Opis
AF4 separation technique that uses a cross flow field applied perpendicular to the channel flow to achieve separation based on analyte diffusion coefficient or size Note 1 to entry: Cross flow occurs by means of a semipermeable (accumulation) wall in the channel, while cross flow is zero at an opposing nonpermeable (depletion) wall. Note 2 to entry: By comparison, in symmetrical flow, the cross flow enters through a permeable wall (frit) and exits through an opposing semipermeable wall and is generated separately from the channel flow. Note 3 to entry: Nano-objects (3.2) generally fractionate by the “normal” mode, where diffusion dominates and the smallest species elute first. In the micrometre size range, the “steric-hyperlayer” mode of fractionation is generally dominant, with the largest species eluting first. The transition from normal to steric-hyperlayer mode can be affected by material properties or measurement parameters, and therefore is not definitively identified; however, the transition can be defined explicitly for a given experimental set of conditions; typically, the transition occurs over a particle size (4.1.1) range from about 0,5 µm to 2 µm. Note 4 to entry: Including both normal and steric-hyperlayer modes, the technique has the capacity to separate particles (3.9) ranging in size from approximately 1 nm to about 50 µm.
Opis
AF4
техника одвајања која користи поље унакрсног тока примењено вертикално на ток канала да би се постигло одвајање на основу коефицијента дифузије или величине аналита
Напомена 1 уз термин: Попречни ток се јавља услед полупропусног (акумулационог) зида у каналу, док је попречни ток нула на супротном непропустљивом (деплеционом) зиду.
Напомена 2 уз термин: Ради поређења, у симетричном току, попречни ток улази кроз пропусни зид (фрит) и излази кроз супротни полупропусни зид и ствара се одвојено од каналапротока.
Напомена 3 уз термин: Нанообјекти (3.2) генерално се раздвајају по „нормалном” режиму, где доминира дифузија и први елуирају објекти најмањих димензија. У микрометарском распону величине, генерално доминира „стерички хиперслој” принцип раздвајања тако да највеће честице прве елуирају. На прелазак из нормалног у „стерички хиперслој“ режим могу утицати својства материјала или параметри мерења, и стога није дефинитивно идентификован; међутим, прелаз се може експлицитно дефинисати за дати скуп експерименталних услова; типично, прелаз се дешава у опсегу величина честица (4.1.1) од око 0,5 µm до 2 µm.
Напомена 4 уз термин: Укључујући и нормалне и „стерички хиперслој” режиме, техника има капацитет да одвоји честице (3.9) величине од приближно 1 nm до око 50 µm.
