Ovim standardom definiše se metoda penetrantskog ispitivanja koja se koristi za otkrivanje diskontinuiteta, na primer prslina, prevoja, nabora, poroznosti i nedovoljnog stapanja, a koji izlaze na površinu ispitivanog materijala. Uglavnom se primenjuje na metalne materijale, ali se takođe može vršiti na drugim materijalima, pod uslovom da su inertni na sredinu u kojoj se ispituju i da nisu preterano porozni, čiji primeri su odlivci, otkovci, zavareni spojevi, keramika itd. Ovaj standard nije namenjen da se koristi za kriterijume prihvatljivosti i ne daje informacije o podobnosti pojedinačnih sistema ispitivanja za specifične primene, niti zahteve za opremu za ispitivanje. Termin „diskontinuitet“ se ovde koristi u smislu da nije uključena evaluacija prihvatljivosti ili neprihvatljivosti. Metode za određivanje i praćenje bitnih osobina proizvoda koji se koriste za penenetrantsko ispitivanje specificirane su u ISO 3452-2 i ISO 3452-3.
