Ovim standardom utvrđuje se metoda ispitivanja za određivanje toplote sagorevanja ugljovodoničnih goriva. Ona je posebno osmišljena za korišćenje sa avionskim turbinskim gorivima kada je dozvoljena razlika između dva određivanja u granicama od 0,2%. Može da se koristi za širok opseg isparljivih i neisparljivih materijala gde se može tolerisati neznatno veća razlika u preciznosti. Da bi se dostigla ova preciznost, važno je strogo pridržavanje za sve detalje iz procedure, jer greška koju doprinosi svako pojedinačno merenje, a koja utiče na preciznost mora da se održava ispod 0,04 % koliko god je to moguće. Pod normalnim uslovima, ova metoda ispitivanja se može direktno primeniti na goriva kao što su benzini, kerozini, goriva ulja Nos. 1 i 2, dizel-gorivo Nos. 1-D i 2-D i gasna turbinska goriva Nos. 0-GT, 1-GT i 2-GT.
