Ovim evropskim standardom se utvrđuju zahtevi i metode ispitivanja za pigmente koji se koriste prilikom bojenja građevinskih materijala na bazi cementa i u kombinaciji cementa i kreča. Pigmenti koje obuhvata ovaj evropski standard mogu da se koriste i u čistom krečnom malteru. Za ovakvu primenu, videti EN 459-1 i EN 459-2. Za ovu svrhu pigmenti mogu biti pojedinačni, u smeši ili u smeši pigmenata i punilaca, u prahu ili u granulama ili kao vodeni rastvori. Pigmenti obično pripadaju jednoj od sledećih klasa jedinjenja:
— sintetički ili prirodni oksidi i hidroksidi gvožđa;
— oksidi hroma, titanijuma i mangana;
— kompleks neorganskih pigmenata, na primer kombinacija gore navedenih oksida metala i hidroksida kobalta, oksidi i hidroksidi aluminijuma, nikla i antimona;
— ultramarin pigmenti;
— ftalocijaninplava i zelena;
— elementarni ugljenik (smatra se neorganskim pigmentom);
— mešavine gore navedenih materija (koje takođe mogu da uključuju i punioce).
Povezane direktive
NAPOMENA: Ukoliko se u polju sa nazivom direktive ne nalazi reč „harmonizovan“ (obeležena zelenom bojom), to znači da evropski standard nije citiran u OJEU.
