Ovaj dokument utvrđuje metode za identifikaciju i procenu opasnih situacija koje dovode do eksplozije i mere projektovanja i izgradnje koje odgovaraju zahtevanoj bezbednosti. Ovo se postiže: — procenom rizika; - smanjenje rizika. Bezbednost opreme, zaštitnih sistema i komponenti može se postići eliminisanjem opasnosti i/ili ograničavanjem rizika, odnosno koracima (slika ispod iz ISO EN 12100): a) odgovarajući dizajn (bez korišćenja zaštite) – Korak 1; b) zaštita – 2. korak; c) informacije za korišćenje – Korak 3; d) sve druge preventivne mere. U ovom standardu mere u skladu sa a) (prevencija) i b) (zaštita) od eksplozija su obrađene u tački 6. Mere prema c) protiv eksplozija su obrađene u tački 7. Mere u skladu sa d) su obrađene u tački 6. nije navedeno u ovom standardu. Videti EN ISO 12100:2010 za komplementarne preventivne i zaštitne mere Inherentno bezbedne mere dizajna su prvi i najvažniji korak u procesu smanjenja rizika. To je zato što će zaštitne mere koje su inherentne karakteristikama proizvoda ili sistema verovatno ostati efikasne, dok iskustvo pokazuje da čak i dobro dizajnirani štitnici i zaštitni uređaji mogu da pokvare ili budu narušeni, a informacije za upotrebu možda neće biti praćene. Zaštita i zaštitni uređaji će se koristiti kad god inherentno bezbedna projektovana mera ne omogućava razumno da se uklone opasnosti ili da se u dovoljnoj meri smanje rizici. Možda će se morati primeniti komplementarne zaštitne mere koje uključuju dodatnu opremu (npr. opremu za zaustavljanje u nuždi). Krajnji korisnik ima ulogu u postupku smanjenja rizika pridržavajući se informacija koje je dao projektant/dobavljač. Međutim, informacije za upotrebu ne smeju biti zamena za ispravnu primenu inherentno bezbednih mera projekta.
Povezane direktive
NAPOMENA: Ukoliko se u polju sa nazivom direktive ne nalazi reč „harmonizovan“ (obeležena zelenom bojom), to znači da evropski standard nije citiran u OJEU.
2014/34/EU
Direktiva za opremu i zaštitne sisteme za upotrebu u potencijalno eksplozivnoj atmosferi (ATEX)
