Ovim standardom utvrđuje se metoda ispitivanja za ocenjivanje otpornosti prevlaka boja prema odvajanju od podloge onda kada se prevlaka proseče do podloge pod pravim uglom u obliku rešetke. Karakteristika određena ovim empirijskim postupkom ispitivanja zavisi, između ostalog, od prianjanja prevlake na prethodnu prevlaku ili podlogu. Ovaj postupak se, međutim, ne uzima u obzir kao način za merenje prianjanja. Kada se zahteva merenje prianjanja, može da se koristi metoda koja je opisana u ISO 4624.
NAPOMENA 1 Mada se ovo ispitivanje prvenstveno primenjuje u laboratoriji, podesno je i za ispitivanje na licu mesta (terenu). Opisana metoda se može primeniti ili kao ispitivanje „zadovoljava/ne zadovoljava” ili, onda kada su uslovi odgovarajući, kao šestostepeno klasifikaciono ispitivanje. Kada se primeni na višeslojni sistem, tada se može izvršiti ocenjivanje otpornosti na međusobno odvajanje svakog pojedinačnog sloja prevlake. Ispitivanje se može vršiti na završenim objektima i/ili posebno pripremljenim uzorcima za ispitivanje. Iako se metoda primenjuje za boje na tvrdim (npr. metalu) i mekim (npr. drvetu i gipsu) podlogama, ove različite podloge zahtevaju različite postupke ispitivanja (videti tačku 6). Metoda nije pogodna za prevlake čija je ukupna debljina veća od 250 µm ili za prevlake sa teksturom.
NAPOMENA 2 Kada se primeni na prevlake koje su predviđene da formiraju grubu, neravnu površinu, tada metoda daje rezultate koji međusobno variraju (videti takođe ISO 16276-2).
