Ovim dokumentom utvrđuje se metoda ispitivanja za određivanje udarne otpornosti na probijanje uzorka krutih plastičnih masa ravnog oblika, koristeći instrumente za merenje sile i savijanja. Ona se primenjuje ako je dijagram sila-savijanje ili dijagram sila-vreme, snimljen pri nazivnoj konstantnoj brzini udarca, neophodan, za detaljnu karakterizaciju ponašanja pri udaru.
Metoda ispitivanja se primenjuje na uzorke debljine od 1 mm do 4 mm.
Metoda je pogodna za upotrebu sa sledećim vrstama materijala:
— krutim termoplastičnim materijalima za presovanje i ekstrudiranje, uključujući punjene, nepunjene i ojačane kompaunde i ploče;
— krutim termoreaktivnim materijalima za presovanje i ekstrudiranje, uključujući punjene i ojačane kompaunde, ploče i laminate;
— termoreaktivnim i termoplastičnim kompozitima ojačanim vlaknima koji sadrže jednosmerna ili višesmerna ojačanja kao što su prostirke, tkane tkanine, tkani rovinzi, iseckane niti, kombinovana i hibridna ojačanja, rovinzi, mlevena vlakna i ploče napravljene od prethodno impregniranih materijala (preprezi).
Metoda se takođe primenjuje na uzorke koji su ili presovani ili mašinski obrađeni od gotovih proizvoda, laminata i ekstrudiranih ili livenih ploča.
Rezultati ispitivanja su uporedivi samo ako su uslovi pripreme uzoraka, njihove dimenzije i površine kao i uslovi ispitivanja isti. Posebno se rezultati određeni na uzorcima različite debljine ne mogu upoređivati jedni sa drugima (videti Prilog E).
