Ovim dokumentom utvrđuju se minimalni zahtevi za bezbednost, čvrstoću i trajnost svih vrsta nameštaja za sedenje u domaćinstvu za odrasle. Takođe utvrđuje dodatne metode ispitivanja trajnosti bočnog pomeranja sedišta, kao i ispitivanja opasnosti od uklještenja prstiju, smicanja i pomeranja.
Standard se ne primenjuje na nameštaj za sedenje postavljen u redove, nameštaj za sedenje koji se ne upotrebljava u domaćinstvu, kancelarijske radne stolice, kancelarijske stolice za posetioce, stolice za obrazovne institucije, nameštaj za sedenje na otvorenom prostoru i na elemente za povezivanje redno povezanog nameštaja za sedenje, za koje postoje evropski standardi.
Standard ne obuhvata zahteve za trajnost materijala za tapaciranje, točkića, mehanizama za obaranje i naginjanje naslona i mehanizama za podešavanje visine sedišta.
Standard ne obuhvata zahteve za električnu bezbednost.
Standard ne obuhvata zahteve za otpornost na starenje, propadanje, zapaljivost i ergonomiju.
Ispitivanja se zasnivaju na upotrebi nameštaja za sedenje od strane osoba težine do 110 kg.
Prilog A (normativan) utvrđuje ispitivanje trajnosti bočnog pomeranja sedišta u tačkama D–G.
Prilog B (informativan) daje obrazloženja za neka od ispitivanja data u tabeli 1.
Prilog C (normativan) utvrđuje metode ispitivanja u pogledu uklještenja prstiju, smicanja i habanja.
Prilog D (normativan) utvrđuje tačku opterećenja sedišta sa visećim savitljivim materijalom.
