, ali još nismo u potpunosti dorasli ovom izazovu. Nove tehnologije poput ove zahtevaju značajna ulaganja. Način na koji se vodonik trenutno proizvodi bio je pod kritikom javnosti poslednjih godina jer se veći deo vodonika dobija ekstrakcijom iz gasa, uglja i nafte. Ovaj proces je daleko od ekološki prihvatljivog jer se emituje 830 miliona tona ugljen-dioksida svake godine. Alternativa „niskougljeničnom” vodoniku je elektroliza, pri čemu se električna energija koristi za razdvajanje vode na vodonik i kiseonik u jedinici koja se zove elektrolizer. Emisije su još manje ako se električna energija proizvodi iz obnovljivih izvora energije.

Međunarodni standardi će biti od ključnog značaja za proširenje tržišta vozova na vodonik, jer objedinjuju najbolju međunarodnu praksu kako bi se osigurali pouzdanost, performanse, bezbednost i obezbedila platforma za razvoj inovacija. Omogućavanjem interoperabilnosti, oni mogu biti moćan alat za ubrzanje rasta industrije.

Iako postoje usaglašeni međunarodni zahtevi za vozove na električni i dizel-pogon, za bezbednost i performanse pogona na vodonik ne postoji nijedan. To znači da se mnogo vremena i energije troši na ispitivanje i vrednovanje prema različitim kriterijumima kako bi se osiguralo da komponente i sistemi odgovaraju svrsi i da su bezbedni. Bez obzira na to da li se proizvodi od fosilnih goriva ili ne, vodonik ostaje veoma zapaljiv gas i mora se koristiti bezbedno i efikasno.

IEC TC 9 radi na nizu standarda kako bi se popunila praznina u standardizaciji transporta na vodonik. U standardu IEC 63341‑1 biće definisanizahtevi za projektovanje energetskih sistema gorivnih ćelija, dok će IEC 63341‑2 obuhvatiti sisteme vodoničnog goriva, uključujući skladištenjei distribucijuvodonika u vozu. U trećemstandardu u seriji, IEC 63341‑3, bićedetaljno opisanizahtevi za performanse i metode ispitivanja.

Od svog početka, jedan od četiri sistema ocenjivanja usaglašenosti koje vodi IEC – IECEx (IEC sistem za sertifikaciju prema standardima koji se odnose na opremu za upotrebu u eksplozivnim atmosferama) pokriva sertifikaciju opreme, usluga i kompetentnost osoblja u oblastima koje su povezane sa vodonikom. IECEx nadgleda usklađenost sa međunarodnim standardima koji se odnose na bezbednost vodonika, performanse i interoperabilnost, a sertifikacija koju vrši nastavlja da bude dragoceno sredstvo za olakšavanje trgovine vodonikom na nacionalnom nivou i na međunarodnom tržištu.

Izvor: https://etech.iec.ch/issue/2024-02/all-aboard-the-hydrogen-train