Revidovano izdanje SRPS A.L2.003 na javnoj raspravi

Odlukom Komisije za standarde i srodne dokumente A292 i na zahtev zainteresovanih strana pripremljeno je revidovano izdanje standarda naSRPS A.L2.003, Bezbednost i otpornost – Procena rizika – Zahtevi i uputstvo za ocenjivanje usaglašenosti, koji je na javnoj raspravi do 21. januara 2025. Ovom dokumentu možete pristupiti preko linka: 

https://iss.rs/sr_Cyrl/project/show/iss:proj:109381

Ovim trećim izdanjem se povlači i zamenjuje drugo izdanje SRPS A.L2.003:2017, Bezbednost i otpornost društva – Procena rizika, uz primenu svih odredaba navedenih u važećim propisima koji se odnose na procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Ovaj standard pripremila je Komisija za standarde i srodne dokumente KS A292, Bezbednost i otpornost u okviru radne grupe WG 03.

Glavne izmene u poređenju sa prethodnim izdanjem su sledeće:

– naslov je prilagođen promenama oblasti rada komisije i potrebama sertifikacije;

– u tački 2 ažurirane su normativne reference koje su poslužile kao osnova za izradu ovog izdanja;

– u tački 3 su definisani dodatni termini koji su važni za razumevanje procene rizika, a nisu definisani u standardu SRPS A.L2.001, Društvena bezbednost – Usluge privatnog obezbeđenja – Rečnik;

• ažurirani su izvori određenog broja termina;
  • postupanje sa rizikom (tačka 4.11 i Deo 5);

– u tački 4 je detaljnije opisan i dopunjen proces procene rizika u delu koji se odnosi na:

• rokove za realizaciju mera (tačka 4.11.1.1);
• prioritete i vremensko usklađivanje mera (tačka 4.11.1.3):
• registrovanje procesa procene rizika (tačka 4.13 i Prilog C);
• ocenjivanje pružaoca usluge (tačka 4.16 i Prilozi T, Ć i U);

– u tački 5 su definisani zahtevi koje partner za bezbednost mora da uzme u obzir radi efektivne procene rizika. Izmene u poređenju sa prethodnim izdanjem su u:

• opštim zahtevima za organizaciju (tačka 5.3, Prilog T, tabela T.2 i Prilog Ć)
• zahtevima za kvalifikovanost menadžera rizika (tačka 5.4 i Prilog U)
• zahtevima za procenu rizika opštih poslovnih aktivnosti (tačka 5.5 i Prilog V)
• zahtevima za procenu rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (tačka 5.6 i Prilog G)
• zahtevima za procenu rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća (tačka 5.10 i Prilog Ž)
• zahtevima za procenu rizika u oblasti informaciono-komunikaciono-telekomunikacionih (IKT) sistema (tačka 5.15 i Prilog L)

– u tački 6 je detaljnije izloženo uputstvo za procenu rizika, sa precizno definisanim kriterijumima i načinima izračunavanja nivoa rizika. Takođe, izmene su u:

• kriterijumu za određivanje verovatnoće: izmenjeni su kriterijumi za određivanje ranjivosti (tačka 6.3.1 i Prilog N, Tabela N.1) i uveden je uticaj veličine opasnosti (od tačke 6.2.1.1 do tačke 6.2.1.11 i prilozi od V do L);
• kriterijumu za određivanje posledica: izmenjeni su kriterijumi za određivanje štete (tačka 6.3.2 i Prilog NJ, dodata je tabela NJ.1a – Kriterijumi za određivanje verovatno maksimalne štete – VMŠ); u proračun je uveden uticaj delatnosti (Prilog B1);

– u tački 7 je detaljnije izloženo uputstvo za ocenjivanje organizacija i menadžera rizika koji je vođa tima za procenu rizika. Osim toga, izmene su u:

• ocenjivanju organizacija (tačka 7.1.1, Prilog T, tabela T.2, i Prilog Ć);
• ocenjivanju lica (tačka 7.1.2 i Prilog U za potrebe Priloga Ć);

–  dodat je informativni Prilog C, Osnovna struktura digitalnog registra podataka i Prilog B1, Uticaj delatnosti

Ovo treće izdanje sadrži Priloge A1, A2, B i C,  koji su informativni, i Priloge B1, V, G, D, Đ, E, Ž, Z I, J, K, L, LJ, M, N, NJ, O, P, S, T, Ć, U i F, koji su normativni i izmenjeni i dopunjeni u skladu sa izmenama i dopunama tačaka 5, 6 i 7 ovog trećeg izdanja standarda.

Korišćenjem ovog standarda obezbeđuje se izvršenje sveobuhvatne procene rizika za organe javne vlasti, organizacije koje pružaju ili koriste usluge obezbeđenja lica, imovine i kontinuiteta poslovanja, tj. organizuju samozaštitnu delatnost (radi obezbeđenja svoje imovine, poslovanja, radnih i tehnoloških procesa, objekata, prostora i lica u njima). Rezultati procene rizika služe organizacijama za izbor odgovarajuće vrste usluga obezbeđenja lica, imovine i kontinuiteta poslovanja, odnosno načina organizovanja samozaštitne delatnosti. Takođe, organizacija može i samostalno da procenjuje rizike za sopstvene potrebe u skladu sa ovim standardom.