Ovim dokumentom se utvrđuju metode za određivanje svojstava pri sabijanju u pravcima koji su paralelni s ravni laminacije plastičnih kompozitnih materijala ojačanih vlaknima, na osnovu termoreaktivnih ili termoplastičnih matrica. Svojstva pri sabijanju su značajna za svrhe specifikacije i kontrole kvaliteta. Epruvete se mašinski pripremaju iz ravne ploče za ispitivanje ili od odgovarajućih finalnih proizvoda ili poluproizvoda. Opisane su dve metode opterećenja i dva tipa epruveta.
Metode opterećenja su:
— Metoda 1: obezbeđuje opterećenje pri smicanju epruvete (merna dužina bez oslonca)
— Metoda 2: obezbeđuje kombinovano opterećenje epruvete (merna dužina bez oslonca)
Konstrukcije epruveta su:
— Epruveta tipa A: pravougaoni poprečni presek, nepromenljiva debljina, sa pločicama na krajevima (uglavnom za predimpregnate za avioindustriju (debljine sloja ~ 0,125 mm)
— Epruveta tipa B: pravougaoni poprečni presek, sa opsegom debljina, bez pločica ili sa pločicama na krajevima, dostupne su dve veličine epruveta (V1 i V2).
Epruveta tipa A se koristi za materijale koji su jednosmerno ili biaksijalno ojačani i ispituju se u pravcu vlakana, gde su vlakna obično centrirana kontinualno ili centrirana po dužini (>7,5 mm) diskontinualno. Epruvete tipa V1 i V2 se koriste za materijale koji su višesmerno centrirani: mat, tkaninu i druge materijale koji su višesmerno ojačani kod kojih je struktura vlakana složenija i/ili grublja.
Ovaj dokument daje kriterijume za proveru toga da kombinacija metode ispitivanja i konstrukcije epruvete daje validne prekide. Napominje se da alternativna metoda ispitivanja/ alternativne kombinacije epruveta neće nužno da daju isti rezultat.
