обухвата хортикултуру, воћарство, производњу семења, гајење животиња, употребу земље као пашњака, ливаде, врбаке[1]), земљу која се користи за гајење ратарских култура (као што су житарице, уљана репица и неке врсте поврћа) и гајење биомасе која се не користи у прехрамбене сврхе, као и расаднике и шуме у којима се земљиште користи додатно за друге пољопривредне сврхе
НАПОМЕНА У овом контексту, хортикултура подразумева искључиво „хортикултуру у стакленицима или на отвореном”, и она је засебан термин који је даље дефинисан у оквиру ове тачке.
обухвата хортикултуру, воћарство, производњу семења, гајење животиња, употребу земље као пашњака, ливаде, врбаке[1]), земљу која се користи за гајење ратарских култура (као што су житарице, уљана репица и неке врсте поврћа) и гајење биомасе која се не користи у прехрамбене сврхе, као и расаднике и шуме у којима се земљиште користи додатно за друге пољопривредне сврхе
НАПОМЕНА У овом контексту, хортикултура подразумева искључиво „хортикултуру у стакленицима или на отвореном”, и она је засебан термин који је даље дефинисан у оквиру ове тачке.
[1]) Врбаци нису укључени у дефиницију пољопривреде у Северној Ирској.
процес контролисаног разлагања биоразградивих материјала под контролисаним условима у одсуству слободног кисеоника, на температурама које погодују природном настајању мезофилних или термофилних анаеробних и факултативних врста бактерија, које претварају улазне материјале у биогас богат метаном и дигестат
процес контролисаног разлагања биоразградивих материјала под контролисаним условима у одсуству слободног кисеоника, на температурама које погодују природном настајању мезофилних или термофилних анаеробних и факултативних врста бактерија, које претварају улазне материјале у биогас богат метаном и дигестат
период компостирања током којег уобичајено долази до санитизације и стабилизације
НАПОМЕНА Видети 3.46 за дефиницију „сазревања”.
период компостирања током којег уобичајено долази до санитизације и стабилизације
НАПОМЕНА Видети 3.46 за дефиницију „сазревања”.
класа компоста која није основна класа компоста
НАПОМЕНА Видети 3.54 за дефиницију „основне класе компоста”.
класа компоста која није основна класа компоста
НАПОМЕНА Видети 3.54 за дефиницију „основне класе компоста”.
читава тела или делови животиња или производи животињског порекла који нису намењени за људску употребу, укључујући јајне ћелије, ембрионе и семену течност, као што је наведено у члановима 4, 5 и 6 Уредбе ЕУ 1774/2002
НАПОМЕНА У члановима 8, 9 и 10 ЕУ Уредбе 1069/2009 [18] засебно се наводе категорија 1, категорија 2 и категорија 3 споредних производа животињског порекла. „Није намењено за људску употребу” такође означава материјале који су у неком тренутку били намењени за људску употребу, али који су постали неодговарајући за то. Ови материјали углавном потичу из отпада од припреме хране (видети 3.10 и 3.11) и „од прехрамбених производа који више не представљају храну” и спадају у категорију 3 ABP која може да се поново искористи у поступку компостирања.
читава тела или делови животиња или производи животињског порекла који нису намењени за људску употребу, укључујући јајне ћелије, ембрионе и семену течност, као што је наведено у члановима 4, 5 и 6 Уредбе ЕУ 1774/2002
НАПОМЕНА У члановима 8, 9 и 10 ЕУ Уредбе 1069/2009 [18] засебно се наводе категорија 1, категорија 2 и категорија 3 споредних производа животињског порекла. „Није намењено за људску употребу” такође означава материјале који су у неком тренутку били намењени за људску употребу, али који су постали неодговарајући за то. Ови материјали углавном потичу из отпада од припреме хране (видети 3.10 и 3.11) и „од прехрамбених производа који више не представљају храну” и спадају у категорију 3 ABP која може да се поново искористи у поступку компостирања.
у контексту активности компостирања, под овлашћењем се подразумева следеће:
· у Енглеској и Велсу – дозвола за управљање животном средином2) која се издаје у складу са Уредбом за издавање дозвола за управљање животном средином (за Енглеску и Велс) 2007 [7], или регистровани изузетак од издавања дозволе за управљање животном средином;
· у Шкотској – дозвола која се издаје у складу са Законом о заштити животне средине из 1990. године [1], који је допуњен Уредбом за издавање дозвола за управљање отпадом (у Шкотска) из 2011. године [8], или регистровани изузетак од издавања дозволе, или PPC дозвола која се издаје у складу са Уредбом за спречавање и контролу загађења (Шкотска) из 2012. године [9], или
· у Северној Ирској – дозвола издата у складу са Уредбом (Северне Ирске) за издавање дозвола за управљање отпадом из 2003. године [10], или регистровани изузетак од дозвола, или PPC дозвола издата у складу са Уредбом за спречавање и контролу загађења (Северна Ирска) из 2003. године [11].
