Standardi kao razvojna infrastruktura: Poruka Svetske banke namenjena privredi i institucijama

Krajem 2025. godine Svetska banka je objavila World Development Report 2025: Standards for Development, svoj vodeći godišnji razvojni izveštaj, prvi put u celini posvećen ulozi standarda u ekonomskom razvoju. Sama činjenica da se jedna od najuticajnijih međunarodnih razvojnih institucija odlučila da temu standarda postavi u središte globalne ekonomske rasprave predstavlja važan signal: standardi više nisu samo tehnička dokumenta namenjena uskom krugu stručnjaka, već jedan od ključnih instrumenata konkurentnosti, poverenja, trgovine, inovacija i održivog razvoja.

Izveštaj polazi od jednostavne, ali veoma snažne teze: standardi su „skrivena infrastruktura” savremenih ekonomija. Kao što putevi, luke, energetske mreže ili digitalna infrastruktura omogućavaju kretanje ljudi, robe, kapitala i informacija, tako standardi omogućavaju da proizvodi, usluge, sistemi i tehnologije funkcionišu pouzdano, bezbedno i međusobno usklađeno. Kada standardi dobro funkcionišu, najčešće ih ne primećujemo. Platna kartica radi u drugoj zemlji, Wi-Fi uređaji se povezuju, građevinski materijali ispunjavaju zahteve bezbednosti, medicinska oprema odgovara potrebnim specifikacijama, a proizvodi mogu da pređu granicu bez dodatnih provera.

Međutim, kada standarda nema, kada su neusaglašeni ili kada privreda nema kapacitet da ih primeni, posledice postaju vrlo konkretne: tržišta se fragmentiraju, troškovi rastu, izvoz postaje teži, a poverenje kupaca, regulatora i investitora slabi.

Za zemlje koje žele da jačaju industriju, povećaju izvoz, privuku investicije i uključe se u globalne lance vrednosti, standardi su zato mnogo više od formalnog zahteva. Oni su jezik međunarodnog tržišta. Proizvod ili usluga koji su usaglašeni sa priznatim standardima lakše dokazuju kvalitet, bezbednost i pouzdanost. Za mala i srednja predu-zeća, standardi često predstavljaju ulaznicu za ozbiljnije tržište, zahtevnije kupce i stabilnije poslovne odnose. Za državu, standardi su alat kojim se mogu podržati javne politike u oblasti bezbednosti proizvoda, zaštite potrošača, zaštite životne sredine, digitalne transformacije, ener-getske efikasnosti, javnih nabavki i industrijskog razvoja.

Posebno je važno što izveštaj Svetske banke jasno ukazuje i na drugu stranu standardizacije. Standardi mogu biti most, ali mogu postati i prepreka. Kada su razvijeni bez dovoljnog učešća zemalja u razvoju, malih ekonomija i privreda sa ograničenim insti-tucionalnim kapacitetima, oni mogu nametnuti zahteve koje mnogi proizvođači ne mogu realno da ispune. U svetu u kojem sve veći deo trgovine zavisi od tehničkih zahteva, dokazivanja usaglašenosti, sertifikacije, ispitivanja i akreditacije, pitanje standarda postaje i pitanje jednakog pristupa tržištu.

Zato je jedna od najvažnijih poruka izveštaja da zemlje ne treba da budu samo pasivni korisnici standarda. One moraju razvijati kapacitet da standarde razumeju, prilagode, primene i, kada za to postoje znanje i interes, aktivno učestvuju u njihovom donošenju. Svetska banka ovaj pristup opisuje kroz okvir: prilagoditi, uskladiti, oblikovati. U ranijim fazama razvoja, zemlje treba da koriste međunarodne standarde na način koji odgovara lokalnim kapacitetima i prioritetima. Kako institucije i privreda jačaju, cilj postaje sve veće usklađivanje sa međunarodnim standardima, radi lakšeg pristupa tržištima i smanjenja nepotrebnih prepreka. Najzad, u oblastima u kojima postoje znanje, iskustvo i strateški interes, zemlje treba da učestvuju u oblikovanju međunarodnih standarda, kako bi pravila koja nastaju na globalnom nivou bila relevantna i za njihove razvojne potrebe.

Upravo tu se vidi posebna uloga nacionalnih tela za standardizaciju. Ona nisu samo mesta na kojima se standardi objavljuju ili preuzimaju. Nacionalna tela su veza između međunarodnog sistema standardizacije i domaće privrede, akademske zajednice, javne uprave, potrošača i stručnjaka. Ona omogućavaju da se glas nacionalnih zainteresovanih strana čuje u međunarodnim i evropskim tehničkim komitetima, ali i da se znanje iz tih procesa prenese korisnicima standarda u zemlji.

