plan latinskog kvadrata

ABCD

plan koji sadrži 3 faktora, od kojih svaki ima h nivoa, u kojima se kombinacija nivoa faktora sa nivoima druga dva faktora pojavljuje jedanput i samo jedanput u eksperimentu veličine h2 NAPOMENA 1 Plan latinskog kvadrata obuhvata tri faktora, glavni faktor pridružen tretmanu i dva sekundarna faktora pridružena efektima blokova, a svi faktori imaju isti broj nivoa. Postoji h2 (h  2, h je pozitivan broj) eksperimentalnih jedinica koje su razvrstane prema dva blok-faktora (faktor reda i faktor kolone). Postoje h nivoi glavnog faktora koji su slučajno raspoređeni na h2 eksperimentalnih jedinica, na takav način da svaki red i svaka kolona sadrže svaki nivo tretmana tačno jedanput. Tako plan latinskog kvadrata predstavlja proširenje randomizovanog blok-plana radi obuhvatanja dve promenljive u blokovima (ili izvore spoljne varijacije). Ograničenje koje se postavlja za ovu konfiguraciju jeste da broj nivoa glavnog faktora i faktora bloka mora da bude isti. PRIMER Tri latinska kvadrata 4  4 navedena su ispod, a svaki od njih daje osnovu plana latinskog kvadrata. Četiri reda daju nivoe za jedan blok-faktor, a četiri kolone daju nivoe za drugi blok-faktor. Četiri nivoa tretmana glavnog faktora su A, B, C i D.

plan koji sadrži 3 faktora, od kojih svaki ima h nivoa, u kojima se kombinacija nivoa faktora sa nivoima druga dva faktora pojavljuje jedanput i samo jedanput u eksperimentu veličine h2 NAPOMENA 1 Plan latinskog kvadrata obuhvata tri faktora, glavni faktor pridružen tretmanu i dva sekundarna faktora pridružena efektima blokova, a svi faktori imaju isti broj nivoa. Postoji h2 (h  2, h je pozitivan broj) eksperimentalnih jedinica koje su razvrstane prema dva blok-faktora (faktor reda i faktor kolone). Postoje h nivoi glavnog faktora koji su slučajno raspoređeni na h2 eksperimentalnih jedinica, na takav način da svaki red i svaka kolona sadrže svaki nivo tretmana tačno jedanput. Tako plan latinskog kvadrata predstavlja proširenje randomizovanog blok-plana radi obuhvatanja dve promenljive u blokovima (ili izvore spoljne varijacije). Ograničenje koje se postavlja za ovu konfiguraciju jeste da broj nivoa glavnog faktora i faktora bloka mora da bude isti. PRIMER Tri latinska kvadrata 4  4 navedena su ispod, a svaki od njih daje osnovu plana latinskog kvadrata. Četiri reda daju nivoe za jedan blok-faktor, a četiri kolone daju nivoe za drugi blok-faktor. Četiri nivoa tretmana glavnog faktora su A, B, C i D.