НАЦИОНАЛНА НАПОМЕНА 1 У нашој земљи, активности у области производње компоста (према важећој регулативи у РС компост је производ за ђубрење који представља органску материју разграђену аеробним путем, који задовољава услове дефинисане прописима којима се уређују производи за ђубрење) и активности самог компостирања (примене компоста као ђубрива) припадају надлежности неколико министарстава и на њих се односи неколико закона и прописа. Одобрење да се отпад намењен за производњу компоста региструје као престанак статуса отпада је у надлежности Министарства заштите животне средине, Одељења за управљање отпадом, у складу са Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 и др. закон и 35/2023). У случају да отпад садржи споредне производе животињског порекла, примењује се Правилник о начину разврставања и поступања са споредним производима животињског порекла, ветеринарско-санитарним условима за изградњу објеката за сакупљање, прераду и уништавање споредних производа животињског порекла, начину спровођења службене контроле и самоконтроле, као и условима за сточна гробља и јаме гробнице, „Службени гласник РС”, бр. 31/2011 и допуна 15/2015. Надлежни орган за спровођење одредаба овог правилника јесте Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за ветерину, а контролисање компоста који садржи ABP врши фитосанитарна инспекција. Дозволе за стављање на тржиште компоста добијеног из отпада даје Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за заштиту биља. Дозвола се издаје као Решење о упису у регистар средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта, у складу са Правилником о условима за разврставање и утврђивање квалитета средстава за исхрану биља, одступањима садржаја хранљивих материја, и минималним и максималним вредностима дозвољеног одступања садржаја хранљивих материја, и о садржини декларације и начину обележавања средстава за исхрану биља, „Службени гласник РС”, бр. 31/2018. Што се тиче постројења за компостирање, дозволу за постројење за компостирање неопасног отпада издаје локална самоуправа, а за регионална постројења чија је делатност управљање отпадом и за која се издаје интегрисана дозвола или дозвола за управљање отпадом у складу са Законом о управљању отпадом, дозволу издаје Министарство животне средине, односно надлежни орган аутономне покрајине. У члану 6 Закона о средствима за исхрану биља и оплемењивача земљишта, наводи се да се за релевантна постројења спроводи студија о процени утицаја, у складу са Законом о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/2004, 36/2009).
у контексту активности компостирања, под овлашћењем се подразумева следеће:
· у Енглеској и Велсу – дозвола за управљање животном средином2) која се издаје у складу са Уредбом за издавање дозвола за управљање животном средином (за Енглеску и Велс) 2007 [7], или регистровани изузетак од издавања дозволе за управљање животном средином;
· у Шкотској – дозвола која се издаје у складу са Законом о заштити животне средине из 1990. године [1], који је допуњен Уредбом за издавање дозвола за управљање отпадом (у Шкотска) из 2011. године [8], или регистровани изузетак од издавања дозволе, или PPC дозвола која се издаје у складу са Уредбом за спречавање и контролу загађења (Шкотска) из 2012. године [9], или
· у Северној Ирској – дозвола издата у складу са Уредбом (Северне Ирске) за издавање дозвола за управљање отпадом из 2003. године [10], или регистровани изузетак од дозвола, или PPC дозвола издата у складу са Уредбом за спречавање и контролу загађења (Северна Ирска) из 2003. године [11].
НАЦИОНАЛНА НАПОМЕНА 1 У нашој земљи, активности у области производње компоста (према важећој регулативи у РС компост је производ за ђубрење који представља органску материју разграђену аеробним путем, који задовољава услове дефинисане прописима којима се уређују производи за ђубрење) и активности самог компостирања (примене компоста као ђубрива) припадају надлежности неколико министарстава и на њих се односи неколико закона и прописа. Одобрење да се отпад намењен за производњу компоста региструје као престанак статуса отпада је у надлежности Министарства заштите животне средине, Одељења за управљање отпадом, у складу са Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 и др. закон и 35/2023). У случају да отпад садржи споредне производе животињског порекла, примењује се Правилник о начину разврставања и поступања са споредним производима животињског порекла, ветеринарско-санитарним условима за изградњу објеката за сакупљање, прераду и уништавање споредних производа животињског порекла, начину спровођења службене контроле и самоконтроле, као и условима за сточна гробља и јаме гробнице, „Службени гласник РС”, бр. 31/2011 и допуна 15/2015. Надлежни орган за спровођење одредаба овог правилника јесте Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за ветерину, а контролисање компоста који садржи ABP врши фитосанитарна инспекција. Дозволе за стављање на тржиште компоста добијеног из отпада даје Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за заштиту биља. Дозвола се издаје као Решење о упису у регистар средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта, у складу са Правилником о условима за разврставање и утврђивање квалитета средстава за исхрану биља, одступањима садржаја хранљивих материја, и минималним и максималним вредностима дозвољеног одступања садржаја хранљивих материја, и о садржини декларације и начину обележавања средстава за исхрану биља, „Службени гласник РС”, бр. 31/2018. Што се тиче постројења за компостирање, дозволу за постројење за компостирање неопасног отпада издаје локална самоуправа, а за регионална постројења чија је делатност управљање отпадом и за која се издаје интегрисана дозвола или дозвола за управљање отпадом у складу са Законом о управљању отпадом, дозволу издаје Министарство животне средине, односно надлежни орган аутономне покрајине. У члану 6 Закона о средствима за исхрану биља и оплемењивача земљишта, наводи се да се за релевантна постројења спроводи студија о процени утицаја, у складу са Законом о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/2004, 36/2009).
