Geografski jezik označavanja (GML) je varijanta XML kodiranja namenjena za prenos i skladištenje geografskih informacija, u skladu sa SRPS EN ISO 19118 i modelovana prema „okviru konceptualnog modeliranja" korišćenog u serijama ISO 19100 standarda, koja uključuje i prostorna i neprostorna svojstva geografskih objekata.
ISO 19136-2:2015 definiše XML šemu, mehanizme i konvencije kojima se:
– obezbeđuje otvoren, nezavistan okvir za opis geoprostornih aplikacionih šema za prenos i skladištenje geografskih informacija u XML formatu;
– dozvoljavaju profili koji podržavaju odgovarajuće podskupove deskriptivnih mogućnosti unutar GML okvira;
– podržava opis geoprostornih aplikacionih šema za specijalizovane oblasti i (IT) zajednice;
– omogućuje kreiranje i održavanje povezanih geoaplikacionih šema i podataka;
– podržava skladištenje i prenos podataka i aplikacionih šema;
– povećava sposobnost organizacija da dele geo-informacije i aplikacione šeme.
Korisnici (implementatori) mogu odlučiti da skladište geo-informacije i aplikacione šeme u GML formatu, a mogu ih i prebacivati, po potrebi, iz drugih formata za skladištenje i koristiti GML samo za prenos podataka i šema.
NAPOMENA Ako se neka UML aplikaciona šema, koja je u skladu sa ISO 19109, koristi kao osnova za skladištenje i prenos geo-informacija, ISO 19136 obezbeđuje normativna pravila za mapiranje jedne takve šeme u GML, kao i za XML kodiranje podataka sa logičkom strukturom ISO 19109 usklađene (aplikacione) šeme.
