Ovim dokumentom utvrđene su dve metode za određivanje smanjenja kontra sile koju je vršio ispitni komad gume dobijene vulkanizacijom ili termoplastične gume, koji je bio sabijen do konstantne deformacije i ostao takav na određenoj ispitnoj temperaturi. Kontra sila može se odrediti primenom ili kontinualnog ili diskontinualnog mernog sistema.
Utvrđene su dve metode ispitivanja, metoda A i metoda B. U metodi A sabijanje i sva merenja kontra sile se izvode na temperaturi ispitivanja, dok se u metodi B sabijanje i sva merenja kontra sile izvode na standardnoj temperaturi u laboratoriji.
Dve forme ispitnog komada su utvrđene u ovom dokumentu: cilindrični ispitni komadi i prstenovi. Poređenje rezultata je validno samo kada se odnosi na ispitne komade slične veličine i oblika.
Upotreba ispitnih komada u obliku prstena je delimično pogodno za određivanje relaksacije napona u tečnom okruženju. Ovaj dokument odnosi se samo na ispitivanje na sobnoj ili povišenoj temperaturi. Ispitivanja na temperaturama ispod standardne temperature u laboratorijama nije utvrđeno. Metode se koriste za nisko-temperaturna ispitivanja, ali njihova pouzdanost pod ovakvim uslovima nije dokazana.
