Ovaj standard objašnjava kako se planiraju, izvode, dokumentuju i održavaju analize vrsta i efekata otkaza (FMEA), uključujući analizu vrsta otkaza, efekata i kritičnosti (FMECA). Svrha analize načina otkaza i efekata (FMEA) je da utvrdi kako jedinice ili procesi mogu otkazati u obavljanju svoje funkcije tako da se mogu identifikovati svi neophodni postupci. FMEA pruža sistematičan metod za identifikaciju vrsta otkaza zajedno sa njihovim efektima na jedinicu ili proces, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Može uključiti i identifikaciju uzroka vrsta otkaza. Vrste otkaza mogu biti poređani prema prioritetima radi podrške u donošenju odluka o postupcima pri otkazima. Tamo gde rangiranje kritičnosti podrazumeva barem ozbiljnost posledica, a često i druge značajne mere, analiza je poznata kao analiza vrsta otkaza, efekata i kritičnosti (FMECA). Ovaj dokument se primjenjuje na hardver, softver, procese uključujući ljudsku aktivnost i njihove interfejse u bilo kojoj kombinaciji. FMEA se može koristiti u analizi bezbednosti, za regulatorne i druge svrhe, ali pošto je ovo generički standard, ne daje konkretne smernice za bezbednosne aplikacije. Ovo izdanje povlači i zamenjuje prethodno. Ovo izdanje predstavlja tehničku reviziju. Ovo izdanje sadrži sledeće značajne tehničke promene u odnosu na prethodnu verziju:
a) normativni tekst je generički i obuhvata sve aplikacije;
b) primeri aplikacija za bezbednosne, automobilske, softverske i (servisne) procese su dodati kao informativni Prilozi;
c) opisivanje FMEA za različite aplikacije;
d) opisani su različiti formati izveštavanja, uključujući i informacioni sistem baze podataka;
e) dodata su alternativna sredstva za izračunavanje broja prioriteta rizika (RPN);
f) dodata je metoda zasnovana na matrici kritičnosti;
g) opisani su odnosi sa drugim metodama analize pouzdanosti.