смеша компостираног материјала и једног или више других материјала
НАПОМЕНА Други материјали могу да укључују минералне адитиве, нпр. песак, земљу, тресет, некомпостиране биоразградиве остатке, друге супстрате, нпр. кокосова влакна, кору, изворе хранљивих материја или компост из другог производног система. Видети 8.1.
смеша компостираног материјала и једног или више других материјала
НАПОМЕНА Други материјали могу да укључују минералне адитиве, нпр. песак, земљу, тресет, некомпостиране биоразградиве остатке, друге супстрате, нпр. кокосова влакна, кору, изворе хранљивих материја или компост из другог производног система. Видети 8.1.
са могућношћу да се подвргне биолошки посредованој разградњи
са могућношћу да се подвргне биолошки посредованој разградњи
отпад животињског или биљног порекла који за потребе поновног искоришћења може да се разгради помоћу микроорганизама, других већих организама из земље или помоћу ензима
НАПОМЕНА Ужа дефиниција биоотпада из члана 3(4) Оквирне директиве ЕУ о отпаду (2008/98/EC) [12], утврђена за потребе ове директиве, гласи: „биоразградиви отпад и отпад из паркова, отпад од хране и кухињски отпад из домаћинстава, ресторана, угоститељства и малопродаје, и сличан отпад из постројења за прераду прехрамбених производа”. Члан 3(1) ове директиве дефинише „отпад” као „сваку супстанцу или предмет које држалац одбаци или има намеру или мора да одбаци”. Следећи биоразградиви материјали не представљају „биоотпад”: фекалне материје (уколико нису намењене за спаљивање, одлагање на депоније или употребу у постројењу за биогас или компостирање), слама и други неопасни пољопривредни или шумски материјал који се користи у пољопривреди или за производњу енергије од такве биомасе, применом процеса или метода који не штете животној средини или људском здрављу (видети члан 2(1)(f) Директиве 2008/98/EC). Земљани материјали који немају значајан садржај биоотпада и који су наведени у члану 2(1)(c) или 2(4) Директиве 2008/98/EC не сматрају се „биоотпадом”. За потребе овог PAS документа, примењује се дефиниција „биоотпада” из тачке 3.9, у складу са овом напоменом.
отпад животињског или биљног порекла који за потребе поновног искоришћења може да се разгради помоћу микроорганизама, других већих организама из земље или помоћу ензима
НАПОМЕНА Ужа дефиниција биоотпада из члана 3(4) Оквирне директиве ЕУ о отпаду (2008/98/EC) [12], утврђена за потребе ове директиве, гласи: „биоразградиви отпад и отпад из паркова, отпад од хране и кухињски отпад из домаћинстава, ресторана, угоститељства и малопродаје, и сличан отпад из постројења за прераду прехрамбених производа”. Члан 3(1) ове директиве дефинише „отпад” као „сваку супстанцу или предмет које држалац одбаци или има намеру или мора да одбаци”. Следећи биоразградиви материјали не представљају „биоотпад”: фекалне материје (уколико нису намењене за спаљивање, одлагање на депоније или употребу у постројењу за биогас или компостирање), слама и други неопасни пољопривредни или шумски материјал који се користи у пољопривреди или за производњу енергије од такве биомасе, применом процеса или метода који не штете животној средини или људском здрављу (видети члан 2(1)(f) Директиве 2008/98/EC). Земљани материјали који немају значајан садржај биоотпада и који су наведени у члану 2(1)(c) или 2(4) Директиве 2008/98/EC не сматрају се „биоотпадом”. За потребе овог PAS документа, примењује се дефиниција „биоотпада” из тачке 3.9, у складу са овом напоменом.