Zaštita od atmosferskog pražnjenja – značaj standardizacije

Ne postoje uređaji ili metode koji mogu da modifikuju prirodne vremenske fenomene u toj meri da se atmosferska pražnjenja mogu sprečiti. Zaštita objekata od atmosferskog pražnjenja pored konstrukcije objekata, uključuje njihove sadržaje i instalaciju, kao i osobe.

Posledice atmosferskog pražnjenja mogu biti sledeće: fizičko oštećenje koje podrazumeva oštećenje objekta (ili sadržaja u njemu) usled mehaničkih, termičkih i hemijskih posledica, i efekata eksplozije prilikom atmosferskog pražnjenja, povrede živih bića koje podrazumevaju trajne povrede, uključujući gubitak života ljudi ili životinja zbog električnog udara, one koje su prouzrokovane naponom dodira i naponom koraka usled atmosferskog pražnjenja, otkaz električnih i elektronskih sistema koji podrazumeva trajno oštećenje ovih sistema usled elekromagnetskog impulsa atmosferskog pražnjenja. Većina ovih posledica mogu se ublažiti primenom efikasnog sistema zaštite od atmosferskog pražnjenja.

Sve mere zaštite od atmosferskog pražnjenja čine ukupnu zaštitu od atmosferskog pražnjenja. Kriterijumi za projektovanje, postavljanje i održavanje objekata, kao i mera zaštite, razmatraju se kroz dve odvojene grupe iz praktičnih razloga: grupu mera zaštite koja se odnosi na smanjenje fizičkog oštećenja i opasnosti po život u objektu i grupu mera koja se odnosi na smanjenje otkazivanja električnih i elektronskih sistema u objektu. Potreba za zaštitom, ekonomske uštede koje se postižu primenom mera zaštite i izbor adekvatnih mera zaštite, utvrđuju se kroz menadžment rizikom – predmet posebnog standarda iz ove oblasti. Rizik se definiše kao vrednost mogućih prosečnih gubitaka usled atmosferskog pražnjenja, u odnosu na ukupnu vrednost koju treba štititi.

Postoje brojni međunarodni, evropski i nacionalni standardi drugih zemalja čijom se primenom obezbeđuju najviši kvalitet materijala, najbolje prakse ugradnje, a samim tim i bezbednost objekata. Prilikom projektovanja i ugradnje sistema za zaštitu od atmosferskog pražnjenja, izvođači moraju da primenjuju standarde iz ove oblasti ukoliko žele da budu u skladu sa najsavremenijim tehnikama. Takođe, moraju i da se upoznaju sa sadržajem najnovijih standarda iz ove oblasti. U Evropi sve zemlje u potpunosti usvajaju evropske standarde na nacionalnom nivou, i to ne samo u oblasti zaštite od atmosferskog pražnjenja. Stoga se dodatne informacije pružaju u formi nacionalnih priloga. Ovi prilozi nisu u suprotnosti sa standardom, već su samo informativni sa pravnog stanovišta. S obzirom na to da ove priloge pripremaju različiti stručnjaci, prilikom izrade se razmatraju različiti naučni aspekti, kao i aspekti koji se odnose na projektovanje, ugradnju i kontrolu sistema za zaštitu od atmosferskog pražnjenja.

Institut za standardizaciju Srbije, kao jedino nacionalno telo za standarde u Republici Srbiji, redovno prati rad međunarodnih i evropskih tehničkih komiteta, tako da su svi relevantni standardi iz oblasti zaštite od atmosferskog pražnjenja usvojeni kao nacionalni standardi (Objavljeni standardi u oblasti zaštite od atmosferskog pražnjenja: https://iss.rs/sr_Cyrl/project/list?status%5B0%5D=PUBLISHED&committee=N081&operatorCommittee=3&originator=ISS&operatorStdType=3&listMode=DEFAULT). Na ovaj način, standardizacija u našoj zemlji usklađuje se sa najnovijim globalnim trendovima i praksama. Pored preuzimanja evropskih i međunarodnih standarda, Institut je takođe razvio i izvorne nacionalne standarde iz ove oblasti koji dodatno razmatrju specifične potrebe i uslove koji postoje u našoj zemlji.

