Srpski standardi (i srodni dokumenti) mogu biti izvorni ili mogu nastati na osnovu međunarodnih, evropskih i drugih regionalnih standarda i srodnih dokumenata, kao i nacionalnih standarda i srodnih dokumenata drugih zemalja u skladu sa ugovorima potpisanim sa nacionalnim telima za standardizaciju tih zemalja. Standardi se razvijaju i definišu kroz proces deljenja znanja i dobre prakse, a grade se na osnovu konsenzusa postignutog između stručnjaka koji predstavljaju zainteresovane strane u komisijama za standarde.
Srpski standardi se izrađuju i objavljuju uz poštovanje principa i pravila koje su uspostavile međunarodne i evropske organizacije za standardizaciju. Njih je Institut prihvatio u svojim internim pravilima, prilagodivši ih, s jedne strane, mogućnostima datim u nacionalnoj regulativi, a sa druge, iskustvima i dobroj praksi u oblasti nacionalne standardizacije.
Uključivanje svih zainteresovanih strana u proces donošenja srpskih standarda moguće je u koraku 1 – Podnošenje predloga za novi projekat nadležnoj komisiji za standarde i u koraku 4 – Javna rasprava o nacrtu srpskog standarda. U ostalim koracima razvoja, standard je do njegovog objavljivanja dostupan samo članovima komisije za standarde.