Plastika je svuda oko nas i već godinama u redovnoj upotrebi u svim domaćinstvima, a kao njen najzastupljeniji proizvod prisutne su plastične kese, koje negativno utiču na čitav živi svet. Plastika je jedan od najčešće korišćenih materijala, a njena proizvodnja i upotreba je poslednjih godina veća nego u celom prethodnom veku.
Kako plastični otpad čini više od 10% ukupnog otpada koji se svakodnevno koristi, i u velikoj količini se akumulira u morima i okeanima, ona predstavlja i globalan problem. Nekoliko stotina godina je potrebno da se plastične kese razgrade u prirodi. Taj proces prati izdvajanje mikroplastike, koja se zadržava u živim organizmima, što je opasno po živi svet i zdravlje ljudi.
Iako ponekad nije vidljiv, plastični otpad se nalazi u morskim organizmima koje konzumiramo te se i na taj način loše odražava na zdravlje čoveka. Zato je poslednjih godina apel svim pojedincima da izbace plastične kese iz svakodnevne upotrebe. Smatra se da je 50% tih kesa namenjeno jednokratnoj upotrebi te je to razlog više da se odustane od njihove upotrebe.
Apel na globalnom nivou realizuje se i donošenjem brojnih standarda, kako onih u vezi sa cirkularnom ekonomijom i upravljanjem otpadom, tako i onih u vezi sa sistemom menadžmenta životnom sredinom.
Među njima, posebno se izdvajaju sledeći standardi: SRPS EN 17427:2022, Ambalaža – Zahtevi i šema ispitivanja za treger kese pogodne za tretman u kućnim sistemima za kontrolisano kompostiranje; SRPS EN 13432:2005 i SRPS EN 13432:2005/AC:2017, Ambalaža – Zahtevi za ambalažu koja je ponovo iskoristiva kompostiranjem i biorazgradnjom – Šema ispitivanja i kriterijum za procenu prihvatljivosti ambalaže.
Osim donošenja standarda i brojnih pravilnika o upotrebi plastičnih kesa, važno je i buđenje svesti kod svakog pojedinca o štetnosti upotrebe plastičnih kesa. Treći jul kao Međunarodni dan bez plastičnih kesa upravo ima tu ulogu.