Ovim standardom se specificiraju terminologija, definicije, zahtevi za proizvođačke izjave i ispitivanja koji su zajednički za sve analizatore gasa. Ovaj standard se primenjuje na analizatore specificirane za trajne instalacije na svim mestima (u unutrašnjosti i u spoljašnjoj sredini), kao i na one analizatore kod kojih se primenjuje jednostavan sistem rukovanja ili tehnika merenja na licu mesta. Ovaj standard se primenjuje na kompletan analizator kada se dobija od proizvođača kao integralna jedinica, sa svim mehaničkim, električnim i elektronskim delovima. Primenjuje se i na samostalne senzorske jedinice i samostalne elektronske jedinice kada se nabavljaju posebno ili od različitih proizvođača. . U ovom izdanju, koje predstavlja tehničku reviziju prethodnog izdanja, urađene su sledeće značajne tehničke promene: –sve (normativne i informativne) reference su ažurirane, izbrisane ili dodate, u zavisnosti od toga šta je odgovarajuće; – svi termini i sve definicije koje se odnose na ovaj standard su ažurirani; – sva pozivanja na "greške" zamenjena su "nesigurnostima" i primenjene su odgovarajuće ažurirane definicije.
Kada se za specifikaciju neke performanse navodi samo jedna vrednost, takva unutrašnja nesigurnost, linearna nesigurnost ili ponovljivost u celom mernom opsegu sada se definiše kao maksimalna vrednost, pre nego srednja vrednost ili "reprezentativna" vrednost. Ranije je to bilo nedefinisano. Kada se koriste gasovi koji imaju stepen širenja 0 i 100 %, sada postoji definisan zahtev da analizator mora da bude u mogućnosti da pruži odziv u okviru svoje specifikacije standarnih performansi van svog uobičajenog mernog opsega, kako bi se omogućilo da instrument zabeleži svaki odziv koja je ispod ili iznad granica opsega. Dodat je i Prilog A u kome su date preporučene standardne vrednosti uticaja.