Zaštita od atmosferskog pražnjenja za komercijalne i industrijske objekte je obavezna prema nacionalnim pravilnicima Republike Srbije. Zbog tradicije i lakše primene, u našoj regulativi zadržani su mnogi termini, npr. gromobranska instalacija, udar groma i sl. Najpravilniji je termin „atmosfersko pražnjenje”, jer se pojam „grom” odnosi na zvučni, a „munja” na svetlosni efekat atmosferskog pražnjenja. Na teritoriji Republike Srbije postoji velika zainteresovanost za primenu standarda iz oblasti zaštite od atmosferskog pražnjenja. Razlog je prvenstveno zaštita ljudi, dobara i objekata, odnosno sprečavanje pojave gubitaka – ljudskih i materijalnih, usled posledica atmosferskog pražnjenja. Primenom zahteva standarda iz ove oblasti u projektovanju, postavljanju i ispitivanju sistema zaštite, moguće je sprečiti gubitke u najvećoj mogućoj meri.

Institut za standardizaciju Srbije je osim pojedinačnih izdanja svakog standarda, pripremljeni materijal priredio u obliku zbirke, kako bi i na taj način omogućio širu upotrebu ovih standarda u praksi. Veliki broj stručnjaka koji se bave ovom oblašću i značaj ove oblasti bili su motiv da se kao srpski standardi i srodni dokumenti preuzmu najnoviji standardi i srodni dokumenti koje je objavio Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC). Pored toga, podsticaj su predstavljali i zahtevi različitih strukovnih udruženja i zakonodavnih tela da ovi standardi budu objavljeni na srpskom jeziku, čime bi se obezbedila njihova masovnija, lakša i tačnija primena u praksi.

Prvu knjigu zbirke čine standardi na osnovu kojih se projektuju, izvode i održavaju instalacije i sistemi za zaštitu od atmosferskog pražnjenja. Zbirka je namenjena projektantima i izvođačima radova, kao i organizacijama koje proveravaju i ispituju instalacije i sisteme za zaštitu od atmosferskog pražnjenja:

SRPS N.B4.803:2017, Gromobranske instalacije – Određivanje nivoa zaštite – Utvrđivanje prosečnog broja dana sa grmljavinom – Izokeraunička karta Srbije;

SRPS CLC/TR 50469:2017, Sistemi zaštite od atmosferskog pražnjenja – Simboli;

SRPS EN 62305-1:2016, Zaštita od atmosferskog pražnjenja – Deo 1: Opšti principi;

SRPS EN 62305-2:2017, Zaštita od atmosferskog pražnjenja – Deo 2: Upravljanje rizikom;

SRPS EN 62305-3:2017, Zaštita od atmosferskog pražnjenja – Deo 3: Fizičko oštećenje objekata i opasnost po život;

SRPS EN 62305-4:2017, Zaštita od atmosferskog pražnjenja – Deo 4: Električni i elektronski sistemi u objektima.

Drugu knjigu zbirke čine standardi koji se odnose na elemente instalacija za zaštitu od atmosferskog pražnjenja:

SRPS EN 62561-1:2017, Komponente sistema za zaštitu od atmosferskog pražnjenja (LPSC) – Deo 1: Zahtevi za komponente za povezivanje;

SRPS EN IEC 62561-2:2018, Komponente sistema za zaštitu od atmosferskog pražnjenja (LPSC) – Deo 2: Zahtevi za provodnike i uzemljivače;

SRPS EN 62561-3:2017, Komponente sistema za zaštitu od atmosferskog pražnjenja (LPSC) – Deo 3: Zahtevi za iskrišta (ISG);

