Не постоје уређаји или методе који могу да модификују природне временске феномене у тој мери да се атмосферска пражњења могу спречити. Заштита објеката од атмосферског пражњења поред конструкције објеката, укључује њихове садржаје и инсталацију, као и особе.
Последице атмосферског пражњења могу бити следеће: физичко оштећење које подразумева оштећење објекта (или садржаја у њему) услед механичких, термичких и хемијских последица, и ефеката експлозије приликом атмосферског пражњења, повреде живих бића које подразумевају трајне повреде, укључујући губитак живота људи или животиња због електричног удара, оне које су проузроковане напоном додира и напоном корака услед атмосферског пражњења, отказ електричних и електронских система који подразумева трајно оштећење ових система услед елекромагнетског импулса атмосферског пражњења. Већина ових последица могу се ублажити применом ефикасног система заштите од атмосферског пражњења.
Све мере заштите од атмосферског пражњења чине укупну заштиту од атмосферског пражњења. Критеријуми за пројектовање, постављање и одржавање објеката, као и мера заштите, разматрају се кроз две одвојене групе из практичних разлога: групу мера заштите која се односи на смањење физичког оштећења и опасности по живот у објекту и групу мера која се односи на смањење отказивања електричних и електронских система у објекту. Потреба за заштитом, економске уштеде које се постижу применом мера заштите и избор адекватних мера заштите, утврђују се кроз менаџмент ризиком – предмет посебног стандарда из ове области. Ризик се дефинише као вредност могућих просечних губитака услед атмосферског пражњења, у односу на укупну вредност коју треба штитити.
Постоје бројни међународни, европски и национални стандарди других земаља чијом се применом обезбеђују највиши квалитет материјала, најбоље праксе уградње, а самим тим и безбедност објеката. Приликом пројектовања и уградње система за заштиту од атмосферског пражњења, извођачи морају да примењују стандарде из ове области уколико желе да буду у складу са најсавременијим техникама. Такође, морају и да се упознају са садржајем најновијих стандарда из ове области. У Европи све земље у потпуности усвајају европске стандарде на националном нивоу, и то не само у области заштите од атмосферског пражњења. Стога се додатне информације пружају у форми националних прилога. Ови прилози нису у супротности са стандардом, већ су само информативни са правног становишта. С обзиром на то да ове прилоге припремају различити стручњаци, приликом израде се разматрају различити научни аспекти, као и аспекти који се односе на пројектовање, уградњу и контролу система за заштиту од атмосферског пражњења.
Институт за стандардизацију Србије, као једино национално тело за стандарде у Републици Србији, редовно прати рад међународних и европских техничких комитета, тако да су сви релевантни стандарди из области заштите од атмосферског пражњења усвојени као национални стандарди (Објављени стандарди у области заштите од атмосферског пражњења:
https://iss.rs/sr_Cyrl/project/list?status%5B0%5D=PUBLISHED&committee=N081&operatorCommittee=3&originator=ISS&operatorStdType=3&listMode=DEFAULT). На овај начин, стандардизација у нашој земљи усклађује се са најновијим глобалним трендовима и праксама. Поред преузимања европских и међународних стандарда, Институт је такође развио и изворне националне стандарде из ове области који додатно разматрју специфичне потребе и услове који постоје у нашој земљи.
Заштита од атмосферског пражњења за комерцијалне и индустријске објекте је обавезна према националним правилницима Републике Србије. Због традиције и лакше примене, у нашој регулативи задржани су многи термини, нпр. громобранска инсталација, удар грома и сл. Најправилнији је термин „атмосферско пражњење”, јер се појам „гром” односи на звучни, а „муња” на светлосни ефекат атмосферског пражњења. На територији Републике Србије постоји велика заинтересованост за примену стандарда из области заштите од атмосферског пражњења. Разлог је првенствено заштита људи, добара и објеката, односно спречавање појаве губитака – људских и материјалних, услед последица атмосферског пражњења. Применом захтева стандарда из ове области у пројектовању, постављању и испитивању система заштите, могуће је спречити губитке у највећој могућој мери.
Институт за стандардизацију Србије је осим појединачних издања сваког стандарда, припремљени материјал приредио у облику збирке, како би и на тај начин омогућио ширу употребу ових стандарда у пракси. Велики број стручњака који се баве овом облашћу и значај ове области били су мотив да се као српски стандарди и сродни документи преузму најновији стандарди и сродни документи које је објавио Европски комитет за стандардизацију у области електротехнике (CENELEC). Поред тога, подстицај су представљали и захтеви различитих струковних удружења и законодавних тела да ови стандарди буду објављени на српском језику, чиме би се обезбедила њихова масовнија, лакша и тачнија примена у пракси.
Прву књигу збирке чине стандарди на основу којих се пројектују, изводе и одржавају инсталације и системи за заштиту од атмосферског пражњења. Збирка је намењена пројектантима и извођачима радова, као и организацијама које проверавају и испитују инсталације и системе за заштиту од атмосферског пражњења:
SRPS N.B4.803:2017, Громобранске инсталације – Одређивање нивоа заштите – Утврђивање просечног броја дана са грмљавином – Изокерауничка карта Србије;
SRPS CLC/TR 50469:2017, Системи заштите од атмосферског пражњења – Симболи;
SRPS EN 62305-1:2016, Заштита од атмосферског пражњења – Део 1: Општи принципи;
SRPS EN 62305-2:2017, Заштита од атмосферског пражњења – Део 2: Управљање ризиком;
SRPS EN 62305-3:2017, Заштита од атмосферског пражњења – Део 3: Физичко оштећење објеката и опасност по живот;
SRPS EN 62305-4:2017, Заштита од атмосферског пражњења – Део 4: Електрични и електронски системи у објектима.
Другу књигу збирке чине стандарди који се односе на елементе инсталација за заштиту од атмосферског пражњења:
SRPS EN 62561-1:2017, Компоненте система за заштиту од атмосферског пражњења (LPSC) – Део 1: Захтеви за компоненте за повезивање;
SRPS EN IEC 62561-2:2018, Компоненте система за заштиту од атмосферског пражњења (LPSC) – Део 2: Захтеви за проводнике и уземљиваче;
SRPS EN 62561-3:2017, Компоненте система за заштиту од атмосферског пражњења (LPSC) – Део 3: Захтеви за искришта (ISG);
SRPS EN 62561-4:2018, Компоненте система за заштиту од атмосферског пражњења (LPSC) – Део 4: Захтеви за држаче проводника;
SRPS EN 62561-5:2018, Компоненте система за заштиту од атмосферског пражњења (LPSC) – Део 5: Захтеви за кућишта за преглед уземљивача и заптивке за уземљивач;
SRPS EN IEC 62561-6:2018, Компоненте система за заштиту од атмосферског пражњења (LPSC) – Део 6: Захтеви за бројаче удара атмосферског пражњења (LSC);
SRPS EN IEC 62561-7:2018, Компоненте система за заштиту од атмосферског пражњења (LPSC) – Део 7: Захтеви за испуне за побољшање уземљења.
Ове збирке могу се наручити преко веб-сајта Института или слањем имејла на адресу prodaja@iss.rs.