Institut za standardizaciju Srbije, kao nacionalno telo za standardizaciju Republike Srbije i punopravni član međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju, ima upravo tu posredničku i razvojnu ulogu. Kroz članstvo u ISO, IEC, CEN i CENELEC, domaći stručnjaci imaju mogućnost da prate, komentarišu i učestvuju u izradi standarda koji oblikuju tržišta, tehnologije i regulatorne okvire. To nije samo tehničko pitanje, već pitanje blagovremenog uključivanja Srbije u tokove koji određuju buduće uslove poslovanja.

Izveštaj Svetske banke dodatno potvrđuje da standardizacija mora biti povezana sa širom infrastrukturom kvaliteta: metrologijom, ispitivanjem, sertifikacijom, inspekcijom i akreditacijom. Standard bez mogućnosti pouzdanog dokazivanja usaglašenosti ostaje samo tekst. Tek kada privreda ima pristup laboratorijama, stručnjacima, sertifikacionim i akreditacionim sistemima, standard postaje praktičan alat za tržište. Zbog toga ulaganje u infrastrukturu kvaliteta nije trošak, već razvojna investicija.

Za Srbiju, ova tema ima nekoliko neposrednih dimenzija. Prva je privredna: standardi mogu pomoći domaćim kompanijama da unaprede kvalitet, lakše izvoze i postanu pouzdaniji partneri u međunarodnim lancima snabdevanja. Druga je institucionalna: standardi mogu podržati usklađivanje javnih politika sa evropskim i međunarodnim praksama, posebno u oblastima u kojima se brzo razvijaju novi zahtevi, kao što su digitalizacija, veštačka inteligencija, sajber bezbednost, energetska tranzicija i održivost. Treća je obrazovna: standardizacija mora postati vidljivija u akademskoj zajednici, stručnom obrazovanju i programima podrške malim i srednjim preduzećima. Bez ljudi koji razumeju standarde, nema ni njihove kvalitetne primene.

Posebno je značajno što se objavljivanje izveštaja Svetske banke ne završava kao jednokratna publikacija. ISO i Svetska banka su nastavili saradnju kroz zajedničke aktivnosti, uključujući razmatranje konkretnih načina da se ojača učešće zemalja u razvoju, unapredi primena standarda i povežu standardizacija, regulativa, infrastruktura kvaliteta i razvojne politike. Time je otvoren širi međunarodni razgovor o tome kako standardi mogu da postanu deo razvojnih strategija, a ne samo tehnički dodatak zakonima, propisima ili tržišnim zahtevima.

Za nacionalna tela za standardizaciju, to je i potvrda i obaveza. Potvrda, jer se višedecenijski rad na razvoju, preuzimanju, primeni i promociji standarda sada jasno prepoznaje kao deo razvojne politike. Obaveza, jer se od nacionalnih tela očekuje da budu još otvorenija prema privredi, nauci, javnom sektoru i potrošačima, da jačaju kapacitete stručnjaka, da podstiču učešće u međunarodnom radu i da standarde približe onima koji ih koriste u praksi.

Standardi nisu sami sebi svrha. Njihova vrednost meri se time da li doprinose bezbednijim proizvodima, kvalitetnijim uslugama, efikasnijoj privredi, boljoj zaštiti građana, većem poverenju i lakšem pristupu tržištima. Upravo zato izveštaj Svetske banke zaslužuje pažnju i nakon objavljivanja. On ne govori samo o standardima kao dokumentima, već o standardizaciji kao razvojnom mehanizmu.

Za našu zemlju, to je poziv da se standardi još jasnije posmatraju kao deo ekonomske, industrijske, obrazovne i inovacione politike. Za privredu, to je podsetnik da usaglašenost sa standardima nije administrativno opterećenje, već ulaganje u konkurentnost. Za institucije, to je signal da nacionalno telo za standardizaciju mora biti prepoznato kao strateški partner u razvoju javnih politika. A za stručnu zajednicu, to je poziv da aktivnije učestvuje u procesima u kojima se pišu pravila budućeg tržišta.

U svetu u kojem se tehnologije, trgovina i regulatorni zahtevi menjaju brže nego ikada, zemlje koje standarde razumeju i koriste strateški imaju prednost. One koje ih posmatraju kao sporednu tehničku temu rizikuju da pravila razvoja budu napisana bez njih.

Pripremila: Tatjana Bojanić