Ovim evropskim standardom se opisuju metode za pripremu planova uzimanja uzoraka i sertifikata, kao i za uzimanje uzoraka čvrstih goriva, na primer sa lokacije na kojoj sirovine nastaju, iz proizvodnog postrojenja, iz isporuka npr. kamionskog tovara ili iz skladišta. On obuhvata i ručne i mehaničke metode i može da se primenjuje na čvrsta goriva koja su:
— materijali od sitnih čestica (veličina čestica približno do 10 mm) i materijali od čestica pravilnog oblika čiji uzorci mogu da se uzimaju pomoću lopatice ili šiljate sonde, na primer piljevina, koštice od maslina i drvni peleti;
— materijali od krupnih čestica ili čestica nepravilnog oblika, veličine čestica približno do 200 mm, čiji uzorci mogu da se uzimaju vilama ili lopatom, na primer drvna sečka i ljuske od oraha, sečka od šumskih ostataka i slama;
— balirani materijali, na primer balirana slama ili trava;
— veliki komadi (veličine čestica preko 200 mm) koji se uzimaju ručno ili automatski;
— biljni otpad, vlaknasti otpad od biljaka iz proizvodnje celuloze i proizvodnje papira od celuloze iz kog je uklonjena voda;
— oblovina.
Možda postoji mogućnost da se ovaj standard koristi i za druga čvrsta biogoriva.
Metode opisane u ovom evropskom standardu mogu da se koriste, na primer onda kada se na uzorcima ispituju sadržaj vlage, sadržaj pepela, kalorijska vrednost, nasipna gustina, otpornost, distribucija čestica prema veličini, ponašanje pepela prilikom topljenja i hemijski sastav. Ove metode nisu namenjene za dobijanje veoma velikih uzoraka koji su potrebni za ispitivanje svojstava aglomeracije čestica u obliku luka.