SRPS EN 62561-4:2018, Komponente sistema za zaštitu od atmosferskog pražnjenja (LPSC) – Deo 4: Zahtevi za držače provodnika;

SRPS EN 62561-5:2018, Komponente sistema za zaštitu od atmosferskog pražnjenja (LPSC) – Deo 5: Zahtevi za kućišta za pregled uzemljivača i zaptivke za uzemljivač;

SRPS EN IEC 62561-6:2018, Komponente sistema za zaštitu od atmosferskog pražnjenja (LPSC) – Deo 6: Zahtevi za brojače udara atmosferskog pražnjenja (LSC);

SRPS EN IEC 62561-7:2018, Komponente sistema za zaštitu od atmosferskog pražnjenja (LPSC) – Deo 7: Zahtevi za ispune za poboljšanje uzemljenja.

Ove zbirke mogu se naručiti preko veb-sajta Instituta ili slanjem imejla na adresu prodaja@iss.rs.

Nešto više o gromobranima, vrstama gromobrana i materijalima od kojih se izrađuju, kao i o značaju primene standarda u ovoj oblasti, ispričao nam je gospodin Bojan Gnjatović iz preduzeća „Anti Atom” (član naše Komisije za standarde i srodne dokumente N081, Zaštita od atmosferskog pražnjenja).

PRIMENA STANDARDA U PRAKSI – PREDUZEĆE „ANTI ATOM”

Preduzeće „Anti Atom” osnovano je 1990. godine u Beogradu. U početku, preduzeće se bavilo demontažom i uklanjanjem radioaktivnih izvora zračenja iz gromobrana koji su postavljani širom tadašnje Jugoslavije, a koji su nakon černobiljske katastrofe zabranjeni za dalju upotrebu. Kako su objekti i štićene površine ostali bez zaštite, uvedene su gromobranske hvataljke sa uređajem za rano startovanje. Ove hvataljke predstavljaju aktivan vid gromobranske zaštite, štiteći ne samo objekte, već i okolni prostor, te se postavljaju na isto mesto kao i radioaktivni gromobrani.

Predstavnici preduzeća „Anti Atom” su već tridesetak godina članovi Komisije za standarde i srodne dokumente N081, Zaštita od atmosferskog pražnjenja. Ova saradnja je veoma značajna za rad preduzeća jer omogućava aktivno praćenje razvoja tehnologija i najnovijih propisa. Ovim pristupom i posvećenošću standardima, preduzeće „Anti Atom” osigurava da njihovi proizvodi i usluge pružaju najviši nivo zaštite od atmosferskih pražnjenja, doprinoseći bezbednosti i sigurnosti svojih klijenata.

Gromobran i gromobranska instalacija

Gromobran je naprava koja služi da prihvati udare groma i da ih uz pomoć gromobranske instalacije sprovede u zemlju. Atmosferska pražnjenja se najčešće dešavaju na visokim i istaknutim mestima ili objektima, te se gromobran uvek postavlja tako da nadvisuje objekat ili prostor koji štiti. Na ovaj način gromobran i gromobranska instalacija predstavljaju kontrolisani prihvat udara groma, čime se povećava bezbednost ljudi i životinja, a sprečavaju oštećenja objekata i instalacija u njima.

Vrste gromobrana i materijali

Postoji više vrsta i tipova gromobrana i gromobranskih instalacija:

● Faradejev kavez;

● Franklinov štap;

● radioaktivni gromobran;

● štapna hvataljka sa uređajem za rano startovanje.

Gromobrani i gromobranska instalacija se izrađuju od izdržljivih materijala koji su takođe dobri provodnici električne struje, kao što su prohrom, pocinkovani čelik, aluminijum i bakar.

Značaj standarda u gromobranskoj zaštiti

Uloga standarda u gromobranskoj zaštiti je veoma značajna. Standardi definišu pojave sa kojima se suočavamo, određuju mere zaštite, proračune pri projektovanju i izbor najpogodnijih materijala i oblika elemenata koji se mogu primenjivati.